Alfred Nobel, pokojni švedski industrijalac (1833-1898). ustanovio je 1901. godine Nobelovu nagradu „za najveći doprinos ljudskom rodu“ i od tada Švedska Akademija dodeljuje tu počast a muškarcima i ženama iz svih krajeva sveta za izuzetna dostignuća u fizici, hemiji, literaturi, psihologiji, medicini i za mirovna dostignuća. Što se tiče nagrade za književnost ona se dodeljuje iz godine u godinu „onoj ličnosti koja je na polju književnost stvorila najizuzetnije delo usmereno ka idealima“. Od njegovih najmlađih dana, među Nobelovim širokim interesovanjima nalazila se i ljubav prema književnost i u svojim poznim godinama i sam se oprobao u pisanju fikcije.
Evo nekih činjenica u vezi sa nagradom:
1. Prva nagrada za književnost dodeljena je francuskom pesniku i esejisti Siliju Pridomu 1901. godine „kao specijalno priznanje njegovoj poetskoj kompoziciji, koja pruža dokaz uzvišenog idealizma, umetničke perfekcije i retke kombinacije srca i intelekta podjednako“.
2. 1909. Selma Lagerlef je postala prva žena dobitnica Nobelove nagrade za književnost. Lagerlefova je napisala „Jerusalim“, koji je 1966 adaptiran u istoimeni film. Njene knjige su, zbog svoje poularnosti, bile prevedene na 34 jezika.
3. Nobelovu nagradu za književnost je dizajnirao švedski vajar i graver Erik Lindberg i na njoj je prikazan mladić koji, sedeći pod lovorovim drvetom, opčinjen sluša i i zapisuje pesmu Muze. Natpis glasi: „Inventas vitam iuvat excoluisse per artes“, odnosno „Poboljšajmo život kroz umetnost“ .
4. Postojalo je nekoliko dobitnika koji su odbili da prime nagradu. Među njima je Boris Pasternak, ruski pesnik i pisac koji je nagradu dobio 1958. Bio je čuven po romanu „Doktor Živago“, čija je radnja smeštena u period između Oktobarske revolucije i Drugog svetskog rata. Pasternakovo delo je bilo zabranjeno u SSSR-u i on je bio prisiljen da odbije nagradu. Druga osoba koja je odbila nagradu je francuski filozof i pisac Žan Pol Sartr 1964, koji je objavio da odbija sve zvanične počasti. U svom pismu je naveo „da pisac ne sme dozvolti sebi da bude pretvoren u instituciju.“
5. Alfred Nobel, „izumitelj dinamita“, je možda bio inspirisan da ustanovi Nobelovu nagradu nakon što je objavljena njegova lažna umrlica u francuskim novinama u kojoj je nazvan „trgovcem smrti“. Desilo se to da je umro Albertov brat i da su lokalne novine greškom objavile oproštaj od Alfreda. Ono što ga je uznemirilo bio je naslov, pročitao je: „Trgovac smrću je mrtav“. Zabrinut za to po čemu će biti zapamćen odlučio je da investira 94 odsto svog novca u pet Nobelovih nagrada.
6. Najmlađi dobitnik do današnjih dana je Britanac rođen u Bombaju Radjard Kipling 1907. Tada četrdesetdvogodišnji autor „Knjige o džungli“ je takođe postao prvi dobitnik sa engleskog govornog područja.
7. Među ostalim popularnim dobitnicima su i Ernest Hemingvej, Gabrijel Garsija Markez, Vilijem Fokner, Džon Stajnbek i Toni Morison.Izvor: bookstr.com
Izvor: bookstr.com