8 jednostavnih načina da svojoj deci usadite ljubav prema čitanju

Ako usadite svojoj deci ljubav prema čitanju dali ste im neprocenjiv poklon – snove, maštu, beg i povezanost. Evo kako to izgleda u našoj porodici. Zaista uživamo u svakom trenutku.

Svake večeri provedemo sat vremena čitajući zajedno

Svake večeri, čitava porodica se okuplja u dnevnom boravku tokom sat vremena ili malo više. Postoji samo jedno pravilo: odnosi se na mene i mog supruga – posao je zabranjen. Nema telefona. Nema računara. Devojčice mogu u toku tih sat vremena da završavaju domaće zadatke, ali uglavnom samo čitamo knjige u kojima uživamo zajedno, u tišini. Suprug i ja smo shvatili da je to nešto što je potrebno nama samima, da svesno odvojimo u toku dana malo mira sa isključenim telefonima. A onda smo primetili da devojčice uzimaju svoje knjige i zaista se raduju ovom vremenu koje provodimo čitajući zajedno. Vrlo brzo, to nam je postao najvažniji deo dana, a uloženi napori da se odvoji to vreme za zajedničko opušteno čitanje, i vera da zaista postoji dovoljno vremena da se distanciramo od posla i svakodnevne gužve – to nam je preokrenulo život. Takođe, velika prednost je i to što time dajemo primer našim devojčicama da uvek ima vremena da se čita iz ljubavi. Ako niste znali, čitanje neverovatno povoljno utiče na zdravlje.



Dozvoljavamo deci da čitaju šta žele

Trudim se da ne određujem deci šta će čitati – a to je posledica mojih iskustava iz detinjstva, ali i suprugovih. Potpuno sam se zaljubila u čitanje kada sam imala 8 ili 9 godina, jer mi se veoma dopao jedan serijal, i verujte, nije reč o klasiku. Bila sam zaluđena serijalom „Sweet Valley Twins“. To verovatno nisu bile knjige koje bi moji roditelji izabrali za mene u tom uzrastu, ali dali su mi slobodu da sama izaberem. I tako sam navalila. I upravo u tim trenucima, kada deca čitaju ono što im se dopada – tako se formira doživotni ljubitelj knjiga. Moj suprug ima drugačiju, ali jednako moćnu priču. Budući da je kao dete imao poteškoće sa čitanjem, knjige ga uopšte nisu privlačile, i zato su mu roditelji davali sportske strane iz novina. Obožavao ih je! Svakodnevno je čitao sportske strane i tako je postao strastveni čitalac! I zbog toga i ja kažem, neka čitaju, nema ograničenja.

Trudimo se da očuvamo tradiciju čitanja pred spavanje

Čitajte deci naglas što duže možete. Naša najstarija ćerka ima skoro 9 godina, i mi još uvek gotovo svake večeri čitamo priče naglas, i nadam se da će tako biti i narednih nekoliko godina. Moja deca još uvek vole da se zajedno ušuškaju i slušaju priče – i smatram da je to savršeno vreme da ih upoznamo sa onim pričama koje smo mi mnogo voleli, kao što su „Male žene“, na primer. Osim toga, tradicija zajedničkog čitanja naglas, čak i u tom predpubertetskom periodu, otvara nove teme za razgovor sa našom decom. To su savršeni trenuci koje je teško prerasti – prosto su čarobni. Postoji mnogo odličnih knjiga koje porodice mogu da čitaju zajedno.



Vreme koje posvećujemo sebi pretvaramo u vreme posvećeno čitanju

Moja najmlađa ćerka prosto žudi da svakog dana provede neko vreme potpuno sama. Ona to naziva „sama u miru“ i počela je da ispoljava potrebu za tim još kad je imala 2 ili 3 godine. Inače je vrlo društvena, ali ipak na nekoliko trenutaka svakog dana – nekad je to 5 nekad 20 minuta – iskrade se i provodi vreme sama sa sobom u tišini. Za to vreme radi svakakve stvari – igra se sa igračkama, izmišlja priče, leži na krevetu i gleda u plafon – šta god da odgovara njenom trenutnom raspoloženju. Posmatrajući nju kako krade ove trenutke mira, shvatila sam koliko svima nama treba malo mira i tišine. I tako svakog dana odvojim 5 ili 20 minuta za sebe, a sa tim je počela i moja najstarija ćerka. To je trenutak da se saberemo, pronađemo mir i uživamo u tišini. Svaki dan donosi sve više obaveza, veću užurbanost, a samim tim i vše buke. Ipak, poslednjih nekoliko godina pronašli smo ove osvežavajuće trenutke u tišini. Nepredviđena prednost bila je u tome što smo otvorili prostor za čitanje. Kako su moja deca počela da pokazuju potrebu za trenucima predaha, pronašle su i način da prošire svoje interesovanje za priče i svoju maštu.

Zajedno izmišljamo sopstvene priče

Moja sestra je od mene starija 9 godina, i kada smo bile male često je izmišljala priče koje mi je pričala pred spavanje. Te priče su u potpunosti bile plod njene mašte, i dok ih je pričala, i ja sam uplitala sopstvene niti da ih poboljšam. Zajedno smo pratile kako će ove priče teći ka svom kraju koji je uvek bio nepoznat, a često i bizaran. Toliko  smo se zabavljale izmišljajući te priče, a mnogih se i danas sećam. Trudimo se da očuvamo ovu tradiciju i sa našim ćerkama – izmišljamo različite priče a one dodaju svoje zaplete i obrte. Ova pripovedačka lutanja nam pomažu da podstaknemo svoju kreativnost i pokrenemo maštu. I upravo tada se zaljubljujemo u neku priču i njene junake, kada možemo da uletimo u svet priče zahvaljujući isključivo našoj mašti. To je jedan od načina da se pokrene kreativnost kako bismo imali što bogatiju maštu i kako bismo bili snalažljiviji.



Stvaramo sopstvene knijge ‒ bukvalno

Pre izvesnog vremena, moja najmlađa ćerka je bila izuzetno probirljiva po pitanju hrane. Ništa nije pomagalo, a sve sam probala da jede ono što smo svi ostali jeli. Jedna prijateljica mi je predložila da je uvedem u kuhinju da kuvamo zajedno, i dogodila se čarolija! Onog trenutka kada je osetila da i ona ima udela u spremanju obroka, navalila je da jede sa velikim zadovoljstvom! Bila je ponosna jer je učestvovala u pripremi i poželela je da proba jelo. Imajući to iskustvo u vidu, pomislila sam da bi nešto slično moglo da se primeni na čitanje. Dok su devojčice još uvek učile da čitaju, počeli smo da pišemo priče koje smo pretvarali u knjige – savijali smo stranice, ušivali poveze. One su stvarale knjige. To je značilo da su one pisci! Ovim se svet knjiga otvorio za njih na potpuno nov način. Shvatile su da mogu da naprave pravu knjigu nalik na one koje se nalaze na njihovim policama, i tako su knjige za njih postale nešto što im je blisko.



Nismo iznad dobre knjige sa vicevima

Trudite se da kod vaših čitalaca uzbuđenje nikada ne splasne! Vratite se na knjige koje su voleli kad su bili veoma mali, birajte knjige sa šalama ili šašave dečje priče. Promenite glas, menjajte akcente da biste što bolje oživeli likove. Dok čitate naglas, dok vaša deca proviruju preko vašeg ramena, napravite neku ludu digresiju. Čitanje je kao igra. Ono je opuštajuće. Čitanje je zabavna rekreacija. I što im više dočaravamo tu igru i zabavu svojstvenu čitanju, više će se truditi da neguju taj način posmatranja i sami tražiti vreme i prostor za čitanje. Mnogo je načina na koje čitanje možete učiniti zabavnim.

Ne budite rigidni

Nemojte se opterećivati. Ovaj poslednji savet sam izvukla iz sopstvene ličnosti i svih onih situacija kada sam želela da radim bilo šta osim da čitam neku određenu knjigu. Evo gde mene obaveza da čitam svaki put saplete – član sam jednog književnog kluba, i onog momenta kad dogovorimo koju ćemo knjigu čitati za sledeći mesec, prvo što poželim je da se odmetnem i čitam neku drugu knjigu! To je tako blesava reakcija, ali znam da u tom trenutku ja pokazujem buntovništvo prema ideji da mi neko određuje šta da radim. Ako imam osećaj da je to neka vrsta domaćeg zadatka, bunim se, i znam da će isto raditi i moja deca. Zbog toga se trudim da sve bude opušteno, zabavno i ako shvatim da tog dana neće biti 20 minuta čitanja, pustim da to tako prođe. Jednom prilikom Volt Vitman je rekao: „Bili smo zajedno. Zaboravio sam sve ostalo.“

Autor: Elizabet Lejn
Izvor: rd.com
Prevod: Maja Horvat