8 mesta iz Šekspirovih dela koje možete posetiti

Zašto biste se zadovoljili običnom pozorišnom predstavom, kada možete lično da odete i osetite atmosferu najpoznatijih mesta iz Šekspirovih dela?

Ah, taj Šekspir! Mada je poznat zbog svojih jedinstvenih likova i poetičnih dijaloga, ne treba zaboraviti da je bio i majstor za odabir mesta radnje. Često bi smeštao svoje drame u prave gradove sveta i na pravim lokacijama, koje bi blago fikcionalizovao radi izvedbe na sceni, od antičke Grčke do lepe Verone.

U ovim gradovima bi Šekspir često smeštao scene u različite lokacije koje su zasnovane na pravim mestima, od kojih su mnoga opstala do današnjeg dana. Pridružite nam se na kratkom putovanju od osam još uvek postojećih lokacija iz Šekspirovih dela.
 
1. Zamak Kronborg, Helsinor, Danska
 

Smešten na obali mora na istoku Danske, ova ukrašena tvrđava je poznata kao zamak Kronborg. Ljubitelji Šekspira ga znaju kao zamak Elsinor. Ova istorijska građevina je prvobitno nastala u 1420. kao tvrđava na moru, ali tokom sledećeg veka je postala ukrasni zamak koji i dan-danas postoji. Kao i u Elsinoru u „Hamletu“, bedemi zamka su mesto gde je Hamlet video duha svoga oca. Sada je ovaj zamak mesto pod zaštitom UNESCO-a i otvoreno za javnost.

2. Julijin balkon, Verona, Italija

Možda najpoznatije mesto u celom Šekspirovom kanonu je Julijin balkon, za koji neki tvrde da je kameni prozorski ram na zgradi poznatoj kao Julijina kuća. Priča kaže da je kuća nekad pripadala porodici Kapulo, za koje se veruje da su inspiracija za Kapuletijeve u Šekspirovoj tragediji.

Stručnjaci se slažu da su i Romeo i Julija izmišljeni likovi i da je bilo koja veza sa predstavom u krajnjem slučaju podmetnuta, ali ova kuća je sada jedna od najvećih atrakcija Verone i izgleda tako kao da bi mogla biti scena balkonskog razgovora ljubavnika suđenih jedno drugom. Postoji čak i običaj da ljudi lepe romantične poruke na zid kako bi imali sreće u ljubavi, ali pošto je ova srednjovekovna zgrada zaštićena istorijska lokacija, lokalne vlasti su to pokušale da zaustave.
 
3. Romeova kuća, Verona, Italija
 

Slično Julijinom balkonu, za mesto u Veroni poznato kao „Romeova kuća“ se tvrdi da je pripadalo Montekijevima, porodici koja je možda bila nadahnuće za Montegijeve. Mada je veza između kuće i drame slaba, to nije sprečilo ljude da veruju da bi to mogla biti kuća Julijinog dečka. Ova srednjovekovna kuća nije otvorena za posetioce, ali ispred nje je tabla sa natpisom koji tvrdi da je u pitanju Romeova kuća.

4. Zamak Pomfret, Pontefrakt, Engleska

U istorijskoj tragediji „Ričard III“, lord Rivers, nesrećni brat kraljice Elizabete, pripoveda o tome šta se desilo Ričardu II i kako je raskomadan u zatvoru koji se zove Pomfret. A to se verovatno i dogodilo. Kada je Ričard II svrgnut s trona, odveden je u kulu Pontefrakt zamka i veruje se da je tu ubijen. Zamak Pontefrakt je sada razrušen i njegovi delovi su otvoreni za posetioce.
 
5. Jerusalemska komora, London, Engleska
 


Ova soba smeštena unutar Vestminsterske opatije, poznata kao Jerusalimska komora, ne samo da je mesto radnje poslednjih trenutaka života kralja Henrija IV u Šekspirovoj drami o njegovom životu, već i mesto gde je pravi kralj Henri IV umro 1413. godine.

Ova spartanska soba je kasnije dodata opatiji i prvo je služila kao opatova komora pre nego što je počela da se koristi u opštije svrhe. Zajedno sa Vestminsterskom opatijom, Jerusalemska komora je bila pažljiva čuvana i još uvek se u njoj mogu naći istorijske tapiserije i svećnjaci. Soba inače nije dostupna javnosti, ali je pristup ponekad omogućen samo za specijalne projekte.

6. Ardenska šuma, Francuski Ardeni, Francuska

Šekspirova romantična komedija „ Kako vam drago” odigrava se gotovo u potpunosti u Ardenskoj šumi. Većina stručnjaka se slaže da je ovo verzija šume u Ardenima, planinskog kraja koji se prostire kroz Belgiju, Luksemburg i Nemačku. U pravoj šumi se vodila Ardenska bitka u Drugom svetskom ratu.
 
7. Krčma Veprova glava, London, Engleska

Svakom pijancu treba dobra kafana da ga služe i više nego što treba, a za Šekspirovog Falstafa, možda najpoznatijeg književnog pijanca, to mesto je bila „Veprova glava“ u Istčipu. Lokacija krčme je smeštena na lokaciji druge krčme, koja je zaista postojala u Šekspirovo vreme (mada verovatno ne u Falstafovo) i koja je uništena u Velikom požaru u Londonu 1666. Ali iako je prvobitna krčma spaljena, sećanje na nju nije umrlo.

Znak na krčmi je prvo bio obešen na krčmama koje su premeštene na tu lokaciju posle požara, ali na kraju je znak završio u Gloub pozorištu. Nedaleko od mesta prvobitne krčme, gde je Istčip danas, postoji zgrada (sada poslovna zgrada) iz 1868. koja je izgrađena u čast te krčme i koja ima isklesanog vepra na fasadi. Tu ne možete da pijete, ali uvek možete doneti pljosku sa sobom…

8. Londonski kamen, London, Engleska
 

Smešten iza dekorativne kapije, „Londonski kamen“ je misteriozan kamen koji je nekad bio deo mnogo većeg kamena, koji je bio smešten u blizini, oko 1100. Ne zna se pouzdano koje je prvobitno značenje Londonskog kamena bilo, ali čuvan je u gradu kao spomenik od značaja vekovima.

Na osnovu onoga što znamo iz „Henrija IV”, ovaj kamen je korišćen kao tron i simbol autoriteta u Šekspirovoj dramatizovanoj verziji priče o engleskom revolucionaru Džeku Kejdu. Kamen iza rešetke je pomeren na svoju sadašnju poziciju krajem 16. veka, gde je ostao, bizarno zaboravljen pored moderne radnje.

Autor: Erik Grundhauzer
Izvor: atlasobscura.com