8 saveta kako da više čitate ove godine

I dalje ste u pandemijskom čitalačkom zastoju? Imamo rešenje za vas.



Decembra prošle godine, BuzzFeed Books je napravio anketu u kojoj je pitao čitaoce kako su se menjale njihove čitalačke navike kroz 2020. Stotine čitalaca se odazvalo, i mada je većina opisala zastoj u čitanju, mnogi su počeli da čitaju više nego ranije. Mnogo više. Recimo, kod nekih se broj pročitanih knjiga povećao za 500%. Evo šta su naučili.

1. Odbacite predubeđenja o ciljevima čitanja.

Na desetine čitalaca kažu da su preispitali svoje shvatanje o tome šta bi čitanje trebalo da predstavlja. Olabavili su samonametnuta pravila, smanjili pritisak i napravili mesta za više uživanja:

„Pre pandemije, uvek sam smatrala da čitanje treba da bude neka vrsta rada na sebi i da moram nešto da naučim da bi čitanje nešto vredelo. Potpuno sam odbacila takvo razmišljanje, delimično zato što sam želela da budem nežnija prema sebi za vreme pandemije.“ – Šenon M.

„Čitanje nije slatki greh. Nekada čitanje treba da vam pomogne da se razvijate i treba da bude teško i nelagodno, ali nekada apsolutno treba da bude uživanje, i ako uživate u čitanju, nije strašno.“ – Kortland Džekobi

2. Probajte knjige u novom formatu.

Zatvaranje je nekim čitaocima dalo više vremena da budu sami, ali je i ograničilo pristup knjižarama i, što je još značajnije, bibliotekama. Preko 150 ispitanika je prešlo na audio-knjige ili e-knjige kako bi održali tempo čitanja, i većina se iznenadila koliko im je to prijalo:

„Počela sam skoro isključivo da čitam e-knjige – lakše mi je da u svakodnevni život uklopim čitanje bez obzira na to gde se nalazim, kada celu biblioteku mogu da smestim u svoju torbu, na jednom e-čitaču!“ – Deirdre Šeridan

„Počela sam umesto muzike i podkasta da slušam audio-knjige, i počela sam da čitam svake noći po jedan sat pred spavanje.“ – Ebi B.

3. Izađite iz žanrovske zone komfora.

Anđela, tridesetjednogodišnja pravnica u oblasti visokog obrazovanja, morala je prošle godine da da otkaz kako bi čuvala svoju bebu, koja je provela 50 dana u bolnici posle preranog rođenja. (Sada je kod kuće i zdrava je.) Tokom tog perioda, Anđela je bila „potpuno iscrpljena od svakodnevnih stresova“, pa je probala nešto novo: erotske romane.

„Nisam bila u stanju da se bavim nečim kompleksnijim od dvoje odraslih ljudi koji se zaskaču u knjizi“, kaže ona. „Morala sam da pročitam masu priča sa srećnim završetkom, da bih počela da verujem da i nas jedan očekuje.“

Naročito joj se dopalo što se u tom žanru vodi računa o upozorenjima: „Mentalna izdržljivost mi je bila ograničena, i teško mi je da čitam o tuđim mukama, a da ne preživljavam ta ista jaka osećanja. Imala sam mogućnost izbora, tako sam izbegla sve što sam mislila da neću emotivno izdržati.“

„Od pametnih knjiga prešla sam na prljave“, kaže ona, „i zbog toga sam srećnija i smirenija.“

Nije bila jedina. Mnogi čitaoci su primetili da više ne uživaju u uobičajenim žanrovima, tako da su posegnuli za novim tipovima knjiga i priča:

„Obično mi se sviđaju sve teme ne-fikcije, naročito one teške, sociološke. Sada mi više ne drže pažnju. Ili su mi previše realne. Otkad sam poželela da ponovo počnem da čitam – verovatno krajem maja? – skoro isključivo čitam savremene romanse. Predvidive su, eskapističke i imaju srećne završetke. Tu su sastanci i ručkovi, i nema maski!“ – Loren Martinez

„Skoro potpuno sam prešla na manga stripove i kuvare/recepte za koktele, uz tek poneku 'pravu' knjigu. Teško je čitati memoare i publicistiku koji odišu 'prošlim vremenima', dok se manga skoro nikada ne zasniva na stvarnosti i retko od vas zahteva veći mentalni napor.“ – Rejčel

4. Pronađite sigurnost uz nekadašnje omiljene knjige.

Mnogi su se vratili knjigama koje su već čitali i koje su im se svidele – naročito onima koje su ih vratile u mladost:

„Pročitala sam više knjiga za decu u 2020, i vratila sam se mnogim autorima koje sam čitala kao mlada. Mislim da mi je bilo važno da od prve strane znam da će se sve lepo završiti. Htela sam da se vratim u to jednostavnije, mirnije vreme kada vreme postane hladnije i mračnije.“ – Čelzi K.

5. Potražite knjige koje odražavaju vaše probleme i možda će vam pomoći da ih prevaziđete.

Za Brit. B. 2020. je bila godina u kojoj joj se činilo da svi oko nje u šali govore kako će postati „KOVID alkoholičari“. Ali to je bila i godina kada je rešila da ostavi alkohol. „Alkohol me je ubijao, gurao u tamu i gušio moj duh“, rekla je. „Morala sam da ga se rešim.“

Čitanje je pomoglo: Ono je bilo „smirmivanje bez pomoći lekova“ i način da savlada samoću u treznom stanju. „Održavala sam se u treznom stanju tako što sam čitala svake noći – knjige o životu bez alkohola i mnogo memoara. Otkrila sam ljude koji su mi bili zabavni, sa kojima sam mogla da se poistovetim, i koji su učinili da život bez alkohola zvuči lepo. Shvatila sam šta alkohol radi mom telu, emocijama, mozgu. Obeležavala bih neke delove teksta na Kindlu i koristila jednu aplikaciju da bih snimala citate i mantre. Onda bih ih slušala dok spavam.“

Drugi čitaoci su imali slična iskustva i gledali su knjige kao alatke koje im pomažu da bolje razumeju sebe.

6. Uredite prostor namenjen čitanju.

Kada su se knjižare, kafei i biblioteke zatvorili – a put na posao spao od vožnje u metrou na šetnju od kreveta do kauča – mnogi čitaoci su ostali bez svog omiljenog mesta za čitanje. Šta je rešenje? Napravite prostor namenjen čitanju kod kuće, nije važno koliko je mali.

7. Stavite spisak sa knjigama na vidno mesto.

Ako nemate prostora za čitalački kutak, ipak možete da napravite mesto posvećeno čitanju– nešto malo, ali primetno, što će vas podsećati na knjige:

„Pročešljala sam police sa knjigama i izvukla sve što nisam pročitala ili sam htela da pročitam, ali nisam stigla, sve to sam stavila na 'policu za čitanje' i rešila da ih sve pročitam pre nego što kupim neku novu knjigu. Bilo je fantastično. Imala sam širok izbor knjiga i nisam imala osećaj dosadne rutine. Mogla sam da izaberem knjigu u zavisnosti od raspoloženja, ali sam znala da čitam nešto što sam već ranije sama odabrala.“ – Rejčel S.

„Iskoristila sam staru metodu i napravila spisak knjiga koje želim da pročitam, okačila ga u kupatilu da mogu da ga vidim svakog dana, i onda precrtavala ono što pročitam.“ – Lien G.

8. Odredite vreme za čitanje – i poštujte ga kao sve druge obaveze.

I dalje nam ne manjka loših vesti i lako je izgubiti vreme listajući mračne vesti na internetu ili pokušavajući da nađemo nešto besmisleno da nam skrene misli. I dok smo zarobljeni kod kuće – mnogi od nas zajedno sa porodicom – uvek ima neki kućni posao koji mora da se uradi, posao koji polako zađe u vreme za odmor, ili dete kome je potrebna pažnja. Mnogi čitaoci su otkrili da je jedini način da nešto pročitaju, da to vreme za čitanje ubace kao stalan deo svoje dnevne rutine:

„Pošto sam sada skoro sve vreme kod kuće, volim da podelim vreme na blokove od po 30 minuta, u kojima se smenjuju čitanje, dnevne obaveze za taj dan (kao bibliotekarka, ne mogu da radim od kuće, tako da tih obaveza nema mnogo), vežbanje i slobodno vreme. Onda to ponovim. Ponosna sam na to što sam uspela da napravim vreme za sebe i što sam osmislila održivu rutinu.“ – Ajelet Rajter

„Počela sam rano da ustajem svakog dana kako bih ugrabila malo vremena za sebe dok je kuća još tiha, da bih čitala uz kafu. U suštini, to mi je bila svakodnevna jutarnja meditacija.“ – Savana Ris

„Otkrila sam da Android ima zgodnu funkciju „vreme za mene“. Možete da odobrite određene aplikacije, a sve ostale su nedostupne. Ne dobijate ni obaveštenja, tako da niste u iskušenju da ih proverite. Omogućila mi je da se isključim na nekoliko sati i da odmorim od čitanja vesti na internetu ili skakanja od aplikacije do aplikacije iz dosade.“ – Marija S.

Autor: Arijana Rebolini
Izvor: buzzfeednews.com
Prevod: Borivoje Dožudić