9 tajni pisaca iz senke

Priznajte: pročitali ste bar jednu knjigu neke javne ličnosti, političara ili poslovnog tajkuna u poslednjih godinu dana ili čak u poslednjih mesec dana. Ali, vi niste budala. Vi znate da ljudi poput Kita Ričardsa ili Donalda Trampa, često imaju pomoć kada pišu svoje memoare.

A šta tačno podrazumeva pisanje knjige za drugog? Koliki je doprinos pisca iz senke, a koliki je doprinos „autora“ prilikom pisanja knjige? Kakav je zaista odnos između pisca iz senke i autora? Odgovore na ova pitanja dobili smo od pisaca iz senke.



Veliki deo posla je priprema autora

Istraživanje, oblikovanje priče, pisanje i revidiranje su samo deo onoga što pisac iz senke radi. U opisu posla je i tetošenje autora, naročito ako je reč o nekom ko se prvi put suočava sa činjenicom da je pisanje izuzetno težak posao.

„To što umeju da ispričaju priču u nekom baru, ne znači da bi to dobro izgledalo na papiru“, kaže Majk Edison, autor i urednik iz Njujorka, koji je za druge napisao veliki broj knjiga posvećenih hrani i muzici. „Neki ljudi misle da su seks i droga ono što će zapravo prodati knjigu, i previše insistiraju na tome.“

S druge strane, neki autori su oprezniji, pa zahtevaju od pisaca iz senke da ih prikažu tako da oni na kraju nemaju materijal za knjigu. „Neki ljudi su u javnosti drski, ali kad krene rad na knjizi počnu da se snebivaju“, kaže Edison. Mnogo puta je video rok zvezdu veću od života, koja se potpuno zatvori i povuče kada shvati da će tu knjigu verovatno čitati njihovi supružnici i porodica.

„Neko se uspaniči kako će reagovati njegova devojka, ako progovori o seksu sa nekom koja mu nije bila devojka, iako se to dešavalo pre 25 godina“, kaže Edison. Tad nastupa ubeđivanje: „Kada pišeš memoare iskrenost je jedino što imaš da ponudiš“, podseća Edison svoje klijente. „Ako nemaš to, onda nemaš ništa.“

Usklađivanje sa autorima može da oduzme mnogo vremena

Možda zvuči neverovatno da će javna ličnost u žiži interesovanja o kojoj se piše knjiga, nestati onog trenutka kada potpiše ugovor za knjigu, ali to se često dešava. To znači da će pisci iz senke izgubiti mnogo vremena pokušavajući da se uklope u raspored autora koji su ih angažovali.

„Poznajem jednog pisca koji u ugovoru precizira određen broj sati tokom kojih će autor morati da mu bude na raspolaganju“, kaže Džudi Megvajer, pisac iz senke iz Njujorka. „To je odlična ideja, jer izdavača ne zanima to što vaš autor ima previše posla na Brodveju ili u svojoj rijaliti seriji  – oni žele da knjiga bude objavljena na vreme.“

Pisci iz senke dobro upoznaju svoje autore

Pisci iz senke moraju biti vešti u ophođenju sa ljudima, jer se dešava da provode nedelje, mesece, nekad i godine radeći na knjizi sa autorom. „Ljudi moraju da budu opušteni u vašem prisustvu, morate da im se svidite“, kaže Stefani Krikorijan, novinarka iz Njujorka, poznata kao najprodavaniji pisac iz senke sa liste Njujork Tajmsa. „Oni vam poveravaju svoje životne priče ili svoje životno delo. I većina ljudi dobije samo jednu knjigu, prema tome ja tu odgovornost shvatam vrlo ozbiljno.“

Mekgvajer se slaže sa tim. „Postanete veoma bliski sa nekim“, kaže ona. „Čujete sve njihove najprljavije tajne. Postanete nešto poput njihovog psihijatra. To je poprilično jednostran odnos, ali je i vrlo intenzivan. A onda se završi. To može da bude olakšanje (ako su iritantni), a ponekad i malo tužno.“ 



Konačnu reč ima autor, a ne pisac iz senke

„Često se dešava da kada ljudi pročitaju svoje reči, kažu: 'Oh, ja to nikad ne bih rekao' ili 'To ne liči na mene'“, komentariše Kirkorijan svoje autore. To se dešava uprkos tome što ona snima i transkribuje sve svoje razgovore sa njima.  

Ali, ako se autoru ne dopada neka formulacija, onda mu se ne dopada, a pisac iz senke će morati da se malo više potrudi. „Svaki autor sa kojim radim mora da odobri svaku reč iz knjige, da ne bi ispalo da sam ja nekom stavljala reči u usta“, objasnila je. „Pročitaju knjigu i po pet puta pre nego što ode u štampu.“

Honorar može da varira i to drastično

Dužina knjige, složenost i krajnji rok ‒ to su faktori koji utiču na honorar o kom se pregovara. Pisci iz senke mogu zaraditi od 15.000 do 150.000 dolara, čak i nekoliko stotina hiljada ako je autor izuzetno popularna javna ličnost. Neki pisci, pored fiksnog honorara uspeju da dogovore i procenat od autorskih prava.

Uzmite na primer Tonija Švarca, pisca iz senke na knjizi „Umeće pregovaranja“, Donalda Trampa, najprodavanijih memoara sa liste Njujork Tajmsa, 1987. Švarc je zaradio polovinu Trampovog avansa u iznosu od 500.000 dolara, kao i polovinu prihoda na ime autorskih prava, što mu je donelo milione dolara.



Pisci iz senke odbiju mnogo više posla nego što prihvate

Svako ima ideju za knjigu. Mnogi ljudi će čim upoznaju pisca iz senke na nekoj zabavi imati potrebu da sa njim podele svoju ideju za knjigu, nadajući se da će dobiti povratnu informaciju ili da će se pisac prihvatiti tog projekta za male pare. („Platiću ti na kraju, ako bude neke zarade od knjige.“) Profesionalni pisci tako ne rade. Većina pisaca pažljivo razmotri knjigu o kojoj je reč, predviđeni budžet, održivost projekta, i da li su oni pravi izbor za to. Često je projekat koji prihvate detaljno proučio književni agent, izdavačka kuća ili zajednički poznanici.

„Većina ljudi zaista ima ideju za knjigu“, kaže Kirkorijan. „Ali izdavačko tržište ne dozvoljava da svi ti ljudi angažuju pisca da napiše knjigu za njih.“

Pisanje za druge je jedna od najgore čuvanih tajni u izdavaštvu

Mnogi pisci će vam reći – neki od njih i zvanično – da je bar 60 procenata knjiga javnih ličnosti delo pisaca iz senke. Najočigledniji primeri su one knjige na čijim su koricama imena i autora i pisca iz senke. Ponekad je zahvalnost piscu iz senke ili „saradniku“ mnogo suptilnija: na zadnjoj korici, unutar omota ili u zahvalnici.

Uzmimo za primer Edisona. „Uglavnom je javna tajna da sam ja radio na knjigama na kojima sam radio“, rekao je.



Neki autori demantuju pomoć nakon objavljivanja knjige 

Bez ozbira na to koliko se pisci iz senke zbliže sa svojim autorima, to je prvenstveno poslovni odnos – pisac iz senke samo pruža uslugu i lako ga je otpustiti kada se posao završi.

„Većina mojih klijenata su bili velikodušni i jednostavni ljudi, ali znam da neki autori ne žele da priznaju da su imali bilo kakvu pomoć – velika je borba da vas upišu makar u zahvalnici – jer nekako umisle da su zapravo sami napisali knjigu“, kaže Megvajer.

Prisetila se jednog projekta na kom nikad nije upoznala, niti je imala direktan kontakt sa autorom: „Nikad nije poslao mejl, nikad nije nazvao – jedini njegov doprinos, bio je u tome što je njegov asistent slao po jedan članak iz naučnog časopisa za svako poglavlje. To čak nisu uvek bili članci koje je on napisao. Bilo je veoma čudno, ali su posrednici vodili računa o svemu. Sumnjam da je i pročitao knjigu, pre nego što je počeo da odlazi u emisije da razgovara o njoj. Ali ako je honorar isplaćen, koga je briga? U ovoj profesiji nema mesta egu. Ili makar morate imati malo deblju kožu.“

Često su obavezni na tajnost

Toni Švarc, zvanični koautor knjige „Umeće pregovaranja“ Donalda Trampa, prošle godine je za Njujorker izjavio koliko se kaje zbog toga što je napisao knjigu sadašnjeg predsednika. Ali većina pisaca iz senke ne bi ni sanjala o tome da progovori o nekom autoru ili projektu. Osim toga, neki su zakonski obavezni da svoju tajnu o tome da su napisali knjigu za nekog ponesu sa sobom u grob, bez obzira koliko knjiga postane uspešna i u koliko su dobrim odnosima sa autorom.

Porodica i prijatelji Stefani Kirkorijan znaju da ne treba da je pitaju sa kim radi. Umesto toga pitaju je samo da li ima posao, kraj priče. „Zaista čvrsto verujem da je moj posao da čuvam tajnu“, kaže ona. „Postoji razlog za naziv 'pisac iz senke'“.