9 zabavnih činjenica koje se mogu ispričati u društvu (zarad dobrog utiska)

Svi smo fanovi zabavnih činjenica. Ljudi su radoznala bića, stalno u potrazi za novim informacijama koje nam mogu koristiti ili nas na neki način inspirisati. Provereni podatak nikada nije za potcenjivanje.



Na primer, zar nemate utisak da bolje razumete svet znajući da je prva osoba koja je naručila dostavu pice bila Margarita Savojska, kraljica Italije 1889? To vam je ljudi, 128 godina slasne, slasne ljubavi prema pici širom sveta. Ili šta kažete na to da znate da planeta Zemlja može 1,3 miliona puta da stane u Sunce, ili da su ajkule starije od drveća i da plivaju okeanima već 400 miliona godina?

Moj favorit u novim činjenicama je informacija da ukoliko se previše pistaća prebacuje u jednom kontejneru, može doći do njihovog samozagrevanja i spontanog gorenja. Da, ćaknute činjenice o potencijalno eksplodirujućem orašastom voću mogu ostati pohranjene u našem pamćenju svega dan ili dva, ali književni podaci koji slede mogu biti od koristi vama knjiškim moljcima na duže staze. Te, evo ih:

Zabavna činjenica #1

„Tamo gde su divlje stvari“ je originalno nosio naslov „Tamo gde su divlji konji“ i Moris Sendak je trebalo da piše o konjima, ali autor i ilustrator su ubrzo uvideli da crteži konja loši i pomislili su da je bolje da crtaju „stvari“ umesto toga; ergo jedna od najnezaboravnijih dečijih priča svih vremena je rođena.



Zabavna činjenica #2

Prvo izdanje „Čarlija i fabrike čokolade“, objavljeno 1964, mnogi kritičari su ocenili kao rasističko; neki su se tom stavu suprotstavili i insistirali na tome da je roman napisan kao antirasistički. Na prvom mestu tu su Dalovi Umpa-Lumpasi koji su originalno opisani kao „crni Pigmeji“ iz najdublje i najcrnje džungle gde ni jedan beli čovek nikada nije kročio“. Oni su ubrzo prepravljeni tako da budu iz „Lumpalenda“ i da imaju „ružičasto-belu kožu“ i „zlatno-smeđu kosu“.

Druga zamerka kritičara bila je da je prvo izdanje imalo mogućnost da bude zaista snažna alegorija o rasizmu, jer je Dal želeo da Čarli Baket bude crni dečak, zarobljen u čokoladni kalup, u čemu mu je pomogao vlasnik fabrike Vili Vonka. Čarli je trebalo da bude uhvaćen i gotovo ugušen u čokoladi koja je sipana na njega, polako se stvrdnjavajući što mu je uzrokovalo veliki bol. Izvori kažu da je Dal želelo da kalup bude metafora rasnih stereotipa, jer je u ranom dvadesetom veku tržište čokolade u Americi i Engleskoj bilo povezano sa imperijalnim fantazijama koje su povezivale tamnu kožu sa bojom čokolade.

Zabavna činjenica #3

Čarls Dikens je bio pomalo ekscentrik. Odrastanje u Londonu tokom devetnaestog veka značilo je da je bio okružen jezivom realnošću u kojoj je očekivani životni vek radničke klase bio dvadeset dve godine, pola miliona Londonaca je patilo i umiralo od tifusa usled nedostatka kanalizaciono-sanitarnog sistema, 220 tipa prekršaja je kažnjavano smrtnom kaznom i 1839, kada je Dikens imao dvadeset sedam godina, gotovo polovina sahrana u Londonu se održavala za decu ispod deset godina, od kojih je većina bila zaposlena, i to s punim radnim vremenom.

Uz ovako surovu realnost žitelji Londona su se očekivano borili sa mnogo strahova i muka. Za Dikensa se zna da je praktikovao hipnozu, odnosno mesmerizam kako su to zvali viktorijanci, i da je verovao u natprirodno. Bio je član „Kluba duhova“. Takođe je imao i ceo niz smešnih ideja, kao na primer da će, ako spava s glavom u pravcu Severa, taj položaj u krevetu pomoći da poboljša pisanje i redovno je stvari dodirivao tri puta za sreću.

Slatka činjenica #4

Originalni rukopis Džona Stajnbeka „O miševima i ljudima“ je imao interesantnu sudbinu jer ga je pojeo Stajnbekov psić Tobi. Stajnbek je o gubitku svog dela pričao svojoj agentkinji Elizabet Otis:
„Moje štene setera je jedne noći, kada je ostalo samo, napravilo konfete od, otprilike, polovine moga rukopisa... Bio sam poprilično ljut, ali možda je siroti momčić samo reagovao kao kritičar. Nisam hteo da upropastim dobrog psa zbog rukopisa za koji nisam znao da li uopšte valja.“

Zabavna činjenica #5

Gabrijel Garsija Markes nije dozvolio da se „Sto godina samoće“ pretoči u film. Univerzalno hvaljen kao veliko delo književnosti, roman o istoriji izolovanog grada Makonda i porodice Buendija koja ga je osnovala, nije nikada pretočen u film jer je autor odbio da ustupi dozvolu za filmska prava. Prva adaptacija jednog od njegovih romana bila je 2007. kada je engleski reditelj Majk Nevel snimio „Ljubav u doba kolere“. Prijatelji tvrde da je Markes pristao na dogovor samo zato što mu je bio dijagnostifikovan kancer i brinuo se za budućnost svoje porodice. Bilo kako da bilo, autor i danas smatra da je „Sto godina samoće“ nemoguće ekranizovati sem ukoliko film ne uključi celu knjigu, prikazujući po jedno poglavlje, dužine od po dva minuta, svake godine tokom 100 godina.

Zabavna činjenica #6

„Don Kihot“ je nabolje prodavani roman svih vremena sa preko 500 miliona prodatih primeraka. Roman Migela de Servantesa o čoveku koji postaje toliko zaluđen pričama o vitezovima da odluči da i on sam postane vitez je delo odakle je potekla fraza „boriti se sa vetrenjačama“. Kihotove nezgode dok putuje španskim krajolicima tražeći kako da ispravi krive drine i povrati dostojanstvo ugnjetavanima zabavljale su generacije čitalaca još od 1612. godine.



Blago zabavna činjenica #7

„Gordost i poredrasuda“ je originalno nosio naziv „Prvi utisci“. Da, naslov je izabran zahvaljujući strategiji imenovanja koja je trebalo da poveća prodaju jer su izdavači bili vođeni pristupom „ako vam se dopalo to i to zavolećete i ovo“. Blokbaster Džejn Ostin „Razum i osećajnost“ je ohrabrio ovu promenu naslova držeći se formule imenica-i-imenica koja je donosila keš u vreme tadašnje književne trgovine.

Zabavana činjenica #8

„Kvaka 22“ je hvaljen kao kamen temeljac američke književnosti i on je jedan od najzabavnijih i najproslavljenijih romana svih vremena i Džozefu Heleru je trebalo samo 8 godina da ga završi. To je antiratni roman i kritika birokratije koja je smeštena u Italiju tokom Drugog svetskog rata. Ukoliko se Josarijan, letač bombardera, razreši dužnosti i opasnih misija koje se dodeljuju njemu i njegovoj armiji, on će prekršiti kvaku 22, zlokobno, ali i urnebesno birokratsko pravilo: čovek se smatra neuračunljivim ako dobrovoljno nastavlja da leti na opasnim borbenim misijama, ali ako uputi zvanični zahtev da ga uklone sa misije, on je onda dokazano razuman i stoga nepodoban da se razreši dužnosti. Baš se našao u škripcu.

Najzabavnija činjenica #9

Bil Gejts je kupio „Kodeks Lester“, jedan od naučnih dnevnika Leonarda da Vinčija, za 30.8 miliona dolara u aukcijskoj kući Kristi u Njujorku 1994. Ova prodaja trenutno drži rekord kao druga po redu najviša prodajna cena za knjigu ikada. Bil Gejts je poznat kao strastven čitalac sa ličnom kolekcijom retkih knjiga koje je lično birao njegov personalni preprodavac knjiga. „Kodeks Lester“ je zbirka naučnih dnevnika, najpoznatiji od trideset dnevnika koliko je Da Vinči vodio, i izuzetan je spoj umetnosti, nauke i kreativnog naučnog procesa.
 
Izvor: bookstr.com