U okviru festivala „Purgatorije“ koji se održava u Tivtu, sinoć je u atrijumu letnjikovca „Buća“ održana promocija romana „Tušta i tma“ Svetislava Basare i Miljenka Jergovića u izdanju Lagune. Prepun atrijum letnjikovca, što je retkost kada je književno veče u pitanju, nadahnuti pisci Svetislav Basara i Miljenko Jergović i raspoložena publika, ukratko, tako je izgledala promocija knjige „Tušta i tma" dvojice čitanih pisaca i kolumnista, koju je organizovao Centar za kulturu Tivat.
„Basara i ja predstavljamo samo sami sebe. Naše dopisivanje nije bilo dopisivanje između Srba i Hrvata, jer valjda bi se našli neki reprezentativniji predstavnici za te nacionalne stvari. Ne želim da predstavljam Hrvate. Ni Srbe. A pogotovo ne Bosance. Ja mogu da predstavljam samo sebe“, rekao je Miljenko Jergović.
Na pitanje zašto je prvobitni naslov „Bajakovo Batrovci“ promenjen u „Tušta i tma“, Jergović je odgovorio:
„Naslov knjige ’Tušta i tma’ smo dali jer ga Basara ponavlja na jednom mestu. To je fraza koja se pojavljuje i kod Srba i kod Hrvata pa je odlučeno da se stavi kao naslov.“
Dnevnički zapisi velikih pisaca od dnevnika su napravili jednu od glavnih ako ne i centralnu tačku svojih opusa. Miljenko Jergović se oprobao u ovom žanru objavivši knjigu pisama sa Semezdinom Mehmedinovićem.
„Ispada da je to neki novi žanr. Ali, to je splet okolnosti. Da, ja imam još jednu knjigu dopisivanja, to je ’Transatlantic mail’. Ali, to je bila drugačija knjiga. ’Tušta i tma’ je puno manje privatna, puno manje sentimentalna, a puno više četvororučni izazvani dnevnik. Basara je pisao svoju priču, svoju muku, svoje gunđanje za taj dan, a onda bih mu ja odgovarao na to zanovetanje svojim gunđanjem i zanovetanjem. To je zapravo dnevnik sa dve strane granice u kojem smo obrađivali one teme koje nas se tiču. Samo isključivo te teme. Čini mi se da se nismo ničim drugim bavili. A bilo je raznih tema“, zaključio je Miljenko Jergović.
Dopisivanje se, s jednim dužim prekidom, odvijalo od 2010. do 2013. a na inicijativu dnevnog lista Danas. Sve je počelo kao mali „projekat“ za potrebe sajamskog dodatka.
„Na ideju je došao Zoran Panić. Meni se učinilo jako zanimljivo. Poznavao sam Miljenka, čitao ga. Smatrao sam da je čovek sa kojim vredi razmeniti misli. I onda je to krenulo jednim lepim tokom i mi smo odlučli da to nastavimo. Onda su nam se majke simultano porazbolevale, pa nismo imali vremena. Nastavili smo kada su nam, bože me prosti, majke umrle. Šta da se radi, tako je ispalo. Bitno veći deo knjige smo napisali u roku od jedne godine. Da smo to radili preko pošte, trebalo bi nam više od tri godine. Sve se ubrzalo. U toku jednog dana smo pisali po dva-tri pisma. Nekad prođe više dana da ne napišemo ništa. Nije bilo nikakvog dogovora. Bez tendencije. Glavna draž knjige je što teče lako kao potok. Iz pisma proizilazi odgovor i sve tako. Nisu sve teme uzvišene. Ima nekoliko pisama posvećenih meteorologiji. Recimo, pravi se histerija zbog nadolazećeg pljuska u Zagrebu koji se nije ni dogodio. Došli smo do zaključka da su mediji veća katastrofa od prirodne nepogode. To se videlo i tokom katastrofalnih poplava u Srbiji. Mediji su to tri puta pojačali i doveli do apsurda. Srbija se našla na ivici građanskog rata. Tražili su se izdajnici, ko je kriv za poplavu, ko sabotira, čudo jedno živo“, rekao je Basara.
Ono što pleni u ovoj prepisci jeste kultura dijaloga i kritičnost prema pojavama u njihovim sredinama. Svetislav Basara i Miljenko Jergović kao ljudi koje povezuju brojna interesovanja, a na kraju krajeva i ceo niz malih i velikih zajedničkih istorija: književnih, političkih, kulturnih, intergeneracijskih... i te kako su imali o čemu da razgovaraju. Istovremeno, svako ko je makar odškrinuo njihove beletrističke ili publicističke svetove, dobro zna i da su to pisci veoma različitog temperamenta i stila kojem su ostali dosledni i u ovoj prepisci. Kao stanovnici istog sveta kojeg gledaju sa različitih strana, zanimljivo je kako jedan uvek odlično zna o čemu ovaj drugi govori.
Promociju u „Bući“ vodila je Vanja Gavrovski iz izdavačke kuće Laguna, koja je i izdavač knjige „Tušta i tma“.
Iz godine u godinu tivatski festival kulture sve je posećeniji što potvrđuje kvalitetet sadržaja koji čine program manifestacije.
Pre promocije u Tivtu, u nedelju uveče, Miljenko Jergović je imao svoje autorsko veče na Trgu pjesnika pred brojnom budvanskom publikom. Jergović je prošlogodišnji laureat nagrade „Stefan Mitrov Ljubiša“, a književno veče održano u nedelju pokazalo se kao glavni događaj ovogodišnjeg Književnog programa festivala „Grad teatar“ u Budvi, predstavivši jednog od najcenjenijih i najangažovanijih autora u regionu.