Iako je bečka kultura kafića slavna širom sveta, Beč nije bio prvi grad u istoriji koji je imao
kafé. Bez obzira na to što Beč nije bio pionir u ovoj vrsti kulture, on je – tokom vekova – uspostavio tradiciju kafića kakvu nema nijedan drugi grad na svetu.
Kafe „Kramersches Kaffeehaus“ u centru Beča je 1720. godine bio prvi koji je svojim gostima davao dnevne novine na čitanje.
Oko 1890. godine kafe „Griensteidl“ je postao redovno mesto sastanka grupe književnika „Jung Wien“ („Mladi Beč“). Ova čuvena grupa mladih pisaca poput Uga von Hofmanstala, Karla Krausa i Artura Šniclera srela se u kafeu i izrodila „književnost kafea“.
Međutim, pisci se nisu ograničavali na samo jedan kafe. Redovno su menjali izbor omiljenog kafića: nakon kafea „Griensteidl“ usledio je „Central“, a za njim „Herrenhof“ je postao omiljeno mesto sastanka mladih pisaca. I ostali umetnici su imali svoje omiljene kafiće: na primer, kafe „Muzej“ je postao popularno sastajalište slikara.
Kada bi se poredili svi čuveni kafei po tipu znamenitih posetilaca, kade „Central“ bi verovatno bio najcenjeniji. Tamo su odlazili revolucionar Trocki, psihoanalitičar Frojd, pisci Štefan Cvajg i Robert Muzil. Okupljeni oko šoljice
kafe, uz miris cigare, neki od najvećih pesnika, filozofa i pripovedača su se tu sastajali svakoga dana krajem 19. veka.
Kultura okupljanja u kafeima je opstala do danas među piscima i pesnicima. Za Tomasa Bernharda se kaže da je voleo da pije belu kafu u „Branunerhofu“, a austrijska dobitnica kad boravi u Beču.
Izvor: wien.gv.at
Prevod: Dragan Matković