Biti pisac u Srbiji

Dodela Nobelove nagrade za književnost navela je ekipu televizije O2 na razmišljanje o tome kako žive pisci u Srbiji. Da li se od knjige može živeti, pitali su dvojicu autora, Branka Rosića i Marka Vidojkovića.
 
Prepodne novinar, popodne pisac. Tastatura je sredstvo njegovog rada. Ali da li bi mogao da živi samo od pisanja?


 
Branko Rosić, novinar i pisac: Niko se nije najeo ni od ili guščijeg pera ili pisaće mašine ili meka. Niti Crnjanski, niti Ivo Andrić, niti Pekić. Svako je morao da u radnoj knjižici ima neko drugo zanimanje.
 
A koliko Srbi uopšte čitaju ili još bolje koliko su novca spremni da izdvoje za pisanu umetnost?
 
Branko Rosić, novinar i pisac: Književnik zna da se neće najesti, ali makar uz pomoć fiktivnih junaka on se švercuje i putuje negde ko zna gde. Tako da je zadovoljstvo svakako.
 
Marko Vidojković, pisac: Jednostavno sediš i pišeš ako ti se piše i gledaj da to bude dobro. Ne očekuj da ćeš sada zarađivati milione. Jer verovali ili ne čak i u Americi više pisci ne zarađuju milione.
 
Otežavajuća okolnost je i to što nam je sada sve dostupno. Jednim klikom možemo pročitati i šta je napisao pisac na drugom kraju sveta i to besplatno.
 
Marko Vidojković, pisac: Jako je teško, zato što živim u 21.veku i u džepu ti i ja imamo telefon koji nas vodi na internet i tu puno toga piše. I neprekidno svi čitamo ponešto svaki dan. Digitalizacija je kul zato što tvoja dela mogu da dođu do većeg broja ljudi. Nije kul zato što mogu da te piraterišu.
 
Ili ipak treba računati na to da će baš vašu knjigu čitalac poželeti da ima i na polici.
  
Izvor: TV O2