„Zbirka priča ’
Ništa nije smešno’ nastajala je tokom poslednjih dvadesetak godina, kao satirično svedočanstvo o jednom neveselom vremenu.
Knjiga nosi takav naziv jer sam hteo da budem pošten prema svojim čitaocima, koji su navikli da od mene uglavnom očekuju duhovito štivo. U ovoj knjizi humora ima, ali tek kao neopodnog začina, ’glavno jelo’ je ipak satira, gorka, opora i ubojita. Reakcije čitalaca koje dopiru do mene se uglavnom svode na jednu rečenicu:
Ne znam da li da se smejem ili plačem.“
Ovako, krajnje otvoreno,
Bojan Ljubenović, naš vrsni satiričar i dugogodišnji urednik legendarne rubrike „TRN“ u Večernjim novostima, predstavlja svoju novu knjigu koja nedeljama opstaje na vrhu liste najčitanijih izdanja Lagune.
Međutim, važnije pitanje od toga ima li u knjizi više humora ili satire jeste: ima li u njoj istine ili ne. „Mislim da ima, i da je baš zbog ogoljene istine naišla na ovako dobar prijem kod čitalaca“, kaže Ljubenović, iako dr Ratko Božović u recenziji tvrdi: „Istina nikome nije potrebna – ističe tvorac ove knjige. Zaista, naše su istine neverovatne, bezumne i neshvatljive. Gola istina deluje kao bespomoćni krik, kao privid u mrkloj noći, kao prizor. Istina se doživljava kao laž. Laž je zamenila istinu jer su je tako i predstavili bleferi društvenog i političkog života“.
Kada mu je urednica zatražila satirične priče, i to u jeku najveće potražnje za romanom „
Da je bolje, ne bi valjalo“, pisac je, kako kaže, pomislio da ne postoji ni promil šanse da jedna knjiga satiričnih priča ponovi takav uspeh. Godinama se nije desilo da satirične priče dospeju u žižu interesovanja, jer su bile potcenjene od svih, izdavača, knjižara, kritike... Međutim, stvarnost je demantovala autora i rasplinula njegovu skepsu: iako se ova zbirka pojavila pre skoro četiri meseca, i dalje je među deset najprodavanijih knjiga u Srbiji i već je doživela četiri izdanja, što je dokaz da ljudi vole i cene satiru ako im se predstavi na pravi način.
„To je za ovaj književni žanr pravo malo čudo i veoma mi je drago zbog toga. Konačno neke nepravde koje srpska satira trpi već decenijama počinju da se ispravljaju. Uvek sam tvrdio da su naši aforizmi, satirične priče i pesme bolji deo celokupne srpske književnosti, ovo je jedna mala, ali vredna pobeda, ne sumnjam da će ih biti još jer imamo odlične autore“, ističe naš satiričar, i otkriva da su junaci njegovih priča obični ljudi koje svakodnevno srećemo na ulici.
„Mali ljudi, ukradene mladosti, proćerdane sadašnjosti i neizvesne budućnosti, žrtve tranzicije sa dronjcima od snova i mrvicama nade da im može biti bolje. U njima se svako može prepoznati, priče su kao džepna ogledala, ako im se dovoljno približite, videćete u njima svoj odraz, a ako malo prošarate, prepoznaćete i svoju okolinu, komšije, rodbinu, prijatelje, vlast, opoziciju...“
Bojan Ljubenović smatra da je upravo ovom knjigom odužio svoj dug društvu u kome živi, jer nije ćutao kad je trebalo govoriti, i dodaje da iako zvuči pomalo patetično kada kaže da je ona neka vrsta njegovog književnog testamenta – on zaista misli tako:
„Bio sam iskren, oštar, ponekad nemilosrdan u kritici svih naših slabosti, ali ne sa zlom namerom. Pre nego što je knjiga ugledala svetlost dana, urednica me je pitala kome je posvećujem i ja sam rekao – napišite samo: ’Srbiji, zemlji koju volim’, te ta rečenica stoji na početku. Nas satiričare ponekad etiketiraju kao dežurna zakerala u čiji se patriotizam može sumnjati, no istina je sasvim drugačija, što reče pokojni
Milovan Vitezović kada je pre koju godinu primao nagradu ’Jovan Hadži Kostić’ u Večernjim novostima – ’Satiričari su najveće patriote, jer kritikuju svoju zemlju ne zato što je mrze, već zato što žele da bude bolja’.“
„Kao čovek bih voleo da ova knjiga bude kratkog daha i da već za nekoliko godina slučajni čitalac ne bude u stanju da razume šta je autor hteo da kaže pišući o razorenim medijima, potkupljenoj policiji, uplašenom sudstvu, eroziji svakolikog morala...“, naglašava Ljubenović.
„Međutim, kao pisac i satiričar se bojim da će ove priče još dugo bili aktuelne i lako razumljive generacijama koje dolaze. U tome što su nam junaci satiričnih priča uvek savremenici, leži sva naša tragedija.“
Autor: M. Mirković
Izvor: Novosti
Foto: Matija Krstić