Branku Rosiću uručena Medalja Britanske imperije: „Sad mogu da kupim ribolovački štap i ostavim sve...“

U rezidenciji britanskog ambasadora sinoć je književniku, novinaru i bivšem pank muzičaru Branku Rosiću uručena Medalja Britanske imperije (BEM). On je prvi državljanin Srbije koga je kraljica Elizabeta II odlikovala za izuzetan doprinos u promovisanju i unapređenju kulturnih veza između Velike Britanije i Srbije.

Na svečanosti koja je bila, kako je to ambasador Denis Kif opisao, „na granici između formalne ceremonije i kulturnog performansa“, uz prisustvo krema srpske umetnosti i kulture, Rosiću je uručena medalja direktno iz kovčežića sa britanskom zastavom jer je „hodajuća personifikacija moderne britanske kulture u Srbiji, i obrnuto“, dodao je ambasador. „Celokupna njegova estetika i profesionalno stvaralaštvo, od prvih rifova 'Urbane gerile' i komentara u časopisu 'NME' do učešća na tribinama i objavljivanja romana je, makar indirektno, most između Britanije i Srbije. Branko nas podseća na zajedničke vrednosti i koliko toga obični ljudi iz Britanije i Srbije imaju zajedničkog“, poručio je gospodin Kif.



Rosić je podsetio kako je prohodao u beogradskom Hajd parku, prvi put se vozio do grada – stanice London – zelenim autobusom napravljenim u grofoviji Kambriji i često boravio u bioskopu „Odeon“. Potom je ušao u svet muzike i pop kulture čiji je glavni deo dolazio iz Britanije i zamišljao kako izgleda ta zemlja u koju će stići nekoliko godina kasnije. Zasvirao je u pank bendu, pisao za časopis „NME“, „NME“ je pisao o njegovom bendu, prvi intervju u životu uradio sa članovima grupe Crass...

„Objavio sam 2015. prvi roman koji ne samo da se dešava, dobrim delom, u Londonu, već inspiraciju pronalazi u sitnim i krupnim stvarima made in Britain i nikad nisam prestao da maštam... Odlazio sam u tome daleko, no nikad se nisam osmelio da sanjam ono što mi se događa sada i ovde, na ovom mestu. Kada sam saznao pre nekoliko meseci da ću dobiti ovo priznanje, gubio sam svest, kao da mi je trebala pomoć Elsi Inglis, škotske lekarke po kojoj se i zove ovaj dom, prve žene nosioca srpskog odlikovanja. Bio sam ponosan. Bio sam uzbuđen. Gubio sam dah od sreće – kazao je Rosić u svom govoru.“

Za Blic je, potom, sumirao utiske:

„Ovo mi je vrhunac života, ne znam šta bih dalje, dođe mi da kupim ribolovački štap i počnem da pecam, da završim sa svim. Mnogo je sveta došlo, veoma su me dirnuli jer sam mislio da će zbog kiše i derbija svi odustati, ali sam stvarno oduševljen“, rekao je Branko. One pomenute prve korake u topčiderskom Hajd parku oduvek je shvatao kao neki znak.

„Išao sam u obdanište za koje smo mislili da je neka viktorijanska kuća, gledali smo 'Ajvanho', pa je došao fudbal, pa rokenrol, stalno sam bio pod britanskim uticajem i nikad nisam izašao iz te odore, iz tog konfekcijskog broja voleći Britaniju i britansku pop kulturu“, istakao je Branko i priznao da, kada je počinjao kao panker, nije ni sanjao da će stići dovde.



„Od pesme 'God Save the Queen', dovde? Nikada. Ali, što bi Čerčil rekao, ko nije bio buntovan u mladosti i konzervativan u starosti, taj nije ni živeo“, poručio je on, a onda demonstrirao svoj još uvek nepokoreni buntovni duh u nastupu sa Sašom Žikićem, Urošem Đurićem, Majom Cvetković, Selenom Simić i Timi Sili.

Na dodeli medalje, između ostalih, bili su bivši članovi Urbane gerile, Slobodan Nešović Loka i Vladimir Arsenijević (falio je samo Zoran Cane Kostić), zatim Peca Popović, Biljana Srbljanović, Srđan Dragojević, Predrag Bjelac, Duška Jovanić, Isidora Minić, Ana Stanić, Nikola Čutura Čuturilo, Zoran Panović, Ivan Stanković, Dejan Papić...
 
Autor: M.Kovačević
Izvor: blic.rs