Širom grčko-rimskog sveta postojale su brojne kolekcije svitaka, neki su bili u ličnim bibliotekama pojedinaca, dok su druge čuvali u javnim bibliotekama poput Velike biblioteke u Aleksandriji. Jedna takva biblioteka, čije ruševine i danas impresivno stoje je Celzijusova biblioteka u Efesu u Turskoj. Celzijusova biblioteka je bila treća najveća biblioteka starog sveta. Poznata je po upečatljivoj arhitekturi i činjenici da se u njoj nekada nalazilo 12.000 svitaka koji su sadržali bogata saznanja starog sveta. Nažalost, nijedan nije preživeo uništenje biblioteke u 262. godini nove ere.
Biblioteka je izgrađena u periodu od 114-117. godine nove ere, na zahtev Tiberija Julija Akviela u znak sećanja na njegovog oca, bivšeg rimskog prokonzula Efesa, Tiberija Julija Celzijusa Polemaena (pro konuzl 105-107 n.e.). Nalazila se blizu skupštine u centru grada. Unutar monumentalne fasade izgrađene su niše sa statuama personifikacije mudrosti (sophia), znanja (episteme), inteligencije (ennoia) i vrline (arete). Unutar biblioteke, donji sprat bio je popločan mermerom. Drugi deo činio je balkon koji je išao oko zgrade. Uz zid zgrade nalazio se niz prostorija u kojima su se nalazili svici.
Postoje oprečna mišljenja o tome kako je biblioteka uništena. Jedan izvor tvrdi da je spaljena tokom napada Gota, dok drugi smatraju da je stradala u zemljotresu. U svakom slučaju, biblioteka je oštećena 262. godine, ali je obnovljena i korišćena do četvrtog veka.
Poput brojnih rimskih biblioteka, Celzijus je imala vrlo detaljnu arhitekturu i specifičan stil, karakterističan za vladavinu cara Hadrijana (117-138 p.n.e.).
Iako ništa od arhitekture Velike biblioteke u Aleksandriji nije preživelo, dosta toga znamo iz istorijskih izvora. Znamo da ju je osnovao Aristotelov učenik, Demetrije iz Falerona, a inspiraciju je dao Aleksandar Veliki koji je želeo da izgradi univerzalnu biblioteku u kojoj bi bilo prikupljeno sve znanje sveta. Takođe znamo da je biblioteka bila deo veće istraživačke institucije poznatije kao „Mouseion“, grčka reč od koje će kasnije nastati „muzej“. „Mouseion“ je imao odaje u kojima su živeli učenjaci koji su bili deo istraživačke ustanove i proučavali razne predmete uključujući matematiku, astronomiju i teologiju. Takođe znamo da su se, između ostalih, u biblioteci nalazila dela Aristotela i kopije dela Euripida, Eshila i Sofokla. S druge strane, vrlo malo se zna o Celzijusovoj biblioteci, iako je bila jedna od najvećih biblioteka starog sveta. Ne znamo njen sadržaj, kao ni administraciju.
Iako je nepoznato koliko se biblioteka razlikovala od drugih u antičkom svetu, moguće je da donesemo određene zaključke na osnovu drugih rimskih biblioteka iz tog perioda.
Većina njih su bile privatne biblioteke u sklopu domova bogatih pojedinaca. Takav primer je ona u Vili De Pizoni u gradu Herkulanum.
Neke biblioteke su bile javne, poput one u Pergamu, koja je postala model za većinu rimskih biblioteka. Uglavnom su se sastojale od zgrade sa arhitekturom za odlaganje knjiga i trema sa kojeg su svici mogli da se čitaju naglas. Pisani tekstovi u starom svetu su se čitali naglas čak i kada su bili privatnog karaktera, tako da su javne biblioteke bile mesta za javno čitanje.
Većina rimskih biblioteka su imale odeljke za dela na grčkom i latinskom. Ovu tradiciju je započeo Julije Cezar jer je želeo da uveća intelektualni značaj Rima nakon posete Aleksandriji. Cezar Avgust je izgradio biblioteku u Rimu sa grčkim i latinskim odeljcima sa namerom da njegova biblioteka parira Aleksandrijskoj. Većina ovih javnih biblioteka nisu dobile na značaju, jer su učeni Rimljani preferirali privatne za svoja proučavanja. Ali nam zato daju ideju o tome kako je mogla da funkcioniše Celzijusova biblioteka ‒ prvenstveno kao skladište knjiga koje su mogle da se čitaju sa trema na ulazu.
Bibliotekari koji su se starali o knjigama mogli su da budu obrazovani robovi, jer su ih koristili za vreme Rimske republike i verovatno u vreme Carstva. Takođe su u biblioteke postavljali biste preminulih vladara ili učenjaka. Celzijusova verovatno nije bila izuzetak i zasigurno je Celzijusova statua tamo bila. I dok je Aleksandrijska biblioteka bila sličnija savremenim univerzitetima, jer je bila mesto gde su učenjaci živeli i radili sa pridruženom bibliotekom, Celzijusova je bila sličnija savremenim bibliotekama kao javno mesto za pronalazak i čitanje knjiga.
Izvor: ancient-origins.net
Prevod: Miloš Vulikić