Laguna - Bukmarker - „Crvene duše“ Pola Grevejaka ‒ svemoćna cenzura u SSSR-u - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

„Crvene duše“ Pola Grevejaka ‒ svemoćna cenzura u SSSR-u

Pripadam posleratnoj generaciji koja se okretala Zapadu i nije gledala na SSSR i njegove satellite, i zato sam sa znatiželjom uzela da čitam roman „Crvene duše“ malo poznatog francuskog pisca Pola Grevejaka, u izdanju Lagune.

Privukle su me korice knjige jer liče na ruska posleratna izdanja i kratak tekst ispod srpa i čekića „Roman o cenzoru koji je bio prinuđen da čita najbolja ruska dela XX veka kako bi u njima ugušio svaki plamičak slobode“.

Pol Grevejak (1981) napisao je „Crvene duše“ kao svoj prvi roman, ali je studirao političke nauke i književnost. Mladost je proveo putujući i živeo je u Beču, Šangaju i Dablinu, i mada nikada nije posetio Sovjetski Savez, najveći deo romana odnosi se na zbivanja u Moskvi pre njegovog rođenja.

Oni koji tvrde da se sve što ih interesuje može naći na internetu varaju se kada je reč o Grevejaku. U belešci o piscu stoji da je za svoj prvi roman („Crvene duše“) dobio francusku književnu nagradu „Rože Nimije“, a dobar znalac francuskog mi je, tražeći nešto više o Grevejaku, našao još samo da su ga primetili članovi Akademije Gonkur i preporučili to delo čitaocima kao zanimljivo. Posle „Crvenih duša“ napisao je romansiranu biografiju kompozitora Alfreda Šnitkea „Tajna kadenca“ i zbirku priča. Kritičari i čitaoci hvale Grevejaka, ali nigde se ne otkriva kako je tako dobro upoznao „homo sovjetikusa", prema kome u knjizi nikada ne pokazuje nadmenost.

On o „Crvenim dušama“ govori kao o melanholičnom trileru i kaže da je knjiga omaž mučenicima koji su verovali u književnost i bili iskrene patriote spremni da daju svoj život ako je trebalo braniti svetu rusku zemlju, što su iskoristili svi ruski samodršci među koje je uvrstio sve careve, Staljina i njegove naslednike. 

Glavni junak romana je Vladimir Katuškov kome su oba roditelja predavala književnost i ljubav prema knjizi je od njih nasledio. Oca je izgubio u Drugom svetskom ratu, a majka je u potaji čitala Anu Ahmatovu koja je bila na Staljinovoj crnoj listi.

Katuškov je prihvatao sve čime ga je Staljinova i KGB-ova propaganda „kljukala“ i verovao da oterani u gulage ili u ludnice nisu nedužni jer su ugrozili komunističku doktrinu. Tako mu nije bilo teško da se zaposli u centralnoj sovjetskoj cenzuri, poznatoj kao Glavlit.

Veoma obrazovan, duboko indoktriniran, Katuškov se ponosi što daje doprinos trijumfu socijalizma i zato brzo napreduje, uveren da je pravi „inženjer ljudskih duša“ kako je Staljin to nazvao. 

Katuškov dobija određene privilegije, istina sitne (bolju kancelariju, vožnju autom Glavlita...), a cenzuriše najbolje knjige (Pasternaka, Solženjicina) i ne razmišlja o daljoj sudbini autora koji, zavisno od njegove ocene, odlaze u sibirske gulage ili na navodno lečenje u ludnice. 

Veoma introvertan, Katuškov se sprijatelji sa Pavlom Goljšenkom, propalim sineastom, koji radi kao kino-operater u Goskinu, bioskopu za političku vrhušku, gde njih dvojica u potaji gledaju zabranjene zapadne filmove.

Zaljubljuje se u devojku koja ga uvodi u svet samizdata, knjiga i brošura iz kojih saznaje ono što nije mogao čitati jer nije ni stizalo na cenzurisanje. 

Postepeno Katuškov doživljava preobražaj, postaje disidentski pisac, zgađen licemerjem poretka u koji je verovao, i počinje da piše pod pseudonimom. Grevejak uporedo stvara potresnu sliku gulaga, ludnica gorih od zatvora, bede naroda koji vreme provodi u redovima pred praznim prodavnicama i istovremeno prati zbivanja u porodici Sverdlov. Otac te porodice gradi karijeru od operativca KGB-a do generala, a njegova jedina kći zajedno sa Katuškovom postaje borac protiv straha, terora, autokratije, cenzure ... U sovjetske knjižare stižu knjige Pasternaka, Solženjicina.
 
Autor: Vera Kondev
Izvor: Nedeljnik


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
obeležen svetski dan dečje knjige u dubovcu laguna knjige Obeležen Svetski dan dečje knjige u Dubovcu
03.04.2025.
Autorku dečjih romana „Anđeo s jednim krilom“ i „Nije mi ovo trebalo“ Ljiljanu Šarac pozvala je direktorka biblioteke „Vuk Karadžić“ u Kovinu Ivana Jovanov da zajedno obeleže Svetski dan dečje knjige....
više
dečji dani kulture od 4 do 6 aprila hoću knjigu, hoću igru  laguna knjige Dečji dani kulture od 4. do 6. aprila – Hoću knjigu, hoću igru!
02.04.2025.
I ovog aprila Laguna i Delfi knjižare organizuju Dečje dane kulture, manifestaciju inspirisanu najmlađim čitaocima, posvećenu promociji knjiga i čitanja kroz igru i zabavu. Dečji dani kulture 2...
više
zanimljiv program tokom dečjih dana kulture u knjižari delfi skc laguna knjige Zanimljiv program tokom Dečjih dana kulture u knjižari Delfi SKC
02.04.2025.
Sjajne knjige, druženja sa piscima, zanimljive radionice, predstava Dečjeg kulturnog centra očekuju mališane tokom Dečjih dana kulture od 4. do 6. aprila 2025. u knjižari Delfi SKC.   U pet...
više
promocijom knjige ko zna šta će od mene biti ivane lukić počinju dečji dani kulture laguna knjige Promocijom knjige „Ko zna šta će od mene biti“ Ivane Lukić počinju Dečji dani kulture
02.04.2025.
Od petka 4. aprila knjižare Delfi i Lagunini klubovi čitalaca biće u znaku književnosti za decu i tako će biti sve do 6. aprila, do kada traje manifestacija Dečji dani kulture. Prvog dana, u pe...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.