Čini se da knjige nimalo ne privlače osobe koje stalno imaju telefone u rukama. Međutim, knjige mogu da ponude preko potreban predah od telefona.
U okviru nedavnog istraživanja navika pripadnika američke generacije Z i milenijalaca, otkrili smo da 92% ispitanika svakodnevno proverava društvene mreže, a da čak 25% njih to radi više puta u toku jednog sata.
Međutim, u istom tom istraživanju takođe smo otkrili da ove generacije i dalje posećuju biblioteke, i to u velikom broju – čak 54% pripadnika generacije Z i milenijalaca posetilo svoju lokalnu biblioteku 2022. godine.
Ovi rezultati potvrđuju podatke istraživačkog centra „Pju“ iz 2017. godine, koji su pokazali da je 53% milenijalaca posetilo svoju lokalnu biblioteku tokom prethodnih dvanaest meseci. U poređenju sa tim, isto istraživanje je pokazalo da je 45% pripadnika generacije X i 43% bebi-bumera posetilo javne biblioteke.
Zašto onda pripadnici generacije Z i milenijalci (za koje smatramo da imaju problem sa održavanjem pažnje i da se retko upuštaju u aktivnosti van svog doma) posetu javnoj biblioteci i dalje smatraju nečim jako bitnim i vrednim?
Davanje prednosti štampanom tekstu
Otkrili smo da pripadnici generacije Z i milenijalci više vole knjige u štampanom obliku nego elektronske i audio-knjige, iako je sve ostalo što vole da čitaju isključivo u digitalnom formatu (kao što su četovi u video-igricama i veb-romani). Prema našim podacima, pripadnici američke generacije Z i milenijalci pročitaju u proseku dve štampane knjige mesečno – što je skoro duplo više u odnosu na prosek pročitanih elektronskih ili audio-knjiga.
Davanje prednosti štampanom tekstu se takođe manifestuje u vrstama knjiga koje pripadnici generacije Z i milenijalci pozajmljuju i kupuju: 59% ispitanika je izjavilo da više voli da čita neku priču u
grafičkom ili manga formatu, u odnosu na istu tu priču u čisto tekstualnom obliku.
Iako se dosta grafičkih romana, stripova i mangi mogu čitati i sa ekrana, njihov pun sjaj i mnoštvo detalja se najbolje mogu upiti iz štampane forme.
Više od čitanja
Najviše smo bili iznenađeni otkrićem da je 23% pripadnika generacije Z i milenijalaca, koji se
ne identifikuju kao čitaoci, ipak posetilo biblioteku u poslednjih 12 meseci.
To je podsetnik na činjenicu da biblioteke ne služe samo kao skladište za knjige. Korisnici tamo mogu da uživaju u najraznovrsnijem sadržaju, koriste prostorije sa besplatnim internetom ili čitaonice, koje su zbog izolovanosti od buke savršene za studente ili digitalne nomade.
Mlađe generacije obično su više usmerene na zajedničke vrednosti od starijih generacija, a duh deljenja koji je prisutan u bibliotekama čini se kao da je lično njima namenjen – baš kao i sam prostor koji nije kontaminiran komercijalizmom. U biblioteci nema reklama i doplata (pod uslovom da vratite knjige na vreme) i niko krišom (poput kolačića na internetu) ne prati vaše ponašanje i interesovanja na kojima će kasnije zaraditi.
Ovo istraživanje je otkrilo još pomaka – da je 64% afroameričkih predstavnika generacije Z i milenijalaca posetilo biblioteke u 2022. godini, što je 10% više u odnosu na rezultate sprovedene nad svim generacijama. Sa druge strane, Azijati i Latinoamerikanci mlađih generacija češće su izjavljivali (u odnosu na sveobuhvatno stanovništvo) da je pretraživanje polica u bibliotekama njihov omiljeni način za otkrivanje novih knjiga.
Ključan trenutak za biblioteke
Iako su biblioteke morale da se suoče sa zabranama knjiga i politizacijom javnih prostora, pripadnici generacije Z i milenijalci i dalje vide biblioteke kao neku vrstu oaze, kao mesto gde mogu, iako privremeno, da se odmore od beskrajnog skrolovanja i preopterećenosti i prezatrpanosti informacijama.
Možda su posete bibliotekama mlađih generacija, poput njihovog interesovanja za društvene igre i slične „retro“ zanimacije, još jedan od načina kako da uspore tempo života.
Štampane knjige vam neće slati obaveštenja, niti vas ignorisati. A kada mladi naraštaji ponovo uzmu svoje napravice u ruke, knjige postaju odlični rekviziti za
#BookTok, zajednicu na TikToku u okviru koje čitaoci komentarišu svoje omiljene knjige.
Autori: Kati Inman Berens i Rejčel Nurda
Izvor: theconversation.com
Prevod: Kristijan Vekonj