„
Novi učenik“, roman bestseler spisateljice Trejsi Ševalije je zapravo ponovo ispričan Šekspirov „Otelo“.
Ševalije je preraspodelila uloge da naglasi neobična iskušenja našeg doba. Podmukle manipulacije iz „Otela“ glatko je prenela u školsko dvorište puno mladalačkih strasti, a Jagove spletke izazivaju nekakvo mračno zadovoljstvo.
Kada je pošao u četvrtu novu školu u poslednjih šest godina, sin diplomate Osei Kokote znao je da mu treba saveznik kako bi preživeo prvi dan. Imao je sreće da se zbliži sa Di, najomiljenijom devojčicom u školi. No, jedan učenik ne može da podnese procvat te veze: Ijan odlučuje da razori prijateljstvo između crnog dečaka i zlatne devojčice. Poslije tog dana škola i njeni ključni igrači - i učitelji i učenici - više neće biti isti. Tragedija „Otelo“ prenesena je u vašingtonsko školsko dvorište sedamdesetih godina XX veka u kom se učenici zaljubljuju i odljubljuju do ručka i ponašaju se nehajno rasistički, po ugledu na roditelje i učitelje.
Četvoro jedanaestogodišnjaka - Osei, Di, Ijan i njegova devojka Mimi - donose snažnu dramu o prijateljstvima razorenim ljubomorom, nasilništvom i izdajstvom, koja će vam uzburkati dušu i um. Ovu knjigu nedavno je objavila Laguna u prevodu Nenada Dropulića.
Trejsi Ševalije je rođena 1962. u Vašingtonu gde je provela detinjstvo. Studirala je na Oberlin koledžu u Ohaju. Godine 1984. preselila se u Englesku gde je radila nekoliko godina kao urednik leksikografskih izdanja. 1993. godine napušta taj posao i započinje dvogodišnji kurs kreativnog pisanja na univerzitetu Ist Anglia. Karijeru je počela knjigom „Devičanski plavo“ ali se proslavila romanom „Devojka sa bisernom minđušom“ zasnovanom na priči o nastanku čuvene Vermerove slike. Autorka je i romana „Pali anđeli“, „Dama i jednorog“, „Posljednji begunac“, „Izuzetna stvorenja“, „Plodovi na vetru“, „Plameni sjaj“. Trejsi Ševalije sa suprugom i sinom živi u Londonu, odakle je i govorila za ART Vijesti.
Možete li nam objasniti vezu vaše knjige „Novi učenik“ i Šekspirovog „Otela“?
Kada su mi iz Projekta Šekspir zatražili da izaberem Šekspirovu dramu i napišem roman inspirisan njome, odmah me je privukao „Otelo“, koji je klasična priča o tome kako je biti „autsajder“. I ja sam autsajder takođe, tako što sam Amerikanka u Britaniji, mada, naravno, ja sam u mnogo lakšem vremenu nego Otelo! Takođe osećam da se 400 godina pošto je Šekspir napisao „Otela“, društvo još uvek bori sa rasizmom. Želela sam da istražim priču u novom okruženju.
Zašto ste radnju ove knjige stavili u školu, među đake i Jagove intrige smestili unutar školskog igrališta?
Razmišljajući o tome gde bih mogla smestiti radnju priče, shvatila sam da je škola zatvoreno društvo u kome je razlika često veliki problem. Odrasla sam u Vašingtonu i išla sam u školu u koju su uglavnom išli crni učenici, tako da sam imala malo iskustva o tome kako izgleda funkcionisati u zajednici gde se boja vaše kože razlikuje od većine. Deca mogu biti teška za autsajdere, a što sam više razmišljala o tome, više sam znala da se Otelova priča odlično uklapa u školsko dvorište.
Ima li u vašoj knjizi kao kod Šekspira ljubomore, rasizma, osvete, ljubavi, izdaje, malih uvreda? Da li ove emocije pokreću vaše junake?
O da, svega ima tu. Deca mogu imati samo 11 godina, ali osećaju stvari isto kao i odrasli. Oni su sumnjičavi prema strancima, ljubomorni jedni na druge, zaljubljuju se, zbijaju šale jedni sa drugima. Uvek ima i siledžija - u ovom slučaju, Ijan (Jago u drami) - je taj koji manipuliše ljudima i pokreće priču.
Šta nam vaša knjiga „Novi učenik“ govori o savremenoj deci?
Govori nam da slede ono šta nauče od odraslih. Odrasli u ovoj knjizi - nastavnici, roditelji - teško se bave detetom koje je drugačije. Druga deca to odražavaju, imitirajući odrasle njihovim rasizmom.
Pišete o otvorenom rasizmu zasnovanom na neznanju. Koliko je ova pojava deo naše stvarnosti?
Priču sam smestila u 1974. godinu, kada sam imala 11 godina, a od tada mislim da smo postali svesniji rasizma zasnovanog na neznanju. Naravno, nastavnici nikada ne bi razgovarali o tome kako to čine u ovoj knjizi - oni bi dobili otkaz. Dakle, mi smo svesniji, ali mislim da i dalje postoji rasizam zasnovan na neznanju - upravo je gurnut ispod površine. Moramo to priznati i raditi na tome.
Autor: Vujica Ognjenović
Izvor: vijesti.me