Italijanski ekonomisti tvrde da pristup većem broju knjiga u detinjstvu utiču na to da muškarci imaju bolju zaradu u odnosu na one koji su bili okruženi sa malo ili nijednom knjigom.
„Soba bez knjiga je kao telo bez duše“, primetio je čuveni rimski filozof Ciceron. Takođe može da bude i znak budućih finansijskih poteškoća.
Trojica ekonomista sa Univerziteta u Padovi – Đorđo Brunelo, Giljelmo Veber i Kristof Vajs – proučavali su 6 hiljada muškaraca iz devet evropskih zemalja i zaključili su da deca sa pristupom knjigama mogu da zarade više novca u odnosu na one koji su imali malo ili nimalo knjiga.
Proučavali su period od 1920. do 1956. godine, kada su školske reforme širom Evrope povisile lestvicu do kog uzrasta deca moraju ići u školu. Posmatrali su da li su deca od 10 godina živela u kući sa manje od 10 knjiga, policom do 100 knjiga, dve police ili više polica.
Tokom perioda proučavanja, istraživanje, objavljeno u Ekonomik Džurnalu, otkrilo je da je svaka dodatna godina obrazovanja povećavala zaradu u proseku 9%. Ali su rezultati primetno varirali u odnosu na socio-ekonomsku pozadinu.
Muškarci koji su odrastali u domaćinstvima sa manje od jedne police knjiga, zarađivali su samo 5% više kao rezultat dodatne godine obrazovanja, u odnosu na 21% onih koji su imali pristup većem broju knjiga. Takođe su imali veće šanse za bolja radna mesta u gradovima, u odnosu na muškarce bez knjiga.
Imali su i veće šanse da im prvi posao bude sa „belom kragnom.“
Ekonomisti za ovo nude nekoliko teorija. „Možda su knjige bitne zato što podstiču decu da više čitaju, a to može imati pozitivan efekat na školska postignuća. Isto tako, kuća sa velikim brojem knjiga ukazuje na bolji socio-ekonomski status.“
Broj knjiga u kući može efiksano predvideti rezultate kognitivnih testova kod deteta. Ovo može ukazivati na dom koji ohrabruje kognitivne i socio-ekonomske veštine, koje su vrlo važne za ekonomski uspeh u životu.
Izvor: theguardian.com