Laguna - Bukmarker - Dejan Mihailović o romanu „Semper idem“ Đorđa Lebovića - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Dejan Mihailović o romanu „Semper idem“ Đorđa Lebovića

Dejan Mihailović, pisac, urednik i književni prevodilac, govori o tome kako je otkrio delo Đorđa LebovićaSemper idem“, šta mu se u toj knjizi dopalo i zašto se ovom delu često vraća. „Semper idem“ predstavlja testamentarno delo pisca Đorđa Lebovića (1928–2004) o kom je Mihailović govorio u emisiji „Moja knjiga“, emisiji o knjigama i čitanju, o književnosti, umetnosti i stvaralaštvu.



U njemu je autor izneo sećanja na vlastito detinjstvo, provedeno u Somboru, ali i na traumatično iskustvo stečeno u logoru Aušvic, gde je kao sasvim mlad bio zatočen. Pogled iz dečje perspektive, slike sećanja u kojima se mešaju prizori nevinosti i senka sveprisutnog zla, kao i težina egzistencijalnih pitanja u delu postavljenih, daju knjizi „Semper idem“ poseban kvalitet. Đorđe Lebović se bavio novinarstvom, pisao je scenarija, pozorišne, televizijske i radio-drame. Zajedno s Aleksandrom Obrenovićem napisao je dramu „Nebeski odred“, koja je nagrađena na Sterijinom pozorju.

O ovom svom delu, i njegovom naslovu, sam autor je rekao: „Natpis ’Semper idem’ stoji iznad portala evangelističke crkve u Somboru i znači: uvek isto. U crkvu sam išao sa bakom Švabicom i od nje saznao da je u ovom našem svetu Zlo uvek isto. Od tada se profesionalno bavim pisanjem, a amaterski i pasionirano jurim Satanu da ga skratim za glavu. Odlučio sam da pišem jedne avgustovske večeri 1990. godine u Rovinju...“ Đorđe Lebović je u ratu izgubio četrdeset članova svoje porodice, a sam je kao četrnaestogodišnjak osetio pakao koncentracionog logora Aušvic. Delo „Semper idem“ predstavlja potresno svedočanstvo o ljudskom zlu, o „ljudima u paklu i paklu u ljudima“ – kako glasi naslov prve Lebovićeve objavljene priče – i o pokušajima da se uprkos svemu očuva vera u osnovne ljudske vrednosti.



Dejan Mihailović do sada je objavio dve zbirke priča, jedan roman i „Leksikon vizantijske književnosti“. Bio je dugo godina urednik u izdavačkoj kući Prosveta, a poslednjih devet godina radi kao urednik u izdavačkoj kući Laguna. Prevodi sa ruskog i engleskog. Prevodio je, između ostalog, dela Danila Harmsa, Varlama Šalamova, Ivana Bunjina, Borisa Akunjina, Marka Aldanova, Edgara Alana Poa, Semjuela Beketa, Vilijama Blejka...

Ceo razgovor poslušajte ovde.

Autor i voditelj emisije: Vojislav Karanović
Izvor: RTS


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
otkriven 60 godina nakon autorove smrti rat luj ferdinanda selina tema 120 laguninog književnog kluba laguna knjige Otkriven 60 godina nakon autorove smrti: „Rat“ Luj-Ferdinanda Selina tema 120. Laguninog književnog kluba
17.01.2025.
Senzacionalno otkriće rukopisa šezdeset godina nakon autorove smrti „Rat“ Luj-Ferdinanda Selina biće tema 120. tribine Laguninog književnog kluba, koja će se održati u petak 7. februara u 18 sati u ka...
više
literarni konkurs za sve generacije moj mali princ  laguna knjige Literarni konkurs za sve generacije – „Moj Mali Princ“
17.01.2025.
Uoči jubileja obeležavanja 80 godina jedne od najvoljenijih knjiga na svetu – „Mali Princ“ Antoana de Sent Egziperija i interpretacije ove najčuvenije francuske novele u brodvejskoj produkciji koja u ...
više
roman duž oštrog noža leti ptica tanje stupar trifunović u najužem izboru za nagradu beogradski pobednik  laguna knjige Roman „Duž oštrog noža leti ptica“ Tanje Stupar Trifunović u najužem izboru za nagradu „Beogradski pobednik“
17.01.2025.
Roman „Duž oštrog noža leti ptica“ Tanje Stupar Trifunović našao se među pet naslova u najužem izboru za „Beogradskog pobednika“ za najbolji roman objavljen u 2024. godini, saopštio je žiri. Im...
više
šta za biblioteke i čitaoce znači otkup knjiga na ćirilici laguna knjige Šta za biblioteke i čitaoce znači otkup knjiga na ćirilici
17.01.2025.
Poslednji meseci 2024. godine nisu bili dobri za biblioteke u Srbiji. Prvo je najavljeno da će morati da plaćaju nadoknadu od 15 dinara po izdatoj knjizi, a potom i da će država za njih otkupljivati s...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.