Istorijski triler „Osinje gnezdo“ Vlade Arsića pročitala sam pre nekoliko dana.
Vlada Arsić je maestralno povezao događaje iz daleke prošlosti sa događajima iz poslednjih decenija 20. veka.
Jovan Gligorijević, arheolog, bio je na tragu jednog velikog otkrića. To otkriće nije uspeo da podeli sa svojim bratom i prijateljima. Iznenada je nastradao u saobraćajnoj nesreći.
Njegova bivša devojka Vesna i brat Goran, službenik DB-a, sumnjaju u zvaničnu verziju. Veruju da je Jovan ubijen. Sami postaju istražitelji i tragaju za dokazima koji mogu da potvrde da je reč o ubistvu.
Zatim se iz 20. veka selimo u prošlost. U prilici smo da upoznamo Sinan pašu koji je, po predanju, spalio mošti Svetog Save na Vračaru, kao i niz crkvenih velikodostojnika.
Patrijarh Pećki Jovan Kantul organizuje borbu protiv Turaka. Njegovi sledbenici nazvani kantulovci bore se protiv Turaka i istovremeno, iz manastira u manastir prenose mošti velikog Svetitelja Save.
Glavni junaci iz 20. veka podsećaju nas kako se posle Drugog svetskog rata komunistička državna bezbednosna služba ponašala prema SPC i njenim episkopima, vladikama, arhiepiskopima i patrijarsima.
Otkrivamo i kako su masoni povezani sa crkvom. Pred nama se postavlja i pitanje da li su jezuiti ubacili svoje ljude u SPC u želji da je promene.
Posle svake rečenice, posle svakog poglavlja razmišljala sam o pročitanom. Koliko je istine a koliko fikcije u ovom romanu? Da li su mošti Svetog Save zaista spaljene na Vračaru ili se one i danas čuvaju u nekom manastiru?
Šta bi se dogodilo ukoliko mošti ovog našeg velikog Svetitelja zaista nisu spaljene? Da li bi vernici prestali da veruju u Boga, da li bi crkve bile prazne?
Ukoliko bi se otkrila ta vekovima čuvana tajna, možda bi vernici išli u taj manastir gde se čuvaju mošti i molili se Svetom Savi, kao što danas idu u manastir Ostrog posvećen Svetom Vasiliju Ostroškom? Pitanja je mnogo, a odgovora nema.
U ovom zanimljivom trileru pojavljuje se jedan simbol. Oluja. Ona najavljuje promene i važne događaje.
I sam naziv je zanimljiv. Da li je priča o moštima Svetog Save jedno osinje gnezdo koje ne treba dirati zarad mira među narodom i sveštenstvom?
Vlada Arsić u ovom romanu piše manje poznatim rečnikom, upotrebljava arhaizme i na nekim mestima i crkvenoslovenski jezik. Nisam imala probleme sa čitanjem tih reči jer sticajem okolnosti, pomalo znam taj jezik, kao što su mi poznati i arhaizmi.
„Osinje gnezdo“ spada u one knjige koje se pamte i čitaju više puta.
Hvala Vladi Arsiću što je mnoge mlađe čitaoce uveo u svet nepoznatih istorijskih događaja i činjenica.
Moja ocena „Osinjeg gnezda“ je, bez lažnog laskanja, čista desetka.
Zbog te ocene dajem toplu preporuku svima koji do sada nisu pročitali roman, da ga pročitaju i da imaju u svojoj kućnoj biblioteci.
Autor: Rada Čeh
Izvor:
Delfi Kutak