Giljermo del Toro o svojoj adaptaciji „Frankenštajna“: Jedino čudovišta nose tajne za kojima žudim [video]

U „Frankenštajnu“ Giljerma del Tora – inspirisanom istoimenim kultnim ostvarenjem Meri Šeli iz 1818. godine – izmučeni genije Viktor Frankenštajn (Oskar Ajzak) na stvorenje koje je sazdao (Džejkob Elordi) gleda kao na monstruozni eksperiment. Ali za reditelja i scenaristu filma, oskarovca Giljerma del Tora, Čudovište, kako se Frankenštajnova tvorevina obično naziva, predstavlja nešto mnogo značajnije – njegovog „zaštitnika“. Del Toro je očaran Čudovištem još od detinjstva u Meksiku.

„Živeo sam sa ostvarenjem Meri Šeli celog života“, kaže Del Toro za Tudum. „Za mene je to Biblija. Ali želeo sam da je učinim svojom, da je predstavim u drugom tonalitetu i s drugačijom emocijom.“

Sada je njegova vizija ostvarena. Uoči premijere na Netfliksu 7. novembra, „Frankenštajn“ je prikazan na Venecijanskom filmskom festivalu 30. avgusta. Taj datum ujedno je i rođendan Meri Šeli, koji se prikladno obeležava kao „Dan Frankenštajna“. Da bi odao počast ovom značajnom trenutku, Del Toro je spreman da zaviri u svoju konačnu interpretaciju ovog klasika.

„Remek-delo Meri Šeli prepuno je pitanja koja gore u mojoj duši: egzistencijalnih, nežnih, surovih, osuđenih pitanja koja samo tinjaju u mladom umu, a za koja odrasli i institucije veruju da mogu da ih razreše“, objašnjava Del Toro. „Za mene, jedino čudovišta nose tajne za kojima žudim.“



Ali Frankenštajn pita – ko je zapravo pravo čudovište? Ova epska priča prati Viktora, briljantnog, egocentričnog naučnika, na njegovom putu da unese novi život u svet. Čudovište je rezultat; samo njegovo postojanje otvara pitanja o tome šta znači biti čovek, tvorac, čudovište – otac i sin – želeti ljubav i tražiti razumevanje. I Viktor i Čudovište žele da daju odgovore na te misterije i pronađu smisao u svetu koji se može činiti sasvim ludim.

Međutim, ludilo čovečanstva nije jedini osećaj koji je Del Toro pronašao u delu Meri Šeli. „Knjiga nosi mnogo strepnje – one vrste strepnje koju osećaš kad si adolescent i ne razumeš zašto svi lažu o svetu“, kaže Del Toro. Cilj mu je bio da tu strepnju prikaže prenoseći „ritmove Meri Šeli“ na filmsko platno.

„Kada je engleski tvoj drugi jezik, postaješ vrlo osetljiv na melodiju i ritmove jezika“, nastavlja. „Dijalozi u knjizi imaju poseban ritam. Pokušao sam da učinim da dijalozi budu takvi, a da ne zvuče arhaično.“

Zapravo, Del Toro je bio strastven u održavanju modernizma „Frankenštajna“ u svim aspektima filma, koji je smešten u Evropu 19. veka. „Kad je [Šeli] pisala ‘Frankenštajna’, to nije bila istorijska priča. Bila je to moderna knjiga, pa nisam hteo da gledate pastelno obojenu istorijsku dramu“, objašnjava on. Umesto toga, režiser je preferirao samouverene modne stilove za Viktora i stilove koji su „sočni i puni boja“.


Giljermo del Toro se nada da će njegov „Frankenštajn“ ostati sa gledaocima koliko je Čudovište boravilo u njegovom srcu. „Neka čudovišta nastanjuju vaše snove i pružaju vam utehu koliko su i meni pružila, jer svi smo mi stvorenja izgubljena i pronađena“, kaže on.

Kako Del Torova fantazija oživljava, videćemo kada „Frankenštajn“ stigne u odabrane bioskope 17. oktobra, a na Netfliks 7. novembra.
 
Izvor: Netflix / art-anima.com