Delfi Kutak je pročitao „Piramide“: Vladar caruje, al’ matematika zatreba

Sastavila ja osvrt pre tri dana i nikako da ga objavim. Uzmem sinoć da malo doradim, i sad (kad napokon mogu da ga objavim) vidim da sam ga celog obrisala. Tražim osvrt, al’ ga nema. Ipak, nisam ja Đubre Jedno – najbolji matematičar na svetu, pa da izračunam mogućnost povratka napisanog. Kada može cela država da iznikne i upadne u samu sebe sa pravim računom, što ne može jedan osvrt? Matematika mi nije jača strana, tako da moram sve pisati ponovo.

Nego, kada ste vladar Starog kraljevstva koje živi od poljoprivrede, logično je da najplodnije zemljište zatrpate piramidama. Koje niste još uvek isplatili. Za koje nemate novaca. Za koje ste se zadužili kô Grčka. Elem, kada ste vladar zadužene zemljice, koja služi samo kao prepreka susedima da međusobno ratuju, kraljevića date na zanat kojim će zaraditi novac i otplatiti dug. A ubijanje je uvek bilo na ceni. Jeste da od 70 upisanih samo 15 njih završi školovanje (ovi ostali su se u međuvremenu pogubili, a pod pogubili ne mislim zagubili), ali kraljeviću je to u krvi – ujak mu je ubica.

Kraljević Tepik, na dan kada je položio završni ispit, postaje kralj (otac mu je poleteo i umro) i od svih njegovih podanika najviše mozga ima Đubre Jedno, najveći matematičar na svetu koji živi u štali.

„Piramide“ su mi odmah iza „Boje magije“, iako je roman zanimljiv i smešan. Razlog je jer, razmislivši o kraju (koji mi se nije svideo), dolazim do zaključka da je Pračet romanom hteo reći ili ovo ili ono, a čini mi se da je hteo reći ono, a to ono mi se nimalo ne dopada.

Autor: Marija Antić
Izvor: Delfi Kutak