Laguna - Bukmarker - Delfi Kutak je pročitao: „Roman o Londonu“ – Miloš Crnjanski - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

Delfi Kutak je pročitao: „Roman o Londonu“ – Miloš Crnjanski

Nаdа je nаjviši stepen mudrosti u ljudskom životu.



Roman o Londonu“ je poslednji roman Miloša Crnjanskog u kojem se pisac vraća večitoj velikoj temi svojih „Seoba“: temi emigracije, raseljenim licima, sudbini ljudi bez otadžbine, ljudima koji život provode daleko od svoje domovine. Istorija ume čudno i ironično da upravlja ljudskim sudbinama. Glavni junak ovog romana više nije Vuk Isakovič, koji odlazi u Rusiju, već Nikolaj Rodionovič Rjepnin, potomak ruskih kneževa i njegova supruga, čije seobe počinju 1917. godine, odlaskom iz Rusije, od Krima preko Praga, Portugala i Pariza da se nakon Drugog svetskog rata završe u Londonu, „toj, ogromnoj varoši čiji je zagrljaj bio smrtonosan za toliko ljudi i žena“ jer je sa njima stigla „I ta neobična, strašna zima, koja je trajala mesecima…“

Borba za egzistenciju, ali još više unutrašnja emotivna i duhovna borba emigranata tema su ovog romana Miloša Crnjanskog. Priča u romanu otpočinje već u kasnoj fazi potucanja kneza Rjepnina i njegove mnogo mlađe, vredne, lepe i ljupke supruge Nađe, neposredno nakon Drugog svetskog rata, kada se razoreni London postepeno obnavlja iz ruševina, u vreme kada je, nakon tolikih neizvesnih tumornih godina, knez izgubio i poslednju životnu ambiciju. Već su rasprodali sve porodične dragocenosti i žive na granici bede i gladi. Trošni i memljivi londonski stanovi u kojima žive ruski emigranti, bračni parovi poput Rjepnina i Nađe, u tišini, seti i nemaštini, izdržavajući se od prodaje lutaka i usputnih nebitnih poslića, uz neprestani osećaj nepripadanja, izgnanosti, neuklopljenosti i neprestanu strepnju, u potrazi su ne za domom, kao što su duboko uvereni, već za identitetom. Rjepnin prolazi londonskim ulicama „kao senka, ako još ima senku“. Samo još dve stvari zanimaju i drže, privremeno, Rjepnina, na ovoj strani reke Stiks: ljubav i obaveza prema njegovoj još mladoj i dražesnoj supruzi, kao i nostalgična sećanja iz Rusije, kojima se neprestano vraća. Ali kada najzad uspe da suprugu ubedi da otputuje kod rođake u Ameriku, Rjepninova egzistencijalna, ledena samoća biva potpuna. „Ne želi, ne može više da podnosi, ni svoju, ni tuđu nesreću“.

Romanom vladaju nostalgija i melanholija. Nostalgija nije tek prijatna, dokoličarski neobavezna čežnja za romantično obojenim minulim danima. Nostalgija je poremećaj u doživljavanju vremena i prostora, ona je svest o prolaznosti, sposobnost da se svaki trenutak života već u času svog trajanja doživi kao prošlost. A kada sve zaista postane prošlost, tada nostalgija postaje bolest, hronična, tragična i smrtonosna. Od te bolesti boluje knez Rjepnin. Uzrok je u njemu samom. On svoju nostalgiju nosi u sebi.

Uvek kada se pročita jedno kapitalno delo kakav je „Roman o Londonu“, koje se smatra završnom uporišnom tačkom razumevanja tragicizma u čoveku i zajednici, ono svakog čitaoca snažno prodrma, zaprepasti i potrese. Uz sve to, takvo delo iznenadi jakim utiskom duboke vere autora da glavni junak, uprkos surovom i razdirućem životu u tuđini, ostaje dostojanstven, pravičan, ispunjen ljubavlju prema bližnjima i otadžbini. Dosta iz pripovesti je povezano i sa teškim ličnim iskustvima para Crnjanski u Londonu, iako se ne radi o autobiografiji. Na pitanje zašto je u centar priče stavio ruskog, a ne srpskog ili drugog izbeglicu, Crnjanski je objasnio da je želeo da prikaže dubinu pada koji se može doživeti u životu, u emigraciji – a kod Rusa, sve je najveće – od veličine zemlje do obima njihovih ličnih i porodičnih nesreća, posebno kada su u pitanju bivši plemići. Cela pripovest o Rjepninu je ispričana kao da vam se neko poverava, šapućući vam na uvo, jedva čujno.

Autor: Nemanja Jovičić
Izvor: Delfi Kutak


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
dečji dani kulture od 4 do 6 aprila hoću knjigu, hoću igru  laguna knjige Dečji dani kulture od 4. do 6. aprila – Hoću knjigu, hoću igru!
04.04.2025.
I ovog aprila Laguna i Delfi knjižare organizuju Dečje dane kulture, manifestaciju inspirisanu najmlađim čitaocima, posvećenu promociji knjiga i čitanja kroz igru i zabavu. Dečji dani kulture 2...
više
zanimljiv program tokom dečjih dana kulture u knjižari delfi skc laguna knjige Zanimljiv program tokom Dečjih dana kulture u knjižari Delfi SKC
04.04.2025.
Sjajne knjige, druženja sa piscima, zanimljive radionice, predstava Dečjeg kulturnog centra očekuju mališane tokom Dečjih dana kulture od 4. do 6. aprila 2025. u knjižari Delfi SKC.   U pet...
više
šta čitaju mali superheroji preporuke povodom dečjih dana kulture laguna knjige Šta čitaju mali superheroji?: Preporuke povodom Dečjih dana kulture
04.04.2025.
Pitate se kako da se vaš mališan zaljubi u knjige ili produbi ljubav prema njima? Tokom Dečjih dana kulture bićete u prilici da sa svojim malim superherojima upecate sjajna izdanja Male Lagune po neve...
više
promocijom knjige ko zna šta će od mene biti ivane lukić počinju dečji dani kulture laguna knjige Promocijom knjige „Ko zna šta će od mene biti“ Ivane Lukić počinju Dečji dani kulture
04.04.2025.
Od petka 4. aprila knjižare Delfi i Lagunini klubovi čitalaca biće u znaku književnosti za decu i tako će biti sve do 6. aprila, do kada traje manifestacija Dečji dani kulture. Prvog dana, u pe...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.