Ovo je jedna od najtežih knjiga koju sam pročitala. I to ne na način da budi suze i crvene oči. Ili nelagodu.
Ova knjiga ne stvara nemir. Ona budi osećaj nemoći. I stravične gorčine koja se slije u grlo i napravi knedlu. I straha.
On i Anđela su par. Žive u Beogradu. Godina je 1991. Počeo je rat. Mobilizacija. Njegovi prijatelji odlaze u prve redove. Anđela je trudna. Anđela diluje drogu.
Kako izaći iz potpalublja broda koji tone? Možda ne tone, ali ne znamo kuda ide dalje.
Knjiga je dobila Ninovu nagradu 1994. godine. Zasluženo. Toliko zgrčenih emocija na jednom mestu. Toliko bespomoćnosti. Bizarnih situacija. A život, kao reka, pronađe svoj put.
Kako je knjiga napisana odmah po dešavanjima devedesetih, u toku, ne postoji vremenski otklon. Nema prikladne distance. Samo gola istina. I život, ta reka. Ne pušta, teče. I onda, plivaj...
Autor: Ina Mirkov
Izvor:
Delfi Kutak