Dete iz idealne američke porodice postaje bombaš. Treba li kriviti roditelje?

Pošto je dobar deo dve decenije proveo analizirajući domete sopstvene mašte, preispitujući njene korene i opsesivno sumnjajući u njen integritet, Filip Rot je naposletku jednostavno odlučio da svom daru da odrešene ruke. Nedugo posle avantura razvratnog junaka „Sabatovog pozorišta“ u knjižare je stigla „Američka pastorala“. Dva remek-dela za manje od dve godine.

Pred nama je dobro poznata Rotova teritorija: grad Njuark u Nju Džersiju; poluosvetljeno doba posleratnog optimizma; vreme kada je Njuark još uvek bio grad starovremenskih zanatlija i novopridošlih hazardera, a atomska energija „samo naša“. Oličenje svih želja i ambicija srednje klase njuarškog kvarta Vikvejik, tačka u koju se sliva sva narastajuća pozitivna energija, jeste plavokosi i plavooki Jevrejin Simor „Svid“ Levov, glavna sportska zvezda lokalne srednje škole.

Za razliku od većine Rotovih junaka, koji se grčevito bore za svoje parče „američke pite“, Svid će do svoje porcije nacionalnog sna doći na konvencionalan način: zahvaljujući fizičkom izgledu i veštini prikazanoj na sportskom borilištu. Pritom će naslediti očev biznis proizvodnje rukavica, oženiti se „šiksom“ Don Dvajer, mis Nju Džersija 1949, i kupiti malu farmu van grada. Sve to je samo priprema se za sve uspehe koji se u budućnosti jednostavno očekuju od ljudi kakav je on. Međutim, budući da je ovde reč o romanu Filipa Rota, ništa ne može biti tako jednostavno. I, budući da je reč o romanu Filipa Rota, za bar jedan deo ukupnih komplikacija biće odgovoran nepouzdani pripovedač.

Životnu priču Simora Levova saznajemo od Nejtana Zakermana, koji je decenijama bio Rotov alter ego. Zakerman celog života ponosno čuva uspomene na nepobedivog Svida, junaka svog detinjstva, i kada ga u zrelim godinama slučajno sretne, čini mu se da u mitu koji je stvorio još uvek nema pukotina. Tek kasnije, kada na godišnjici mature od Svidovog brata sazna za smrt svog idola, počinje da se pita šta se zaista krilo iza savršene fasade. Ovo, naravno, ne bi bio Filip Rot (ili Nejtan Zakerman) kada kao protivtežu zadivljujućoj fizičkoj pojavi svog junaka ne bi postavio ozbiljne psihičke traume.

Pisac je dugo bio fasciniran tiranijom koju naše telo sprovodi nad nama: u „Portnojevoj boljki“ bila je to diktatura junakove desne ruke; u „Času anatomije“ Zakerman je, baš kao i Rot, talac problema sa kičmom; ovog puta, međutim, fizičko savršenstvo bračnog para Levov pokreće lavinu događaja koja uništava sve što im je nekada bilo drago.

Početak priče ostavlja utisak istinske američke pastorale. Svid je idealni primer ostvarenja imigrantskog sna o Novom svetu, čovek koji je postigao sve i sada mu samo preostaje da sa svojom naslednicom zadovoljno šeta imanjem. Jedina sitna nepravilnost u njihovom idiličnom porodičnom životu je činjenica da njegova ćerka Meri muca. Prema mišljenju terapeuta, ona sebe smatra nedostojnom svojih savršenih roditelja i svojim mucanjem pokušava da ih kontroliše. Psihički poremećaj, koji je uzrok mucanja, vremenom postaje zabrinjavajući, a na klišeima izgrađena pastorala počinje da se urušava u trenutku kada šesnaestogodišnja Meri digne u vazduh lokalnu poštu u znak protesta protiv Vijetnamskog rata.

Nakon eksplozije, u kojoj je stradao porodični prijatelj Levovljevih, Svidov život se polako pretvara u noćnu moru. Njegova ćerka beži od kuće i, u njegovoj glavi, postaje odgovorna za sve levičarske terorističke napade krajem šezdesetih.

Rot u svojim delima obično majstorskim potezima slika eksplozivnu prirodu manije; u ovom slučaju, međutim, on najvećim delom strpljivo opisuje proces pažljivog izbegavanja konflikta: strategije koje Levovu omogućavaju da nastavi da funkcioniše u ovom svetu. Zahvaljujući tome, pred nama je knjiga u kojoj o proizvodnji rukavica saznajemo više nego što smo ikada želeli. To će mnoge verovatno podsetiti na Apdajkovu opsesiju površnim izgledom i procesom, ali, budući da je reč o Rotu, zagarantovano je da će se fina jareća i teleća koža pre ili kasnije pokidati i otkriti sloj nezamislive prljavštine. Ipak, uprkos insistiranju na degradaciji moderne Amerike, „Američka pastorala“ nije jednostavna satira bukolikih zabluda srednje klase; njen gnev je daleko više usmeren ka slobodama društva u kome je sve dozvoljeno.

Malo je pisaca u istoriji postiglo nivo tehničkog savršenstva koji bi im omogućio da klimaks zbivanja u romanu predstave stotinu stranica dugim opisom večere; a skoro da nema nijednog koji bi sa tolikim autoritetom govorio o tome šta je Amerika postala u odnosu na ono što je mogla da bude. Samo jedan pisac bio je u stanju da sve to napiše glasom sentimentalnog starog Jevrejina, koji se priseća junaka svog detinjstva dok na proslavi mature pleše sa starom školskom simpatijom. Ovaj kapitalni roman ne nudi konačno razrešenje. Završava se pitanjem na koje je odgovor tražen na prethodnih 400 stranica: „I šta nije u redu sa njihovim životom? Koliko ima toga što je na ovom svetu bolje od života Levovljevih?“ Pita se Filip Rot, Amerikanac od glave do pete.

Autor: Tim Adams
Izvor: theguardian.com
Prevod: Jelena Tanasković