Dženet Maklaud Troter je u romanu „
Devojka sa plantaže čaja“ nastavila sa živopisnim opisima Indije pod britanskom vladavinom, Britanije u postviktorijanskom dobu, i čitaćemo još o trgovini čajem. Iako ova knjiga može da se čita zasebno, u njoj ćemo čitati i o životima likova iz romana „
Nevesta plantažera čaja“. Glavna junakinja ovog dela je Tilina nećaka Adela Robson, koja je na kraju druge knjige bila malo dete.
Sada Adela ima 11 godina i mrzi boravak u internatu, jer se tamo ne uklapa. Kada joj se ukaže prilika, ona beži kući u Belguriju, na plantažu čaja svojih roditelja, krijući se u automobilu Sema Džekmena. Tokom ovog susreta ona se ludo zaljubi u njega, što će proizvesti nesagledive posledice, pošto on nastavlja da se pojavljuje u njenom životu. Kada se smesti u drugu školu, Adela će da procveta i da dobije ohrabrenje da ostvari svoju želju da postane glumica. Od tog trenutka, ona se priključuje lokalnom pozorištu i društvu čije će odluke imati katastrofalne posledice, zbog čega će ona otići za Englesku. Kada se kasnije vrati u Indiju, biće starija i nesumnjivo će mudrije rešavati sopstvene, ali i druge tajne.
Adelin lik mi se isprva dopao jer su je kinjili u školi, a zatim je postala tvrdoglavo nestašna i sebično naivna, iako se isto može reći za većinu tinejdžera i adolescenata. Međutim, zanimljivije je bilo videti kako ona raste i razvija se, naročito jer je zbog ličnih okolnosti morala da odraste malo brže. Iako je Adela nesumnjivo glavna junakinja, dopali su mi se i sporedni likovi. Svideo mi se Sem, pored svih mana i ličnih demona, ostao je pošten čovek, a svidela mi se i dr. Fatima, Rafijeva sestra koja je mirno provodila vreme i marljivo se brinula o bolesnima i siromašnima putujući po brdskim selima.
Pored priče o Adelinom odrastanju, opčinila me je politička i socioekonomska situacija koja se odvijala u Indiji i u Engleskoj. Nakon dugogodišnje kolonijalne vladavine, britanska vlast se prostirala nad zemljom u kojoj su siromaštvo, religija, kastni sistem i nauravnotežena moć uzrokovali sve više podela, zbog čega su različite grupe počele da traže nezavisnost. Iako se ovo pominjalo i u drugoj knjizi, ovde je uočljivije. U Engleskoj je izbijanje rata uticalo na promenu društvenih normi, jer su žene dobile više nezavisnosti i slobode.
Uživala sam u ovoj knjizi, ne samo zbog Adeline priče, već i zbog načina na koji su istorijski i društveni događaji mudro utkani u zaplet. Ovo je zanimljiv uvid u živote plantažera čaja i njihovih vlasnika, kao i osvrt na veće probleme u indijskom društvu. Ali postoje i druge teme koje su knjigu učinile zanimljivijom i dramatičnijom: porodične tajne, neuzvraćena ljubav i zabranjene veze. Ovo je knjiga koja iziskuje da uz nju popijete šolju-dve dobrog čaja.
Izvor:
jillsbookcafe.blog
Prevod: Đorđe Radusin