Beograd iz perioda između dva svetska rata još jednom se pokazao kao neiscrpna riznica za književne stvaraoce.
U poslednje vreme pisci, scenaristi i reditelji neretko za svoja dela traže motiv u međuratnom Beogradu, pa se može učiniti da je ta epoha već dovoljno obrađena i prikazana u svim medijima, ali koliko god materijala da je iskorišćeno, uvek će iz neke arhive izroniti nova senzacija, a naročito se kao dragocen izvor pokazuju policijska dokumenta, jer tamo su pohranjene čitave priče koje se teško mogu pronaći na drugom mestu, tim pre što neke od njih nisu još uvek dobile dostojno mesto ni na sveobuhvatnom mediju kakav je internet.
Kad se danas pomene beogradska milionerka Draga Mitrićević i kad se ukuca njeno ime, naići će se na nekolicinu novinskih članaka iz kojih se samo donekle može naslutiti koliki je šok za Beograđane predstavljala nasilna smrt dotične bogatašice, ali će ubuduće za ovu temu nezaobilazna i prvorazredna literatura biti knjiga pod nazivom „Do viđenja!“ autora
Živojina Petrovića, koji je kroz kombinaciju dokumentacije i fikcije sačinio detaljan uvid u sve segmente istrage koju je tadašnji policijski načelnik Rada Popović sproveo povodom kontroverzne misterije kakvu Beograd dotad nije doživeo.
I ne samo što je Draga Mitrićević kao pokojnica postala najšokantnija vest beogradske čaršije, nego je i za života bila dovoljno tajanstvena i ekscentrična da su o njoj kružili najraznovrsniji tračevi, a nije ni moglo biti drugačije s obzirom na to da je ona radi novca i imanja umela da se sukobi i sa članovima najuže porodice, ne prezajući da i sopstvenu majku izbaci iz kuće.
Beskrupuloznim potezima prema najbližima i tvrdičlukom koji je morao parati oči svima koji su je poznavali, Draga Mitrićević s vremenom je postala najbogatija i jedna od najomrznutijih Beograđanki, a kad je iznenada nestala početkom 1933, o ovoj starici koja je imala blizu sedamdeset godina isplivale su na površinu priče koje su istovremeno otkrivale njen pravi karakter ali i ometale istragu s obzirom na protivurečnost koja je iz njih izbivala, tako da se više nije znalo šta je istina a šta plod mašte onih koji se od bogatstva pokojne Drage Mitrićević nisu okoristili onako kako su želeli.
Tragajući temeljno po svim ćoškovima velike kuće u beogradskoj ulici Kralja Milana broj 5, pažljivo ispitujući sve stare stvari koje su ostale od još starije milionerke (kako se docnije slikovito izrazio branilac okrivljenih za ubistvo Drage Mitrićević), načelnik Popović će svakim narednim korakom biti bliži rešenju misterije, ali će istovremeno otkrivati i detalje koji će samo komplikovati potragu, tim pre što će se u priču uključiti i anonimna pisma i javna glasila, kojima će senzacija redovno biti važnija od istine.
Obogaćena autentičnim fotografijama i dokumentima, a ispunjena umetnički oblikovanim scenama, koje se opet ne udaljavaju previše od faktografskih izvora, knjiga „Do viđenja!“ predstavlja jedinstvenu i svojevrsnu romansiranu istragu i kao takva stvara kod čitaoca uzbuđenje koje se inače javlja prilikom čitanja trilera i detektivskih priča, a dozu misterije pojačava i krajnje čudnovat natpis „Do viđenja!“ na porodičnoj grobnici porodice Mitrićević.
Najzad, sâm dokumentarni aspekat nimalo neće umanjiti utisak da se pred čitaocem odigrava priča vrhunske detektivske proze, naročito kad događaji neverovatnom brzinom počnu da smenjuju jedni druge i kad nova otkrića pobiju tvrdnje za koje se mislilo da predstavljaju konačno razrešenje misterije.
A da li je Draga Mitrićević onim tajanstvenim natpisom na porodičnoj grobnici želela da nekome poruči nešto konkretno, misleći da će se u samoj grobnici sresti i sa osobom koja je imala nameru da joj oduzme život, to će se saznati tek nakon pažljivog čitanja knjige „Do viđenja!“ Živojina Petrovića.
Autor: Dušan Milijić