Knjiga „Fajront u Sarajevu“ Nenada Jankovića, poznatijeg kao dr Nele Karajlić, u izdanju Lagune, predstavljena je u petak veče u Gradskoj knjižari u Podgorici.
Otvarajući ovo književno veče, dr Nele Karajlić je rekao da sebe vidi kao junaka Andrićeve priče „Most na Žepi” – italijanskog neimara koji se po završenom poslu ne osvrće na veličanstvo mosta.
Autobiografiju „Fajront u Sarajevu“, naime, pročitao je milion puta pre nego što je ugledala svetlost dana. Kada je objavljena više joj se, kaže, nije vraćao. Ideja vodilja autora bila je da dramatično iskustvo života u dva veka, koja su obeležila dva različita ideološka sistema, prenese na papir. Karajlić je istakao da ga raduje što je njegova knjiga našla put do čitalaca, ali je iznenađen reakcijom koju je ona izazvala.
„Kada sam završio knjigu imao sam utisak da će publika kad je pročita shvatiti koliko je težak, ozbiljan i opasan život na trusnim područjima kao što su Bejrut, Sarajevo, Jerusalim… Ipak, svi su rekli da je to divna knjiga o jednom prelepom gradu, veličanstvenom vremenu. Verovatno je stil kojim sam napisao knjigu i mit o Sarajevu i osamdesetim godinama probudio kod publike neku vrstu nostalgije. Ali, kada pažljivo pročitate kako je opisana društvena stvarnost, ne vidim razlog zbog čega se mi sećamo tog vremena sa nostagijom“, rekao je Karajlić.
„Moja ideja je bila da završim fakultet, da radim ili kao novinar ili da odem u neke egzotične zemlje jer sam studirao arapski jezik. Imali smo teoriju da grupa može da bude dobra samo na prvom albumu i da je drugi već kompromis. I to je tačno. Ako neko kaže suprotno – laže. Druga teza je bila da neko ko ima više od 25 godina ne može da svira, on je već mator. Takva je bila naša filozofija, ali đavo nije dao mira“, istakao je Karajlić.
Promociju knjige u Podgorici organizovala je izdavačka kuća Nova knjiga. Urednica u izdavačkoj kući Nova knjiga Jelena Krsmanović istakla je da se prilikom čitanja ove nesvakidašnje romansirane autobiografije gubi granica između glavnog junaka i grada o kojem se piše i da pitanje „da li je glavni junak Nele ili Sarajevo” ostaje otvoreno.
„Knjiga je drugačija i po tome što pisac, ujedno narator i junak ovog romana, ne niže događaje, već ih konstantno prekida velikim brojem digresija koje često poprimaju oblik kritike društvenih promena“, zaključila je Jelena Krsmanović.