Nije do tebe, do mene je. Sve je to zbog ispita, projekata i lepog vremena. Činjenica je da kad god te otvorim, jedan je sat ujutro i ništa nema smisla.
Kada konačno doprem do tebe, stvarno uživam čitajući te. Priča je zanimljiva, stil je dobar, a likovi su najbolji. Ali ima nešto oko doba godine što me tera da te ostavim po strani zbog jeftine zabave koju donose društvene mreže. A i generalno je teško čitati u kafeteriji. A ponekad, priznajem, moram i da pričam sa drugim ljudima (Ne znam zašto, ali je ponekad i to zabavno).
Voleo bih da imam više vremena.
Odabrao sam te zato što si ti nešto stvarno posebno. Ne dozvoli da ti neko kaže suprotno. I jednoga dana ću te završiti. Možda ću za mesec dana konačno imati vikend kada ću moći da sednem i čitam te od trećeg poglavlja pa nadalje i videću kako se priča završava. Možda ću do trenutka kada izađe tvoj nastavak, preći polovinu. To bi bilo u redu – bez problema ću preći na sledeću knjigu u serijalu.
Ali za sada, ovo je neka vrsta oproštaja. Izvinjenje, ako prihvataš. Mrzim što ovo kažem, ali moram da napravim prioritete. Nadam se da ti neće smetati da budeš još malo po strani i da skupljaš prašinu. Veruj mi, mene ovo boli skoro kao i tebe, siguran sam.
Nedostajaćeš mi, knjigo sa kojom se mučim. Ali iako je ovo neka vrsta raskida, nije kraj.
Vratiću se po tebe, kunem ti se.
Voli te,
Čitalac
Izvor: bookriot.com
Prevod: Miloš Vulikić