E L Džejms o „Gospođi“ i slobodi stvaranja: Držite se svog stava

Bestseler autorka E L Džejms je u ekskluzivnom razgovoru za Bukmarker povodom novog romana „Gospođa“ pružila intiman uvid u svoje stvaralaštvo, inspiraciju i proces kreiranja ljubavnih svetova koji osvajaju srca čitalaca širom sveta.

Njene knjige prevedene su na preko pedeset svetskih jezika i prodate u preko 170.000.000 primeraka. Roman „Pedeset nijansi – Siva“ ostao je na listi bestselera Njujork tajmsa 133 nedelje zaredom, a sva tri dela knjige doživela su filmsku adaptaciju. Knjigama „Gospodin“ i „Gospođa“ E L Džejms je dokazala da je neprikosnovena kraljica neobičnih ljubavnih zapleta, te da je posle planetarnog hita Pedeset nijansi, kao i njegovih nastavaka, književno sazrela. U razgovoru za Bukmarker autorka nam je otkrila kako je uspeh pozitivno uticao na njen život, ali i kako je pritisak javnosti postao izazov za njen proces pisanja.

Radnja novih romana „Gospodin“ i „Gospođa“ dešava se u Londonu. Maksim Treveljan je lep, plemićkog porekla i imućan, nikad nije morao da radi i retko je spavao sam. Ali sve se menja kad ga zadesi tragedija, zbog koje nasleđuje porodičnu plemićku titulu, bogatstvo i posede ‒ kao i odgovornosti koje idu uz to. Maksim nije spreman za tu ulogu i teško se navikava na nju. Ali najteže mu je da potisne želju za tajanstvenom devojkom koja je nedavno došla u Englesku i ne poseduje gotovo ništa osim opasne i mučne prošlosti. Alesija Demači je prkosila kidnaperima i nadmudrila trgovce ljudima, osvojila je muškarca kojeg voli, ali suočena sa Maksimovom groznom prošlošću i njegovom uticajnom porodicom koja će učiniti sve da ih razdvoji, nije sigurna hoće li ikada biti prihvaćena kao grofica Trevetnik ili će zauvek ostati Maksimova bivša čistačica. „Gospodin“ i „Gospođa“ su rolerkosteri puni opasnosti i požude, koji će sve vreme držati čitaoce bez daha.

Na koji način je uspeh serijala Pedeset nijansi uticao na Vaš život i kako je uticao na Vaše kasnije pisanje?

Potpuno me je oduševio uspeh Pedeset nijansi. Za mene i moju porodicu to je značilo finansijsku sigurnost, omogućilo mi je da obezbedim najbolju negu za svoju staru i bolesnu majku, odvelo na neke neverovatne destinacije po svetu. Što se tiče mog pisanja, nadam se da se poboljšava sa svakim novim romanom. Čini mi se kao da svaka naredna knjiga koju napišem dolazi pod veću lupu javnosti i više ne osećam istu slobodu koju sam imala dok sam pisala Pedeset nijansi. Ali i dalje volim da pišem, i nadam se da ću napisati još mnogo romana.

Vaše knjige su stekle veliki broj sledbenika širom sveta. Šta Vas je najviše iznenadilo ili koja je neočekivana reakcija za koju ste saznali od čitalaca?

Reakcije koje su me najviše iznenadile stigle su od čitalaca koji su načinili neke promene u svojim životima zahvaljujući čitanju mojih knjiga. Jedna žena mi je napisala kako je napustila partnera koji ju je zlostavljao, druga je odlučila da proputuje svet – a jedan sedamdesetogodišnjak mi je zahvalio što sam ga podsetila kakav je osećaj zaljubiti se!



Sa serijala Pedeset nijansi ste prešli na najnovije knjige „Gospodin“ i „Gospođa“. Kako se ovaj novi serijal može uporediti sa Vašim prethodnim radom?

Oduvek sam želela da pričam priče i uvek čuvam sitne delove priča u glavi. Reč, fraza, pogled ili nešto što vidim, mogu me inspirisati. Priča o Maksimu i Alesiji bila je u mojoj glavi duže od decenije. Uvek počinjem sa jednostavnom premisom, sa Pedeset nijansi bilo je pitanje: „Šta bi se dogodilo ako bi se mlada žena zaljubila u tipa sa intrigantnim, izazovnim načinom života?“ Sa „Gospodinom“ i „Gospođom“ bilo je: „Šta bi se dogodilo ako bi se privilegovani mladić zaljubio u svoju čistačicu“? I iz tih jednostavnih ideja nastane ceo roman – ponekad čak i serijal. Ja sam večiti sanjar, i srećna sam što sam kanalisala svoje sanjarenje u uspešne romane.

U „Gospođi“ istražujete drugačiju romantičnu dinamiku u poređenju sa Pedeset nijansi. Kako se proces stvaranja odnosa između Maksima i Alesije razlikovao od odnosa između Kristijana i Ane, kako u razvoju likova tako i u fokusu priče? Šta Vas je privuklo u ovoj novoj priči?

Uživam u klasičnoj priči o nevinoj devojci koja osvaja moćnog, bogatog muškarca. Takođe, volim dinamiku dvoje ljudi iz potpuno različitih sredina koji pronalaze put jedno prema drugome. U Pedeset nijansi Kristijan je ambiciozan, oštećen i, iskreno, veoma naporan! Ta priča podseća na „Lepoticu i zver“, gde Anastasija, Lepotica, istupa pred Zver i izaziva je. „Gospodin“ i „Gospođa“ prikazuju drugačiju dinamiku: Maksim je rođen u ekstremnom bogatstvu. Nikada nije morao da radi niti jedan dan u životu i dosađuje se. S druge strane, Alesija je na potpuno drugom kraju društvenog spektra. Kad se prvi put pojavi u knjizi, ne može da priušti ni čarape! Njihova priča više nalikuje „Pepeljugi“ – ljubavna priča iz doba regentstva za 21. vek.

U svojim knjigama ističete element eskapizma, naglašavajući njihovu fantazijsku prirodu. Kako usklađujete stvaranje sveta u koji će čitaoci uroniti dok se istovremeno nosite sa društvenim percepcijama ili potencijalnim kritikama?

Jednostavno pričam priču koju želim da ispričam, i ne brinem o društvenim percepcijama ili kritikama. Pišem za sebe, i ako uživam u priči, nadam se da će i drugi. Volim da uronim i ubacim sebe u odnose svojih likova, i uživam kad me oni nose sa sobom. Moje knjige su beg i za mene.

Vaše knjige su podstakle rasprave o odnosima i intimnosti. Koju poruku se nadate da će čitaoci izvući iz Vaših romana?

Nadam se da će čitaoci pobeći u drugi svet i zaljubiti se. Divno je ponovo doživeti taj prvi talas zaljubljenosti, i nadam se da ljudi to doživljavaju kad čitaju moje romane. Oni su podsetnik za zaljubljivanje.



Iskustvo adaptiranja Pedeset nijansi za filmove je uključivalo brojne izazove, posebno u pogledu kontrole scenarija. Koje ste lekcije naučili iz tog iskustva, i kako bi to moglo oblikovati Vaš pristup potencijalnim budućim adaptacijama Vaših dela?

Ako je knjiga izuzetno popularna, sa strastvenom bazom obožavatelja, onda reditelj treba da služi toj bazi. Reditelj treba da deli njihovu strast prema knjigama. Nažalost, to nismo imali sa prvim filmom, i to nas je postavilo na pogrešan put za celu trilogiju. Sigurno ću postavljati mnogo više pitanja reditelju, ako i kada to budem ponovo radila.

Vaš suprug je značajan deo Vašeg spisateljskog putovanja. Kako on kao Vaš prvi čitalac i savetnik utiče na Vaš pripovedački proces?

Moj suprug, pisac i scenarista Najal Leonard izvanredan je saveznik na ovom rolerkosteru na kojem smo se našli. On prvi čita moje poglavlja i enormno mi pomaže oko gramatike. On je fantastično „uho“ – ali naučio je da ne nudi smernice u vezi sa radnjom!

Možete li podeliti neke uvide u svoj proces pisanja? Imate li određene rituale ili rutine koje pomažu Vašoj kreativnosti?

Moram da slušam muziku dok pišem. Stavim svoje slušalice koje blokiraju spoljne zvuke i pronađem pesmu koja odražava raspoloženje koje pokušavam da prenesem na stranice. Ponekad ta muzika završi u knjizi, na primer Bahov „Marčelo“ koji je postao Kristijanova tužna pesma. Slušala sam tu kompoziciju iznova i iznova dok sam pisala Kristijanovu priču, čak je završila i u filmu. U „Gospodinu“ i „Gospođi“ muzika igra ključnu ulogu u obe knjige jer su oba junaka muzičari – Alesija je talentovana muzičarka. Ponavljam pesmu dok se ne utopi u pozadinu, dok ne isključi moj preaktivan mozak od spoljnog sveta i omogući mi da potpuno uronim u priču. Svaka knjiga koju napišem ima svoju plej-listu.

Postoji li neki drugi kreativni poduhvat ili projekat izvan pisanja, koji Vas trenutno strastveno zanima ili istražujete?

Volim da dizajniram korice knjiga i pravim grafička rešenja za tizere i nagrade za čitaoce. Mogu da provedem sate u omiljenom grafičkom paketu poigravajući se idejama, i obožavam taj proces. Volim i fotografiju, i jednog dana bih volela da je detaljnije proučim. Trenutno renoviram kuću i koristim sve ove veštine kako bih povezala nameštaj, boje i osvetljenje.

Kao autorka koja je doživela ogroman uspeh, šta biste savetovali budućim piscima, posebno onima koji žele da pišu ljubavne ili erotske romane?

Ispričajte priču koju želite da pročitate i držite se svog stava.

Autor: Iva Burazor
Izvor: časopis Bukmarker, br. 38
Foto: Nino Muñoz