Četrdesettrogodišnja psihološkinja Ejmi Kadi je prava internet senzacija.
Sve je počelo kada je 2012. pozvana da održi čuveni TED govor. „Skloni smo tome da donosimo zaključke i sudove na osnovu govora tela, i na osnovu tih sudova mogu se predvideti potezi koji su od velike važnosti za naš život, poput odluke koga ćemo zaposliti ili unaprediti ili koga ćemo pozvati na sastanak.
Prisutnost dolazi od oslanjanja na sebe i vere u sebe – u svoja prava, iskrena osećanja, vrednosti i sposobnosti. To je važno jer, ako ne verujete sebi, kako će vam drugi verovati? Svi se srećemo sa zastrašujućim trenucima u kojima moramo pokazati pribranost ako želimo da budemo zadovoljni sobom i da napredujemo u životu. Prisutnost nam daje snagu da odgovorimo tom izazovu“, piše Kadi na početku svoje knjige „Prisutnost“.
Ejmi Kadi primećuje: „Volim naučni rad, ali inspiraciju nalazim i van kabineta i učionice.Predajem na Harvardskoj poslovnoj školi i jedna od prednosti je što sam podstaknuta da pređem granicu između istraživača i praktičara, tako da sam raznim ustanovama i organizacijama već počela da prenosim kako da primenjuje ovo istraživanje, šta funkcioniše, gde su začkoljice i slično. Ali nisam očekivala da će se ogromni svet meni nepoznatih ljudi otvoriti ispred mene nakon što se TED govor našao na internetu.‟
Ono što najviše oduševljava kod ove autorke je to što je sposobna da radi to što radi. Kao adolescent je doživela saobraćajnu nesreću. Ispala je iz auta i zadobila teške povrede mozga. U jednom trenutku su joj rekli da će joj moždane funkcije biti umanjene.
„Izgubila sam kognitivne funkcije, čak sam izgubila 30 odsto svog koeficijenta inteligencije. Takođe, rekli su mi da bi trebalo da smislim nešto drugo da radim, jer imam slabe izglede da ću završiti koledž‟, priseća se Kadijeva.
Ali ona se borila, i uspela čak da dođe do doktorata iz oblasti psihologije na Prinstonu. Krila je od svih da se sve to vreme osećala kao uljez, kao da ne pripada tu. Njena dramatična ispovest i priznanje da se osećala kao uljez su opčinili publiku tokom njenog TED govora zbog njene neposrednosti i iskrenosti.
Koristeći slike poznatih ljudi, od Opre Vinfri i Mika Džegera pa do svetskih lidera i uspešnih sportista, autorka govori o vezi između stava i moći polazeći od pitanja „Šta meni govori vaš govor tela? I šta moj govor tela govori vama?‟
Na osnovu svojih proučavanja, naučnih dokaza i njene opservacije, Ejmi Kad u knjizi iznosi dragocen savet: „Kad se sledeći put nađete u napetoj situaciji, zamislite da joj, umesto sa sumnjom i strepnjom, pristupate uzbuđeni i puni samopouzdanja. Zamislite da osećate da ste puni energije i opušteni, oslobođeni strahova od toga kako će vas drugi prosuđivati.“
Autorka smatra da govor tela otkriva mnogo više od naše pojave u javnosti. Verovali ili ne, njena istraživanja pokazuju da ako neposredno pred neku stresnu situaciju zauzmete stav superheroja (kao što su Supermen ili Betmen), u vašem organizmu će doći do izvesnih hormonskih promena koje će uticati na to da se osećate sigurnije i smirenije. „Pre nego što započne taj stresni proces evaluacije vašeg rada ili ličnosti, pokušajte da radite ovo neka dva minuta dok ste sami u liftu, ili dok ste još u kupatilu, za svojim stolom, iza zatvorenih vrata – to je sve što vam je potrebno‟, kaže Kadi.
Njeni TED govori imaju preko 30 miliona pregleda, a njene „moćne poze“ iskaču u vidu reklama dok gledate TV serije poput „Uvoda u anatomiju‟.
Da ne bude zabune, rad Ejmi Kadi se bazira na nauci. Kao profesor na Harvardovoj poslovnoj školi, vodila je niz eksperimenata poput ovog: tokom dva minuta jedan dobrovoljac zauzima „moćan stav“ a drugi „nemoćan stav“, a onda treba da izvedu golf udarac. Rezultati pokazuju da su dobrovoljci koji su zauzeli „moćan stav“ u prvom udarcu dobacili pak bliže rupi od onih koji su stajali u nemoćnom stavu.
„Kada radite suprotno, kada se ponašate poput preplašene životinjice tako što se povlačite u sebe, učinak je gori po vas.‟
U svojoj knjizi „Prisutnost‟, Kadi piše o tome kako naše telo može da utiče na naš um, opisujući niz poza koje ljudima mogu pomoći da se osećaju moćno. Jedna od takvih je i „direktorska poza“ koja nalaže da se nagnete unazad raširenih ramena. Sličnu pozu zauzimaju američki predsednici dok sede u Ovalnoj sobi.
Kadi je 2011. preko prijatelja stupila u kontakt sa čovekom koji izvodi sopstvenu „moćnu pozu“. Objašnjavajući kako taj stav izgleda, uporedila ga je sa pozom divlje životinje koja u potrazi za svojim parom izgleda kao da će zapravo krenuti u napad: „Kao što možete i sami primetiti, ima sličnosti sa paunom koji se šepuri tako što raširi svoje perje.‟
Neki kritičari su bili oštri prema teorijama koje zastupa Kadi, govoreći kako to deluje samo u posebnim situacijama. „Rado prihvatam izazove koji nam pomažu da razvijamo nauku i da napredujemo. Što smo u stanju da nauku više razumemo, više možemo i da je koristimo.‟
Ona naglašava da moćan stav ne može na magičan način da nam usadi znanje i sposobnosti koje već nemamo. Precizira da je u pitanju lična moć, i da njena metoda pomaže da iz sebe izvučemo ono najbolje, kao i da pronađemo ključeve da oslobodimo svoje biće i da pokažemo ga svima. „Treba postepeno gurati sebe da postanemo najbolja verzija sebe. Da budemo prisutni tokom izazovnih trenutaka… Počnite odmah da budete ono što ćete biti u budućnosti!“
Danas svi žele da upoznaju Ejmi Kadi i pišu joj iz celog sveta. Zato ona kaže da ima jedan glavni cilj, a to je: „Kako da to prenesem na što više koji će to dalje preneti na što više ljudi? Prema mom mišljenju, tu leži sva energija. Želim da svi znaju da poseduju moć.“
Izvor: cbsnews.com