Gereon Rat nije običan detektiv, on nije baš ispravan karakter, cinik je, snalazi se na razne načine, laže, često ide linijom manjeg otpora. Ne drži se propisa, tvrdoglav je. Boji se vatrenog oružja i okleva da ga upotrebi, hapsi pornografe. Apolitičan je, ali zna da zauzme stav, ne voli komuniste ni naciste. Ali, ono što je dobro jeste da Rat ima izražen osećaj za pravdu, i stavlja ga i iznad zakona.
Ovako jedan od najpopularnijih nemačkih pisaca Folker Kučer opisuje junaka svog serijala od šest knjiga, policijskog detektiva zlatnog doba Vajmarske republike u Berlinu, do dolaska nacista na vlast.
Velika popularnost ovog serijala, kao i Kučerovog glavnog junaka, objašnjava se time što je krimi žanr u njegovim romanima obogaćen društvenom scenom, kao i opisima velikog grada, koji je između dva rata bio moderna kulturna prestonica Evrope, avangardnih umetničkih pravaca, ekscentričnih životnih stilova i seksualnih sloboda.
U delima Folkera Kučera može se tako primetiti da se približavanjem nacizma prekida i jedna era društvenog i kulturnog procvata Vajmarske republike, kao što su vidne političke borbe u kojima će dobit izvući oni lošiji. Kučerovi romani čitaju se zbog uzbudljivih krimi zapleta, ali i kao istorijske i društvene hronike. Kod nas je u izdavačkoj kući Laguna objavljen njegov roman „Jedan nedovršen slučaj“.
U okviru formata „Plava sofa“, na štandu počasnih gostiju „Četiri zemlje jedan jezik“, na 62. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga, Kučer je tokom razgovora sa Ivanom Velisavljevićem razotkrio neke elemente svoje poetike, počev od prvog romana o inspektoru Ratu „Vlažna riba”. Autor je kao germanista, istoričar, filozof i novinar objasnio posebno prelomnu 1928. godinu, kada su počeli da se čuju Hitlerovi govori.
„Ta godina označena je kao početak kraja vajmarske zlatne ere, kao i po krahu berze. Godinama unazad, bilo je to i vreme uličnih sukoba, sličnih građanskom ratu, policija je pucala na komuniste i radnike, načinjeni su pogrešni izbori, a građanstvo je ćutalo kada su se nacisti okrenuli protiv komunista, zbog straha od još jedne revolucije, posle Oktobarske. Međutim, do te godine Hitler još nije bio shvaćen ozbiljno“, rekao je Kučer.
Velisavljević je u Kučerovom delu uočio matrice romana Rejmonda Čendlera, Džejmsa M. Kejna, Keneta Kamerona, ali sa snažnim lokalnim bojama u atmosferi noara.
„Želeo sam da pokažem kako je kroz društvena kretanja došlo do zloglasnog Trećeg rajha, da prikažem obračune berlinskih gangstera u mitskim dvadesetim i tridesetim godinama 20. veka. Ova tematika aktuelna je zbog toga što su ljudi našeg vremena uljuljkani u podrazumevanu demokratiju i ne vide opasnosti koje nastaju zbog takvog stava. Demokratija je dobra, ali je nikada ne treba podrazumevati. Ona se stalno iznova gradi kroz slobodu mišljenja, slobodu štampe, kroz pluralitet. Poražava puno stvari u našoj savremenosti, a to nisu samo desno orijentisane stranke u Bundestagu. Treba sagledati i nove autoritarne trendove, koji dolaze od islama, ali počivaju i u samom kapitalizmu, kroz dugotrajnu bankarsku krizu. Banke koje su relevantne za sistem država podstiče, dok je samo privreda ta koja proizvodi. Banke nisu proizvođači. U multinacionalnim koncernima skupljena je ogromna količina novca, što nije demokratski legitimno i što i te kako uliva strah. Demokratija se ne razvija sama po sebi. Ne smemo da činimo iste greške kao pre 80 godina“, istakao je Kučer.
Svoj pristup činjenicama, kojima vlada kao istoričar i filozof, objasnio je ovako:
„Pre svega sam autor romana, dakle na neki način sam 'lažov', ali se trudim da čitaocu približim neke istine. Pokušavam istorijskom trenutku tridesetih godina da se približim svim sredstvima: čitanjem istorijskih izvora, gledanjem dokumentarnih filmova i slika, čak i umetničkih dela. Pokušavam da saznam kakve su bile lokalne vesti određenog dana. Klima ima veliki uticaj na raspoloženje ljudi. Na primer, nije slučajno što je onog dana, kada je Hitler naredio pogubljenje svojih protivnika, bilo izuzetno toplo. Te sitnice su mi važne.“
Nedavno je na nemačkom kanalu Skaj-dojčland počela da se emituje prva sezona serije po Kučerovim krimi romanima i nazvana je „Babilon Berlin“, a jedan od tri reditelja koji učestvuje u projektu je i Tom Tikver. Filmovi koji su imali presudan uticaj na Kučerovo pisanje su, kako kaže, remek-delo Frica Langa „M” i Sema Mendesa „Put bez povratka“ (Road To Perdition).
„Pre 20 godina, serija 'Sopranovi' nije bila naročito popularna u Nemačkoj. Međutim, kada sam je odgledao na DVD-u, oduševio sam se. Tada sam osetio potrebu da uđem hrabrije u krimi žanr, da ostavim čak i neke stvari otvorenim, kao što je učinjeno u 'Sopranovima'“, objasnio je autor.
Od 2008. godine i prvog romana o inspektoru Gereonu Ratu, Folker Kučer napisao je šest romana. Najavljuje još tri romana o istom junaku, do perioda konačnog kraha Vajmarske republike, kada postaje jasno da su sva uveravanja o miru propala.
Izvor: Politika