Godinama pre nego što je Titanik potonuo, objavljene su dve misteriozne knjige koje su predvidele katastrofu

Potonuće „Titanika“ inspirisalo je bezbroj priča.

Nije ni čudno: luksuzni prekookeanski brod koji je potonuo u hladni Atlantski okean na svom prvom putovanju, u kom je poginulo 1500 ljudi, tragična je priča puna o opasnosti.



Ali dve fiktivne priče nastale pre katastrofe zaslužuju naročitu pažnju. One sadrže detalje koji su jezivo slični sa onim šta se desilo u stvarnosti. Naravno, važno je upamtiti da su prekookeanski brodovi bili glavni način putovanja krajem 19. i početkom 20. veka. Ali neke sličnosti su u krajnju ruku, neobične.

Prvu priču napisao je V. T. Sted, ugledni spiritualista i istraživački novinar, 1886. godine.

„How the Mail Steamer Went Down in Mid Atlantic, by a Survivor“ govori o neimenovanom brodu koji tone u Atlantiku. Glavni lik je mornar po imenu Tompson koji se brine zbog manjka spasilačkih čamaca na palubi. Ubrzo se brod sudara sa malim jedrenjakom u magli.

I dok tone, žene i deca imaju prednost za mesta na čamcima, ali izbija haos i samo 200 od 700 putnika i članova posade, preživljava katastrofu. Tompson je preživeo tako što se čamac vratio i izvukao ga iz vode.

Sted završava priču poukom: „Ovako nešto se može desiti, i neminovno će se desiti ukoliko na otvoreno more budemo slali brodove sa manjkom spasilačkih čamaca.“

Strašnom igrom sudbine, Sted je izgubio život u jednoj takvoj nesreći, a još čudnije je to što je navodno bio ubeđen da će umreti tako što će ga linčovati ili će se udaviti.

Druga novela – „The Wreck of the Titan: Or, Futility“ Morgana Robertsona – nosi još veću sličnost sa potonućem „Titanika“.

Priča prati fiktivni prekookeanski brod „Titan“, koji udara u ledeni breg u severnom Atlantiku i tone. Ime i okolnosti zapleta nisu jedini detalji koji odgovaraju stvarnoj katastrofi – „History of the Net“ navodi više neverovatnih sličnosti između ova dva broda.

Poput „Titanika“, i „Titan“ je opisan kao najveći brod u to vreme. U stvari, veličina i dužina brodova se gotovo odudaraju, kao i brzina kojom su udarili u breg. Oba broda su imala opasno malo spasilačkih čamaca. U priči je „Titan“ nazvan „nepotopljivim“, a potonuo je u hladnoj aprilskoj noći.

Potonuće „Titana“ rezultiralo je smrću 2500 ljudi, a preživelo je samo 13. Na „Titaniku“ je pogilnulo 1500 ljudi, dok je 705 preživelo.

Nakon što je „Titanik“ potonuo, knjiga je doživela reizdanje, a Robertsona su proglasili vidovitim. On je rekao da se prosto razumeo u mornaričke operacije: „Znam o čemu pišem, to je sve.“

Izvor: thisisinsider.com
Prevod: Miloš Vulikić