Haled Hoseini o zabranjivanju knjiga u Americi: Učenici su iznevereni, kao i njihovo pravo na kvalitetno obrazovanje

Hoseinijev roman „Lovac na zmajeve“ pridružio se rastućoj listi naslova koji su „pod lupom“ školskih odbora ili su već osporeni, koja broji skoro 6.000 naslova koji su zabranjeni od jula 2021. do juna 2023. godine.

Haled Hoseini, jedan od vodećih svetskih autora, osudio je zabranu knjiga na Floridi i u drugim mestima u SAD, rekavši da su na taj način iznevereni učenici i njihovo pravo na kvalitetno obrazovanje.

Prema izveštaju organizacije PEN Amerika, koji je objavljen krajem prošle godine, u američkim državnim školama zabranjeno je oko 5.894 knjiga u periodu od jula 2021. do juna 2023. godine, s tim što je više od 40% zabranjeno na Floridi. Pisci čije knjige se najčešće zabranjuju su „u velikom broju slučajeva žene, pripadnici drugih rasa i/ili LGBTQ+ osobe“, navodi PEN.

„Nećemo zaštititi učenike time što ćemo zabraniti neke knjige, već smatram da ćemo ih na taj način izneveriti“, rekao je Hoseini u intervjuu za časopis Gardijan.

Hoseini je trend zabranjivanja knjiga u SAD – koji uglavnom pokreću društveni konzervativci i republikanci – uporedio sa usponom autoritarnih režima u Evropi tridesetih godina prošlog veka. „Ovo je 21. vek; mislio sam da se to događalo samo u Evropi 1930-ih“, rekao je Hoseini, govoreći o stalnom porastu problema književne cenzure.

Dodao je: „Veoma je važno za život u demokratiji da učenici budu izloženi različitim idejama, da im je dozvoljeno da kritički razmišljaju i da čuju glasove koji nisu slični njihovim. Trebalo bi da nauče da će deliti svet sa ljudima koji ne liče na njih i koji ne zvuče kao oni. Knjige su fantastično sredstvo za to.“

Školski odbor u okrugu Brevard na Floridi nedavno je odlučio da ne zabrani Hoseinijev roman „Lovac na zmajeve“, nakon što je Hoseini uputio iskreno pismo odboru, tražeći od njih da njegovo delo ne zabrane.

Hoseinijev roman, koji govori o dečaku koji je odrastao u Kabulu sedamdesetih godina prošlog veka, proveo je dve godine na listi bestselera Njujork tajmsa pre nego što je prodat u preko 8 miliona primeraka širom sveta. Delimično smešten u ratom razoreni Avganistan, ovaj roman se bavi složenim temama kao što su prijateljstvo, izdaja i sukobi u porodici.

U školskoj 2021/2022. godini to je bila jedna od najzabranjivanijih knjiga u Sjedinjenim Američkim Državama.

U poslednjih nekoliko meseci „Lovac na zmajeve“ se pridružio rastućoj listi naslova koji su „pod lupom“ ili su već osporeni od školskih odbora širom zemlje.

Još 40-ak knjiga čekaju na zvaničnu odluku komisije okruga Brevard. Da li će i u budućnosti biti deo školskog nastavnog plana i programa, i da li će uopšte biti dostupne učenicima koji žele da ih pročitaju, zavisi od toga šta odluči ova komisija.

Hoseini je u januaru tekuće godine upozoren da školski odbor na Floridi odlučuje o tome da li će njegova knjiga biti zabranjena, tako da mu je savetovano da bi mogao da ostavi odličan utisak ukoliko bi im uputio pismo.

Vest nije bila iznenađujuća; brevardski ogranak organizacije „Mame za slobodu“, desničarske grupe za prava roditelja, podnelo je prigovor na roman „Lovac na zmajeve“ 2022. godine. Oni su izjavili da ova knjiga, kao i neki drugi bestseleri poput „Klanice pet“, sadrži scene seksa, retoriku koja poziva na „rasne podele“ i kritiku hrišćanstva, zbog čega je neprikladna za učenike.



Hoseini je odlučio da je najbolji način da putem pisma ubedi školski odbor da preispita svoju odluku i založi se za to da njegova knjiga i dalje ostane u školskom planu i programu.

„U fioci mog kancelarijskog stola nalazi se gomila koverata“, rekao je slavni pisac. „U svakoj od njih se nalaze pisma koja sakupljam već nekih 20 godina. Slali su ih srednjoškolci iz svih krajeva Amerike. U ovim pismima, u velikom broju slučaja, učenici su podelili sa mnom prilično potresne i dirljive priče o tome kako je moj roman ’Lovac na zmajeve’ na njih uticao.“

Hoseini u pismu navodi utiske mladih čitaoca i kako je njegov roman na njih uticao, još od 2003. godine kada je prvi put objavljen. Počevši od pružanja uvida u avganistansku kulturu, pa sve do ideja kako da se snađu u složenim situacijama u školi i kod kuće, prilično je jasno da je njegovo delo imalo trajan i opipljiv uticaj na podmladak.

„Ovi učenici su se pronašli u ’Lovcu na zmajeve’; oni su se povezali sa knjigom na pravi način“, izjavio je Hoseini za Gardijan. „Velika je čast kada znate da reči koje ste stavili na papir mogu da imaju pozitivan uticaj na nekoga.“

Hoseini je bio oduševljen kada mu je stiglo obaveštenje da će njegove knjige biti vraćene na police biblioteka u okrugu Brevard, i to upravo zahvaljujući njegovom pismu, ali je potom ubrzo bio obavešten o još jednoj zabrani u jednom drugom okrugu.

Pošto je i sam otac, Hoseini je priznao da i sam poseduje roditeljski nagon da zaštiti svoju decu. Ali on čvrsto veruje da je velika većina srednjoškolaca daleko sofisticiranija nego što to tvrde oni roditelji koji se zalažu za zabranjivanje knjiga.

Zabranjene knjige poput „Lovca na zmajeve“, tvrdi on, mogu na odgovarajući i konstruktivan način da izazovu učenike u Americi i šire da preispitaju svoja mišljenja i stavove.

„Knjige nam otvaraju svet; one su neprocenjiv, neizmerno veliki dar“, dodao je književnik.

„Čitajte o onome sa čime se slažete i o onome sa čime se ne slažete – nadam se da je ova neprijatnost kroz koju prolazimo samo odraz trenutne političke situacije i da će brzo proći“, zaključuje Haled Hoseini.

Autor: Olivija Empson
Izvor: theguardian.com
Prevod: Kristijan Vekonj
Foto: Elena Seibert