Intervju sa autorkom romana „Arčerov glas“

Mia, Vaši romani dobijaju odlične ocene i prikaze na Amazonu. U čemu je tajna?

Ako bih sudila po onome što ljudi pišu u prikazima onda bih rekla da je to zašto što u romanu ima emocija i zato što su likovi realni, čitaoci mogu da se poistovete sa njima. Moji junaci su suočeni sa problemima i osećaju stvari koje smo svi osetili, iako možda u drugačijim okolnostima. Lakše je izgubiti se u priči ako možete da se poistovetite sa likovima i razumete njihove odluke i odgovore.

Šta je bio najveći izazov prilikom pisanja?

Meni je najveći izazov bio naći ravnotežu između realistične priče koja je izmišljena, i ljubavne u koju čitaoci mogu da urone.

Recite nam nešto više o muškim likovima, da li liče na nekoga koga poznajete?

Ne! Oni su potpuno izmišljeni. Moj suprug voli da misli da su svi moji junaci delimično zasnovani na njemu, pa ćemo ga ostaviti u tom ubeđenju.

Da li ste očekivali da će se serijal „Sign of Love“ (Znak ljubavi) naći na bestseler listama Njujork tajmsa i JuEsEj Tudeja?

Bože, ne! Nikada. Kada su objavljene, moj san je bio samo da povratim uložen novac (180 dolara).

Kako Vam se život promenio posle uspeha Vaših knjiga?

Iskreno, nije se toliko promenio. Sada možemo da radimo neke stvari koje ranije nismo mogli, ali to ne znači da smo postali ekstravagantni. I dalje imam iste kupovne navike. Ali sada možemo više da pomognemo drugima nego ranije a to je najbolje od svega. (I nervozna sam što to govorim jer ne želim da me ljudi pogrešno shvate, ali to je istina.)

Koliko Vam je vremena potrebno da napišete priču i objavite je?

Potrebno mi je oko dva meseca da napišem roman iz serijala „Sign of Love“. I mesec dana da ga sredim.

Kako biste sebe opisali?

Stidljiva sam, kućni tip, kreativac.

Kakve su Vaše navike kada je u pitanju pisanje?

Ne znam da li imam bilo kakve navike, ali volim da se istuširam i doteram pre nego što počnem sa pisanjem. To je pitanje samopouzdanja!

Kako se knjiga najbolje promoviše?

Ne razumem se baš u promovisanje osim što šaljem materijal blogerima u nadi da će im se dovoljno dopasti da mi pomognu u promociji. I pričam sa čitaocima.

Čime ste se bavili pre nego što ste počeli da pišete?

Bila sam grafički dizajner. Što je od velike koristi kada se radi naslovna strana!

Da li se sećate konkretnog trenutka kada ste odlučili da počnete da pišete?

Da, bila sam u kuhinji, čekala tost da se ispeče i zamislila sam Leovu tetovažu. To je bio moj prvi impuls.

Majka ste četvoro dece, možete li nam reći koliko je važno da roditelji čitaju i pričaju priče deci?

Mislim da je čitanje važno iz više razloga: 
1. Deca tako, bez napora, uče gramatiku i jezik. Dok čitate, ne samo da upijate priču već i pravila jezika i mnogo drugih stvari.
2. Naročito ohrabrujem ćerku da čita jer mislim da će kao romantična osoba moći da napravi bolje izbore. Ako pročitate kako Edvard kaže Beli: „Ti si moj život sada“ teško da će vam drugačiji čovek biti privlačan. To je bar moja teorija – nadajmo se da radi!

Ako biste sebi postavili jedno pitanje u intervjuu, koje bi to bilo?

Sa kojim vašim likom se najviše identifikujete? Najverovatnije sa Ivi – iako je onda možda savršenija verzija. U njoj ima mnogo mojih osobina uglavnom zato što nisam očekivala da će neko pročitati knjigu!

Autor: Ognian Georgijev
Izvor: landofbooks.org