Džim Kvik je svetski poznati stručnjak za poboljšanje pamćenja, optimizaciju mozga i brzo učenje. Pošto je kao dete povredio glavu, što mu je otežalo učenje, Kvik je odlučio da osmisli strategije koje će mu drastično pomoći da poboljša svoje mentalne sposobnosti. Od tada se posvetio pomaganju drugima da oslobode genija koji se krije u njima i da koriste što više moždanih funkcija.
Preko dve decenije trenira umove studenata, starijih osoba, preduzetnika i nastavnika. Njegov rad uticao je i na holivudske zvezde, profesionalne sportiste, političke lidere i poslovne magnate čiji su klijenti
Gugl,
Virdžin,
Najk,
Zapos,
Spejs Iks,
20th Senčeri studio,
Vordpres, kao i institucije poput Ujedinjenih nacija i univerziteta Harvard, Singulariti i Kaltek.
Kvikova knjiga „
Bez granica“ je u rekordnom roku postala najprodavanija knjiga na listi Njujork tajmsa. Njegova predavanja, kao i klipove sa stotinama miliona pregleda, sluša preko 200.000 ljudi svake godine.
Kvik se često pojavljuje u medijima, kao što su Forbs, Hafington post, Fast kompanija i Si-En-Bi-Si. Vodi i podkast pod nazivom „Kwik Brain“, najpopularniju edukativnu emisiju na Ajtjunsu. Onlajn kurseve na njegovoj intrnet stranici KwikLearning.com pohađaju učenici iz 195 zemalja. Kvik je zagovornik zdravog uma i globalnog obrazovanja, pomaže pri istraživanjima Alchajmerove bolesti, finansiranju i izgradnji škola od Gvatemale do Kenije, pružajući zdravstvenu zaštitu, čistu vodu i obrazovanje učenicima kojima je to potrebno.
Cilj mu je da pomogne što većem broju ljudi.
Prvo da vas pitam, kako je ova pandemija uticala na vas?
Kao i na sve druge ljude. Ja sam za vreme ove pandemije izdao knjigu i nisam želeo da odgađam izdavanje, zato što je ovo jedna posebna knjiga. Ovo nije roman koji pročitate na brzinu, pamteći samo imena likova, već govori o tome kako da usmerite mozak kada se nalazite u kriznoj situaciji. Uči vas kako da budete najproduktivniji, kako da se fokusirate ako radite na daljinu, kako da podržite vašu decu, bilo da još uvek idu u školu ili ne. Uči vas kako da savladate nove veštine ako želite da promenite zanimanje. Mislim da je ova knjiga izašla u pravo vreme. Eto, to je ono što se novo desilo kod mene.
U mojoj knjizi „Bez granica“, nalazi se citat francuskog filozofa koji glasi: „Život čine naše odluke koje donosimo od trenutka kad se rodimo, dok ne umremo.“ Verujem da ova teška vremena mogu da nas učine jačima, mogu da nas slome ili da nam pomognu da pronađemo sebe. Na nama je da odlučimo.
Ova vremena jesu teška, ali na nama je da pokušamo da kontrolišemo ono što se može kontrolisati. Ja sam se trudio da što češće iskazujem zahvalnost. Ako govorimo o hroničnom stresu i hroničnom strahu, hroničan stres smanjuje naš mozak, a hronični strah loše utiče na naš imuni sistem. U psihologiji postoji oblast koja se naziva psihoneuroimunologija i čini nas podložnijim na prehladu, grip i viruse. Mislim da je zahvalnost jedan od lekova za strah i zbog toga sam se trudio da što više pokazujem zahvalnost, jer verujem da nam to može pomoći da drugačije sagledamo stvari. Ne čekajte da ostvarite velike stvari da biste bili zahvalni, već budite zahvalni i velike stvari će doći nakon toga. Na to sam se fokusirao.
U detinjstvu ste imali poteškoća zbog povrede glave. Možete li da nam kažete nešto više o tome? Kako je to uticalo na vaš život?
Naravno. Kada me ljudi vide na sceni, ili u nekim video snimcima gde pokazujem kako mogu da upamtim imena sto osoba iz publike ili pedeset brojeva ili redosled od stotinu reči, uvek napominjem da ja to ne radim da bih se pohvalio, već da bih pokazao šta bilo ko od vas može da upamti, bez obzira na to koliko imate godina, odakle dolazite i koji nivo obrazovanja imate.
Ovo mogu da tvrdim zato što sam imao povredu mozga kada sam imao pet godina, što mi je otežalo učenje. Nisam razumeo nastavnike, čak ni kada bi mi nekoliko puta ponovili nešto, pa sam se na kraju pravio da ih razumem, iako ništa nisam shvatao. Slaba koncentracija i loše pamćenje otežavali su mi učenje, pa sam čitanje savladao tek tri godine nakon svojih vršnjaka. Sećam se kada sam imao devet godina, jedan nastavnik je pred svima pokazao na mene i rekao: „Ovo je dečak čiji mozak ne radi kako treba“. Ta rečenica me je pratila kroz život i mislim da su me muke kroz koje sam prošao inspirisale da se bavim ovim poslom. Muke nas teraju da ojačamo i mislim da sam zato postao ovakav kakav sam danas. Verujem da nas kroz život prate razni izazovi i da nedaće mogu pozitivno da utiču na nas.
Možete li nešto više da nam kažete o knjizi „Bez granica“? O čemu je reč?
To je prva knjiga koju sam napisao posle skoro tri decenije podučavanja fitnesa za um i ubrzanog učenja. Ova knjiga treba da predstavlja priručnik za vaš mozak i da popuni rupe u znanju koje imamo zbog lošeg obrazovnog sistema. U školi nam govore šta da učimo, na šta da se fokusiramo, šta da upamtimo, šta da čitamo, o čemu da razmišljamo, ali jako mali broj predmeta nas uči kako pravilo da učimo, da se fokusiramo, kako da pamtimo informacije, kako brže i bolje da čitamo, kako jasnije da razmišljamo i kako da donosimo bolje odluke.
Želeo sam da ova knjiga bude kao radna sveska, u kojoj čitaocima dajem savete kako da brže uče i kako da urade ono što smatraju nemogućim. Ova knjiga neće naučiti vaš mozak kako da radi bez greške, već će vas naučiti kako da dosegnete ono što ste mislili da je nemoguće. Želeo sam da podelim ovu knjigu sa ljudima jer sam ja, u stvari, nastavnik koji podučava čitanje i ne želim da se ljudi muče kao što sam se ja mučio u detinjstvu.
Kad već govorimo o tome, da li možete sa nama da podelite tri saveta koja će nam pomoći da živimo život bez granica?
Mislim da se tokom života upoznajemo sa ograničenjima, jer ja nisam oduvek u glavi imao ideju da moj mozak ne radi kako treba, ali kad god bih dobio lošu ocenu ili kada me ne bi izabrali za člana tima na fizičkom, sebi bih rekao: „To je zato što ti mozak ne radi kako treba“. Kao dete sam shvatio da imam određena ograničenja. Verujem da nas život uči koja su to naša ograničenja, ali mislim da ta ograničenja možemo da prevaziđemo ako poradimo na stanju uma, motivaciji i metodama koje koristimo u životu.
Ako mislite da postoje ograničenja u nekoj oblasti vašeg života, bilo da se radi o pamćenju, prihodima, uticaju koji imate na svet oko vas, odnosima sa ljudima i zdravlju, ako se osećate kao da ste u kutiji, upamtite da je ta kutija trodimenzionalna i da su te tri stavke koje vas guraju u tu kutiju iste one koje mogu da vas oslobode, a to su stanje uma, motivacija i metode koje koristite.
U knjizi izlažem metodologiju koja će vas naučiti kako da čitate brže, kako da poboljšate pamćenje, kako da se fokusirate i skoncentrišete. Mogu da vas naučim kako da zapamtite imena, ali ako sami sebi kažete da ste stari, da niste dovoljno pametni ili da loše pamtite, takvo stanje uma će vas zauvek ograničavati. S druge strane, možda ste osoba koja ne ograničava sebe, možda imate bolju metodu za učenje od ponavljanja, potpitanja ili ponovnog čitanja reči, ali ako vam nedostaje motivacija, opet ćete biti ograničeni.
Ono što će vam pomoći da živite život bez ograničenja jeste da ne određujete granice svom stanju uma, motivaciji i metodama koje koristite. Ne menjajte svoje želje zbog novonastale situacije, već svoje stanje uma, motivaciju i metode podignite na viši nivo kako biste postigli zacrtane ciljeve.
Jako ste talentovani, ali ste i jako skromni, zbog čega vam se divim. Recite mi, kako uspevate da budete tako skromni?
Hvala vam. Jedan od razloga zašto sve ovo radim jeste zato što verujem da je ovo moja misija. Ovo nije najprijatniji posao. Zbog poteškoća u detinjstvu često sam imao utisak da sam nevidljiv. U školi bih sedeo iza najvišeg đaka u razredu, kako me ne bi primetili, jer sam bio svestan da neću znati odgovore na pitanja koja bi nastavnici postavili. Sve ovo radim jer osećam odgovornost. Mislim da nisam bolji od nekoga, niti da je neko bolji od mene ili vas, ili da ste vi bolji od nekoga drugoga. Svi smo jednaki. Verujem da mogu da naučim nešto novo od svake osobe, jer je svako od nas preživeo drugačije stvari. Te dve stavke me čine skromnim – to što sam svestan da mogu da naučim nešto od svake osobe i to što verujem da je moja misija pomaganje drugima. Osećam se ispunjeno kada doprinosim nečemu dobrom.
Da li imate neke nove ciljeve, nešto što želite da ostvarite u budućnosti?
Cilj mi je da pozitivno utičem na milion umova. Tome težim. Zbog toga verujem da je čovekova strast ono što ga ispunava, a svrha je način na koji ta strast utiče na tuđe živote. Moja strast je učenje, a moja svrha je učenje drugih kako da uče.
Zamislite da vam neko pokloni automobil koji ćete voziti do kraja života. Zamislite da ne možete da ga zamenite i ne možete da kupite novi. Čuvali biste taj automobil, zar ne? Isti je slučaj sa našim telom i mozgom. Imamo jedno telo i jedan mozak. Ovo je prevozno sredstvo koje nas vozi kroz život, ali neki ljudi više vode računa o tehnologiji. Više pažnje posvećuju unapređivanju tehnologije, nego unapređivanju uma.
Koji savet imate za osobe koje žele da poboljšaju pamćenje?
Smatram da se dva najveća pada u kognitivnim performansama obično dese kad ljudi završe školu, jer misle da se tada završava učenje, ili kada odu u penziju, jer počinju sve manje da koriste mozak. Dakle, rekao bih da je najvažnije koristiti mozak i trenirati memoriju, pamtiti telefonske brojeve ili pin kodove. Ne oslanjajte se na tehnologiju. Tehnologija može da vam olakša neke stvari, ali s druge strane može i da vam našteti. Takođe, čitanje je divna vežba. Čitanje je za um ono što je fizička aktivnost za vaše telo. Ono trenira vaš fokus, vašu kreativnost, vašu maštu i ojačava emotivnu inteligenciju i empatiju, posebno kada čitate beletristiku. Čitanje vam može poboljšati i pamćenje. Koristite sve zabavne načine kao biste trenirali vaš mozak.
Pored povrede glave, koja je najveća prepreka koju ste morali da prevaziđete?
Moji roditelji su se doselili u Sjedinjene Američke Države, a moj tata je imao samo trinaest godina kada su ga roditelji ostavili, jer nisu mogli da priušte da ga hrane. Došao je ovde da živi sa tetkom i nije govorio jezik. Moja majka je odrasla u praonici veša u kojoj je radila. Jezik im je bio prepreka, nisu imali novca, nisu bili obrazovani, nisu nikog poznavali. Njihova životna priča mi je pokazala da čovek može da uspe u životu ako je domišljat, iako nema nikakve resurse i pomoć. Zato uvek podsećam ljude da je najvažnije ono što se nalazi iznutra. Verujem da je život poput jajeta, ako spoljašnja sila razbije ljusku, život se završava, ali ako ljusku razbije nešto iznutra, tada život počinje.
Šta je najviše uticalo na vaš uspeh?
Rekao bih da su glavni faktori radoznalost i doslednost. Čak i kada nisam učio, bio sam radoznao zašto se neki ljudi bolje fokusiraju od drugih. Mislim da je jedan vid moći biti svestan sebe. Zato mislim da treba da budemo znatiželjni kako bismo spoznali sebe, a takođe mislim da treba da imamo hrabrosti da budemo svoji, a kad postanemo ono što jesmo, dobićemo rezultate kojima smo se nadali. Ako ste uporni, možete to da postanete, ali ako ste dosledni, to ćete i ostati.
Mislim da radoznalost najviše utiče na uspeh, jer ako doživite neuspeh, nećete se povući u sebe, već ćete biti radoznali i želećete da otkrijete šta je razlog vašeg neuspeha. Ako grešite, radoznalost će vam pomoći da te greške ne ponavljate i da sebi uvek, bez izuzetka, budete podrška.
Šta radite da se fokusirate ako vam je loša koncentracija?
Kad treba da resetujem mozak postavljam sebi nova pitanja. Tako se bolje fokusiram, jer samo postavljanje pitanja vrlo često može da nam pomogne da shvatimo odgovor. Pitanja aktiviraju deo mozga koji se naziva retikularni sistem za aktiviranje, koji usmerava vaš fokus na ono što vam se mota po glavi. Na primer, sebi ću postaviti pitanja poput onih za šta sam danas zahvalan, šta mi je trenutno najbitnije, da li mogu da iskoristim nešto i zašto je važno da to uradim. Takva pitanja mi pomažu da se koncentrišem i fokusiram.
Odmaram i telo, jer sam primetio da umorno telo usporava mozak. Jedan od najjednostavnijih načina da odmorite telo jeste odlazak u šetnju. Umesto da sedite za stolom na sastanku ili gledate u ekran svog računara, izađite na svež vazduh. Kretanje je ključna stvar, jer kada je vaše telo u pokretu, pokreće se i vaš mozak. Dokazano je da se osoba lakše fokusira i lakše pamti kada radi nešto ritmički, kao što je vežbanje na eliptičnom trenažeru, brza šetnja uz slušanje podkasta ili audio knjige.
Mislim da je veoma važno da što manje vremena provodimo ispred ekrana, posebno sada kada radimo ili učimo na daljinu. Ekran nas zamara. Ljudi pokušavaju da obave što više zadataka u isto vreme, iako to ne mogu da postignu. Istraživanje je pokazalo da ljudi ne mogu da obavljaju više poslova odjednom. Kada prelazite sa jedne stvari na drugu i pokušavate da ih radite u isto vreme, treba vam više vremena, jer je potrebno nekoliko minuta da se skoncentrišete na zadatak, kako biste povratili fokus. Takođe pravite više grešaka kada pokušavate da obavljate više zadataka odjednom. Takođe trošite više glukoze u mozgu i trošite više mentalne energije, pa vas to sve jako izmori. Mislim da je sada veoma važno da ljudi obavljaju jednu po jednu stvar. Fokus za mene predstavlja fiksiranje na jednu stvar sve dok uspešno ne obavim zadatak. Mislim da je veoma važno da manje vremena provodite ispred ekrana. Izađite napolje i krećite se, jer kada se krećete, pokrećete i rad vašeg mozga.
Da li možete da nam nabrojite pet omiljenih knjiga?
Samo pet? Pročitao sam hiljade i hiljade knjiga. Sve zavisi koja oblast vas zanima. Neke od omiljenih su mi „Magija uspeha“ Dejvida Dž. Švarca, „Man’s Search for Meaning“ Viktora Frankla, klasik „Misli i obogati se“ autora Napoelona Hila, „Sedam navika uspešnih ljudi“ Stivena Kovija, kao i sjajna knjiga autoke Kerol Dvek pod nazivom „Mentalni sklop: nova psihologija uspeha“. Zaista mi je teško da izvojim samo pet, ali ako vam zanima ova tema, ovo su sjajne knjige koje, za početak, treba da pročitate.
I za kraj da vas pitam, kako da istreniram mozak i budem fokusiraniji?
Fokusiranje se trenira isto kao što trenirate mišiće u teretani, da biste bili jači, fleksibilniji, energičniji. Ja želim da budem trener za mozak. Zelim da pomognem ljudima da ojačaju um, da im postane fleksibilniji i energičniji, želim da imaju bolji fokus i pamćenje, da brže razmišljaju i mislim da se to treningom može postići.
Kako da budete fokusiraniji? Prvo, prestanite da obraćate pažnju na distrakcije. Kako biste obavili određeni zadatak, potrebno je da se fokusirate, ali ljudi često više pažnje obraćaju na druge stvari. Na primer, ljudi čim se probude uzmu svoj telefon. Kada se ujutru probudite, nalazite se u opuštenom stanju svesti, takozvanom alfa stanju. Tada sve lako utiče na vaš mozak i uzimanjem telefona, utičete na to da vaš mozak tokom celog dana bude rasejan. Lajkujete, delite i komentarišete video snimke mačaka, zato što ste zavisni od dopamina i potrebna vam je vaša dnevna doza.
Druga stvar koju treba da uradite jeste da istrenirate svoj mozak da bolje reaguje. Ne možete da vodite kvalitetan život ako odgovarate na svaku tekstualnu poruku, imejl, obaveštenje na društvenim mrežama itd. Prestanite da obraćate pažnju na distrakcije i trenirajte svoj fokus. Ne morate da meditirate. Fokus možete da trenirate čitanjem, ili pranjem zuba suprotnom rukom. To vas tera da budete prisutni, da vam misli ne lutaju. Radite ono što tera vaš mozak da bude prisutan u tom trenutku. Ljudi se žale da imaju loše pamćenje, ali to nije istina. Ljudi ne obraćaju dovoljno pažnje na stvari, zato, na primer, zaborave nečije ime, a ne zbog toga što im je pamćenje loše.
Jedan od najboljih načina da se fokusirate jeste da prestanete da odvlačite sebi pažnju pametnim uređajima. Počnite da trenirate fokus, trudite se da razmišljate o onome šta radite, i ne obraćajte pažnju na distrakcije oko sebe. Ako nešto čitate, sami sebi postavljajte pitnja kako biste ostali udubljeni u temu, umesto da dopustite da vam misli odlutaju. Ako razgovarate sa nekim, trudite se da zaista slušate ono što vam sagovornik govori, ne razmišljajte o onome što ćete da mu odgovorite. Ne čekajte da taj neko završi, kako biste vi dobili reč. Slušajte u tišini i obratite pažnju na to što čujete. To će vam pomoži da se bolje fokusirate.
Izvor: brainzmagazine.com
Prevod: Lidija Janjić
Foto: Nick Onken