Intervju sa Su Džonson: „Pokušavam da promenim kulturu romantične ljubavi“

Dr Su Džonson gaji veliku strast prema terapiji za parove. Ona duboko veruje da možemo da se povežemo i promenimo se. Njena mudrost, stečena dugogodišnjim iskustvom, deluju veoma  inspirativno na sve nas. U ovom intervjuu, čije smo delove preuzeli, ona govori o delotvornosti EFT terapije za parove i kako vidi svoju misiju.

Vaša knjiga namenjena široj javnosti, „Zagrli me čvrsto“ veoma je uspešna. Pisanje knjige nije jednostavan zadatak. Kako danas gledate na to?

Pisanje knjige „Zagrli me čvrsto“ mi je pružilo veliko zadovoljstvo. U tu knjigu je stalo 20 godina rada na pomaganju parovima da zaleče svoje veze i sada če svi parovi moći da pročitaju i da nauče.

Šta je srž ove nove paradigme o romantičnoj ljubavi između odraslih ljudi?

Ovaj osećaj ljubavi, ovaj način posmatranja ljubavi kao vezu povezanosti je revolucionaran. Ona menja sve, kako za parove, tako i za terapeute. Osim toga, ona utiče i na to šta je ljudsko biće i šta je ljudsko društvo. „Zagrli me čvrsto“ je napisana za parove koji imaju problem.

Kako biste opisali svoju misiju?

Pokušavam da promenim kulturu romantične ljubavi. Mislim da pokušavam da promenim pesimističnu kulturu koja u izuzetnoj meri otpisuje snagu, nadu i mogućnosti koje pružaju romantične veze. Ta kultura gotovo da negira brigu i ljubav i značaj ove vrste veza. Stvar je urgentna. Ponekad se osećam kao da stojim i posmatram parove, sve nas, kako svesno odlazimo u mračnu provaliju, dok ja i moje kolege uporno držimo znak sa putokazom koji vodi pravo kući.

To je veoma hrabra izjava. Vi zapravo govorite da teorija o vezivanju, nauka o emocijama i ovo istraživanje mogu da integrišu psihoterapiju uopše. Kako?

Privrženost integriše nauku o razvoju, ličnosti, interpersonalnu i neurologiju u jednu teoriju. Ne postoji ni jedna druga teorija, koja je empirički zasnovana, koja ima toliku dubinu i širinu, a da je pri tom i relacionalna teorija. Ona ljudska bića stavlja u njihovo prirodno ekološko utočište – veze jednih sa drugima. Naš svet ima očajničku potrebu za znanjem o privrženosti. Mnogi od naših svakodnevnih problema potiču iz izolacije. Imamo elektronske uređaje koji nam dozvoljavaju da stalno budemo na vezi ali ne i povezani. Naš mozak sisara, naša srca, naše društveno JA čeznu za dubljom, sigurnom privrženošću u našim svakodnevnim životima.

Nedavna studija, koju je sproveo moj kolega Vejn Denton, pokazuje dobre rezultate koje je dala upotreba EFT (Emotionally Focused Therapy – terapija fokusirana na emocijama) kod parova koji takođe pate i od depresije. Jake veze grade jake pojedince.

Kako EFT razlikuje od drugih pristupa u terapiji za veze kod parovima?

Prva razlika je u tome što se mi ne fokusiramo samo na intervenciju. Uopšteno, terapija za parove je okarakterisana kao torba puna alata koji se bave samo simptomima nesrećnih veza. Salvador Minuhin, jedan od najvećih pionira porodične terapije, rekao je da je naša struka napravila krucijalnu grešku kada se udaljila od pokušaja da razume veze i prešla na to da ih prvo tretira i pokuša da ih izmeni. Smatram da je ovo premeštanje izazvano dobrim namerama terapeuta koji su želeli da pomognu. Međutim, bez utemeljene teorije o vezama i povezanosti, ostaje nam da tražimo čarobne intervencije kojima bismo pristupili „misterioznim“ vezama naklonosti.

Znate, ako ste terapeut koji je orijentisan prema privrženosti, učenje o kognitivnim veštinama pregovaranja nije baš najdelotvornije kod parova i porodica. Odvija se na pogrešnom nivou. Opšta istraživanja o ishodu psihoterapije koja su sproveli istraživači poput Kastongaja i Kumbsa, pokazala su da je emotivna uključenot i povezanost sa terapeutom ono što predodređuje uspešnost terapije, kao i pristup koji je više u vidu saradnje nego davanja instrukcija kad se radi sa emocijama.

Privrženost, takođe, daje i jasan pogled na to šta polazi po zlu u bliskim vezama i šta je potrebno da se one poprave. Jasan protokol tretmana dolazi od dobro razvijenog razumevanja problema i toga šta je potrebno da bi se stvorilo rešenje. EFT je pristup u porodičnoj i terapiji za parove zasnovan na privrženosti. Šesnaest studija sa pozitivnim ishodom nam pokazuju da je vrlo delotvoran. Brojne studije o procesu nastanka promene su nam, takođe, pomogle da oblikujemo EFT intervencije i obuku.

Zašto ETF ima tako snažne, jake i dugotrajne rezultate kod parova?

Mi se obraćamo najdubljim i najvećim emocionalnim potrebama kod ljudi, tako da su naše intervencije relevantne gotovo kod svih. Nema mnogo onih koji odustaju od EFT-a, bilo da se radi o studijama, bilo da se radi o kliničkoj praksi. Parovi i porodice nam govore da dolazimo do srži problema, gađamo pravo u metu. Iskustvo koje dobiju, emocionalni balans i bliskost koju ostvare, ostaju kod njih i sa vremenom se produbljuju. Onda kada nauče kako da međusobno udovolje potrebama privrženosti oni nastave to da rade – osećaj je izuzetan i svaki izazov sa kojim se zajedno susrećemo, produbljuje njihovu povezanost.

Šta je to tako revolucionarno u oblasti EFT; možete li nam reći nešto o tome?

Ova studija je bila deo veće studije osmišljene da pokaže da EFT intervencije mogu, i te kako, promeniti sigurnost veze jednog para – emocionalnu saosećajnost – ljubav koju osećaju jedno prema drugom. To što možemo da napravimo studiju poput ove govori o ogromnom napretku ostvarenom u oblasti društvenih nauka kao i o tome da je naša oblast oblast koja obećava. Mnogo pričamo o održivosti životne sredine, ali za mene se održivost ljudskog roda zasniva na tome da li možemo da naučimo da se međusobno povežemo i sarađujemo kako bismo izgradili partnerstva ispunjena ljubavlju i porodice koje će biti kolevke zaista civilizovanih društava.

Kada su Gandija pitali o zapadnoj civilizaciji, on je odgovorio: „Smatram da bi to bila dobra ideja!“. Meni se čini da su profesionalci koju umeju da pokažu drugima kako da izgrade veze pune ljubavi, ključne stavke u ovoj „dobroj ideji“. Krećemo se ka mestu na kom umemo da pokažemo ljudima kako da izgrade partnerstva i porodice koja rade upravo to – kreiraju empatično i zaista civilizovano društvo.
 
Autor: Džimom Tomasom
Izvor: coloradoeft.com