Intimna abeceda Nikole Malovića
Od A do Ž
Nikola Malović
Književnik koji je za debitantski roman "Lutajući Bokelj" dobio nekoliko prestižnih književnih nagrada, u intimnoj abecedi otkriva koliko je važna čaša za vodu, kako je džabe najvrednije, zašto mu je kometa Hijakutake promenila život i zbog čega je knjižar najlepše zvanje na svetu
a Azbuka. Znam je napamet, znam i da je pevam. Godine 1999. odlučio sam da će mi na mermeru ime biti ispisano ćirilicom.
b Boka Kotorska. Beograd, bombardovanje. Tri dana je nedostajalo da supruga i ja u miru zaokružimo medeni mesec. Sve vreme bombardovanja proveli smo u Beogradu jer smo tako odlučili. Znali smo da ćemo, ako preživimo, celi život da provedemo na moru.
c Cicibela. Junakinje jedne tužne Oliverove pesme. "Roko nije jema (imao) ništa / Cicibela još i manje". E, ma su se to dvoje voleli kao da imaju sve, i imali su sve: jedno drugo. Cicibela me asocira na esenciju čedne mlade žene, od vrste koja je gotovo izumrla.
č Čaša. Veoma mi je važno iz čega pijem vodu. Što je čaša običnija, starijeg dizajna, voda mi iz nje više prija.
ć Ćutanje. Kao paradoks: što me više obuzima poriv pisanja, to više svakog dana želim da ćutim. Ljudi danas olako potežu reči, brbljaju sve više. Mnogo toga što kažu, odavno znam.
d Dobro. Moramo da budemo dobri, da činimo dobro, da se nadahnjujemo dobrim. Od zla se, istina, postaje bogatiji, ali se zlo ne isplati. Samo naplati se ono kad tad.
dž Džaba. Sve što je džaba, u vremenu krize postaje najskuplje. Džaba je, zapravo, najvrednije. Ko ima katalog onoga što je prezreno, jer je džaba, taj se iza kakvog popularnog istraživanja javnog mnjenja uvek pokaže najsrećnijim.
đ Ðak. Najgori datum za mene je bio 1. septembar. Mrzeo sam da budem đak. A kad bi već došao taj kleti 1. IX, trudio sam se da budem što bolji. Ðaci prastare Pomorske škole kazuju da sam bio dobar profesor.
e Evropa. Žena koja jaše bika na grčkom metalnom apoenu od dva evra. Po mitu, Zevs preobražen u bika, oteo ju je, i odveo preko mora toliko daleko da potom nijedan od trojice braće nije mogao da je nađe.
f Fejoa. Čekao sam oktobar, dok sam još bio sasvim mlad, da sazre fejoa, retka voćka, semenom pristigla iz Južne Amerike. Ima ukus jagode, a bere se s drveta. Fejoa selowiana, jedno je od botaničkih ukusnih imena u kojima uživam kao Bogom dani Primorac.
g Google Earth. Gledam i ne verujem!? Sve se vidi sa weba. Nađoh majku i oca kako jednog popodneva u bašti beru Citrus medica, običan limun s limunovog drveta.
h Hijakutake. Kometa, vidljiva golim okom. Pod njom sam devedeset i neke, iz Jevrejske ulice, zaprosio suprugu. Mislim da se Hijakutake više neće vratiti. Što se mene tiče, i ne mora.
i Veznik zlata vredan. S mnogima smo neraskidivo na: i.
j J..o te. Svi prije ili kasnije upotrebimo ovu sočnu džoker-pogodnost postvukovskog srpskog.
k Knjižar. Zvanično najlepše zvanje na svetu. Život u knjižari je putopis po sebi. Živim u hercegnovskoj Knjižari So. Srećem sve rase i sve vere. Super se razumemo.
l Luka. Cenim ljude koji znaju za matičnu luku, a prema avanturistima sam podozriv. Aleksandar Makedonski došavši do Indije, da li je bio onaj Helen: Aleksandar Makedonski?
lj Samostalni i suvereni srpski glas l na Kosovu, today.
m Mi, ne ja.
n Ne. Ako je ne, tada je promišljeno ne. Dalje nema kompromisa. Ne je uvek muška rečca, a možda i ženska.
nj Titograd i sve njet s tim u vezi.
o Oči. Ogledalo inteligencije. Ogledalo. Površ za naopak razgovor s egom.
p Profesor, pisac. Svaki je školovani pisac automatski profesor. Ako ne drži zanimljiva predavanja kroz tekst, za koga vraga onda uopšte piše?! Profesoru je diplomom data moć da može da upravlja umovima mladih. Dobar to neće zloupotrebiti, naprotiv. Loš će napraviti silesiju robova u futuru drugom.
r Robur et furor, snaga i jarost, slogan globalnog diktata pod kojim stenju svi narodi, i svi pojedinci koji svojom voljom pristaju da im se oko vrata namakne još jedna omča debljine paukovog tkanja. Do sada ih se nakupilo toliko da se pitam: šta ako sada stegnu iz sve snage?
s Sir. Obooožavam sir. U kolutovima. Kupim jedan sedmično. Svaki put kod druge seljanke, izuzetno retko u marketu. Godinama tako, nastojim da ih probam sve. Ah, kažem, svaki put: Kakva nijansirana raskoš prepoznatljivo kvalitetnog ukusa! Do izbezumljenosti me dovodi globalizacija, ukida najbolje - domaće sireve. Kad je post, oči su mi pune sira, ali ne kupujem, kanon je kanon. Vrednim se domaćicama čini da je sedam evra za kilo mnogo. Kakvi mnogo! Dao bih 21!
š Šuster. Ako izumru, obrao sam bostan. Cipele se danas prave za svakoga, a meni trebaju moje. Gazim drukčije.
t Turisti. Oni koji ne vide u šta gledaju, niti čuju što im se kazuje. Žrtve prevare uvezane plavo-belom mašnicom.
u UV zračenje! Sunce je neopozivo uzdiglo ultraljubičasti kažiprst! Nema više zezanja, nema čvarenja na plaži. Ok, godinama sam i leti belac, ali sunce mu žarko, trebalo bi kazniti sve te majke koje drže po plažama reš-pečenu decu.
v Vulgus vult decipi, natpis na jednoj od zvaničnih zastava iz romana "Lutajući Bokelj", po kojoj, zavijorena, gomila stalno želi da bude obmanuta.
z Zadužbina. Gotovo nestala tekovina srpskog naroda. Toliko čitamo o najbogatijima među nama, a malo o tome ako su išta, ti bogati, narodu ostavili iza sebe. Do sada su po tri puta mogli da zlatom pozlate svaki tračak nade, da podignu, da pokrenu, da vaspostave... I nisu. Nego su sve vreme sipali u stranke. Puk vapi za vidljivom zadužbinom, da joj se divi, i da od uva do uva, proslavlja zadužbinara. J..o te, Mišković je iza sebe ostavio, vidiš li, a Mačković što je tek...
ž Š.
Tanja Nikolić
novinar nedeljnika Gloria
Podelite na društvenim mrežama: