Iskoristite radoznalost čitalaca uz pomoć ove tri moćne tehnike

Psihologija se već čitav vek bavi proučavanjem ljudskog ponašanja; emocije, misli, potrebe, šta nas privlači i šta nas odbija. To znači da psihologija može mnogo toga da nas nauči o pisanju, stvaranju likova i održavanju pažnje čitalaca. Možemo iskoristiti ovo izobilje naučnih istraživanja kako bismo održali pažnju čitalaca.



Postoji moćno motivaciono sredstvo koje je čitaoca dovelo do vaše knjige – radoznalost. Ljudska radoznalost je toliko snažna da nas tera da radimo potpuno beskorisne stvari, kao što je čitanje vesti o ljudima koje nikada nećemo sresti, usvajanje informacija koje nam nikada neće biti potrebne, istraživanje tema kojima se nikada nećemo vratiti. Samo razmislite, jeste li se ikada izgubili, ili probali nešto samo da biste videli šta će se desiti, ili uradili nešto iz čistog hira? Da, radoznalost vas je svojom magijom naterala na to.

Radoznalost je privukla pažnju čitaoca kada je ugledao naslov vaše knjige, korice, a onda i kratak opis. Sinapse su mu se razbuktale. Njegov um je hteo da sazna više, jer kada aktivno tragamo za novim informacijama, nagrađeni smo poplavom dopamina koji izaziva osećaj zadovoljstva (baš kao kada jedemo, imamo seks ili šmrčemo kokain). Evolucija zna da nagon za pronalaženjem novih stvari pomaže da preživimo, pa i napredujemo, tako da nam je to urezala u sivu masu. A kada ta varnica nastane i kada čitalac počne da čita prvo poglavlje, treba da održite taj plamen. Na sreću, psihologija izučava radoznalost, a pisci mogu da iskoriste njena saznanja.

Evo tri najbolje literarne alatke kojima možete održati pažnju čitalaca:

Pitanja

Ljudski nagon za postavljanjem pitanja nas je doveo do čudesnih stvari kao što su avioni koji prevoze automobile ili kamere koje možete da sakrijete u kravati. Mozak nikada ne prestaje da postavlja pitanja, jer zna da tako uči i evoluira. To znači da vašu knjigu treba da vode pitanja. Pitanja stvaraju neizvesnost. Nepoznato. A ako je nešto nepoznato, ljudi žele da ga učine poznatim. Treba da postoji jedno veliko pitanje koje će voditi vašu priču – recimo, da li će Frodo uspeti da dođe do Uklete planine i da spase Srednju zemlju? Ali treba da postoje i mala, zanimljiva, usputna pitanja – recimo, da li je Gandalf stvarno mrtav? Ko je ta zgodna vilovnjačica koja je upravo izbavila Strajdera? Šta će biti sa tužnim, izopačenim Golumom? Vaša knjiga treba da sadrži razna pitanja koja počinju sa ko, kada, zašto i gde, da bi se čitaocu održala pažnja.

Na kraju, postoji jedno pitanje pod koje mogu da se podvedu sva ostala. To je vrhovno pitanje koje daje podstrek čitaocu kao što je astrofizika bila podstrek Ajnštajnu, a prašnjavi domovi proizvođačima usisivača. I mislim da svaku scenu u vašoj knjizi treba da definiše to pitanje. Smatram da svako poglavlje treba da se završi ovim pitanjem. Tvrdim da ovo pitanje treba da se nadvija nad vašim protagonistom, čak i sekundarnim likovima. Ono će naterati čitaoca da nastavi da okreće stranice. Jer će njegov um postavljati najvažnije od svih pitanja – šta će se dalje dešavati?

Element iznenađenja

Iznenađenje je nepogrešiv način da se osvoji radoznalost čitaoca. Kada mu date nešto neočekivano, naš mozak se aktivira i ustremljuje ka istraživanju i učenju. Oči netremice posmatraju, tenzija je povećana, pažnja je fokusirana. Postignite element iznenađenja na sledeće načine:

- Neobični likovi – zanimaju nas zanimljivi ljudi. Ne očekujemo da zlikovac bude neko sa kime saosećamo, ili da stidljivi kancelarijski radnik bude junak. Čudni ljudi rade neočekivane stvari. To su ljudi likovi sa kojima želimo da provodimo vreme.

- Neobične situacije – obični ljudi koji se nađu u neobičnim okolnostima rade neočekivane stvari. Mozak zna da možemo izvući neko saznanje iz ovakvih nepredvidivih situacija. Nismo očekivali da sadista bude neko u koga bi se zaljubila naivna, nevina devojka, ali ovaj koncept je prodao nebrojeno mnogo knjiga!

- Neočekivane ideje – istraživanja pokazuju da bebama najviše privlače pažnju i najviše se fokusiraju na istraživanje situacija u kojima se dogodi nešto suprotno od onoga što očekuju. Dovodite u pitanje pretpostavke, kreirajte koncepte koje ranije nismo uzimali u obzir.

- Dvosmislenost – situacija u kojoj ne možemo da se opredelimo između različitih, suprotstavljenih hipoteza ili ideja, ili u kojoj postojeće informacije jednostavno nisu dovoljne da bismo došli do konačnog zaključka, probudiće u čitaocu radoznalost. Svi znamo taj osećaj kada nam malo fali da bismo došli do pravog odgovora. Da li je devojka pobegla od kuće zbog dečka kog je upoznala preko interneta? Ili možda zbog odnosa sa ocem...? Koliko ste sati uložili u neku knjigu da biste došli do odgovora?

Rupa u znanju

Istraživanja pokazuju da nam je teže da ne slušamo nekoga ko razgovara preko telefona (tako da se čuje samo pola razgovora) nego razgovor između dve osobe u direktnoj komunikaciji. To je zato što nas radoznalost podstiče da dođemo do informacija – da saznamo odgovore na sva pitanja o kojima smo govorili. Želimo da istražujemo. Želimo da popunimo praznine. Taj nagon će naterati čitaoca da satima lista stranice knjige. Razmislite o sledećem:

- Nagoveštavanje – tako je, posejte seme. Ostavite tragove. Aludirajte na nešto kompleksnije i intrigantnije od onoga što se u početku pretpostavljalo. Time dajete nagoveštaj da se nešto sprema.

 - Dajte važne informacije na kašičicu – pažnja nam je najveća kada znamo da ima još nešto da se sazna. Ako mislimo da smo sve shvatili, da ništa više nije vredno saznavanja, mozak prelazi na nove stimuluse, što u prevodu znači da će čitalac ostaviti vašu knjigu i uzeti daljinski upravljač. Otkrijte čitaocu neke važne informacije, ali mu dajte do znanja da ne zna sve. Moraće da čita dalje da bi otkrio sve deliće slagalice.

Radoznalost će dovoditi do toga da mozak čitaoca stalno zapljuskuje ta magična hemijska smeša, zbog čega će nastavljati da čita. Prožmite knjigu elementima koji će probuditi radoznalost kod čitaoca i time ćete mu dati razlog da nastavi da čita. Svima nam se ovo događalo: 4 je ujutru, radni dan, deca rano ustaju... znamo da smo ostali bez kafe – ali jednostavno MORAMO saznati odgovor!

Šta mislite? Primećujete li neke od ovih elemenata u svojim omiljenim knjigama? Jeste li ih primenili u svojim pričama?

Autor: Tamar Sloun
Izvor: writershelpingwriters.net
Prevod: Borivoje Dožudić