Na tragu Fromove preporuke da voleti drugog ne može onaj ko ne ume sebe da voli, Ivana Kuzmanović napisala je knjigu „Od kada sam se zavolela – Volim“ (Laguna).
Duhovito i pitko, Ivana raskrinkava zablude o ljubavi, vodi preko prepreka na putu ka ljubavi, i konačno, otkriva pomagače na stazi ka ljubavi.
Kažete „ljubi sebe sama (onako kako te bližnji nikada ne može ljubiti)”. O kakvoj to ljubavi pričate u svojoj knjizi?
– O ljubavi koja je potpuna i predstavlja izvor spokoja, radosti, harmonije i kreacije. Nazvala sam je osvešćenom i piše se velikim slovom da bi se razlikovala od svega što zovemo njenim imenom a to nije. Prvi korak ka takvoj Ljubavi jeste voleti samoga sebe, što je različito od samoljublja i egocentričnosti. Čovek koji voli sebe prihvata sebe onakvim kakav jeste, ali to ne znači da se ne razvija i ne menja. Spremnost da prihvati svoje slabosti postepeno može biti pretvorena u veliku snagu.
Šta sve izgleda kao ljubav, a ljubav nije?
– Zaljubljenost je ono što često pogrešno nazivamo ljubavlju jer nam, u početku, donosi stanja koja pripisujemo Ljubavi. Zabluda je mnogo i nije ih lako prepoznati.Temelje se na našim strahovima, uverenjima i nasleđenim predstavama. Naravno, toga nismo svesni i zato sam ovu ljubav nazvala neosvešćenom. Osvešćena Ljubav je mnogo manje romantična i manje dramatična, u njoj se ne mora biti zajedno zauvek, niti činiti žrtva zarad tuđe sreće, u njoj ne vladaju pravila reciprociteta i njena snaga se ne meri količinom bola i tuge.
Koje prepreke stoje na putu ljubavi prema samoj sebi? Kako ih savladati?
– Strah je najveća prepreka. U knjizi sam pojedinačno obradila neke od njih: strah od bola, napuštanja, neuspeha, pokazivanja ranjivosti itd. Druga prepreka je lenjost. Ona nas drži u stegama navika. Zatim, tu je neznanje. Ono je odgovorno za mnoga zla. Ove i druge prepreke podržava i to što se o njima ne govori ni u porodici, ni u školi. Kao u svemu, najvažniji je prvi korak. Biću srećna ako moja knjiga uspe da potakne u čitaocima želju za tim korakom.
Kažete da moramo da naučimo da pokazujemo svoju ranjivost, kao i da naša slabost neće druge izazvati na demonstraciju moći. Odakle vam sigurnost da to tvrdite?
– Ništa od onoga što sam u knjizi napisala ne tvrdim. To je moje iskustvo koje se, na moju radost, podudara sa stavovima, učenjima i istraživanjima mnogih mudrih ljudi. U knjizi sam ponudila neka od rešenja za prevazilaženje problema s kojima se skoro svi susrećemo. A povređena sam bila od raznih ljudi, od bliskih, od onih koje sam najviše volela. Sada mi se takođe dogode situacije koje ne bih želela i to nije prijatno. Ali, ne osećam se povređeno. Upoznala sam način kako da sve to dovedem u kontekst Ljubavi. I to pre svega one prema samoj sebi.
I, kada zavolimo same sebe, šta se dešava?
– Otvara se jedan sasvim novi svet. Ali to se ne događa u jednom danu, niti je promena radikalna. Ona je blaga, strpljiva, ponekad trapava... Ipak, sa svakim korakom Stazom Ljubavi osećate kako su vam ljudi dragi i bliski, svet gostoprimljiv. I postaje vam jasno kako to da mudrac „nalazi a da ne traži, stiže a da ne pođe, postiže a da ne čini i zna a da ne razume”.
Iz knjige
* Snagu koju u sebi nosimo možemo upoznati tek osvešćivanjem sopstvenih slabosti. Prepoznavanje i prihvatanje slabosti predstavlja polaznu tačku za naše osnaživanje.
* Ni život ni Ljubav ne mogu se posedovati. Ne možete ih držati u šaci. Ako želite da ih imate, morate držati ruke raširene.
* U našoj kulturi se ne praktikuje kamenovanje preljubnika iako su, ne tako davno, žene mesile pogaču, polazile u brda i stavljale je na glavu... Ali se i dalje kamenuje rečima i još uvek je bolje biti nesrećnica i mučenica nego preljubnica
Izvor: Blic