U junu 2021. godine ceo svet je slušao obraćanje Britni Spirs sudu. Kada je konačno progovorila i iznela istinu, neosporno je ostavila dubok utisak i time promenila svoj život i živote bezbroj drugih ljudi. O njenoj autobiografiji „Žena u meni“ piše urednik Srđan Krstić.
Tamo sredinom devedesetih, u vreme supermodela, ljubimica mi je bila Holanđanka Karen Mulder, svetlooka, dugonoga blondina. Njeno lice krasilo je svojevremeno i dva izdanja moje knjige „
Mefisto i Zlatokosa“. Da se u to vreme snimala „
Barbi“ – teško da bi je zaobišli. Početkom ovog veka u oktobru 2001. prilikom snimanja jednog večernjeg šoua kod poznatog voditelja iznela je niz optužbi za silovanje i podvođenje na račun moćnih ljudi iz sveta mode, ali i iz francuskog establišmenta. Karen je tvrdila da je čitava fama oko supermodela samo paravan za superelitnu prostituciju. Intervju nikada nije emitovan i navodno je obrisan. Posle ponovljenih optužbi u jednom magazinu, što je izašlo u javnost, njena sestra i majka su se angažovale i Karen je završila u duševnoj bolnici, jer je odjednom ispalo da je moja ljubimica u stvari oduvek potpuna ludaja i narkomanka, čak i dok je sebi i drugima zarađivala milione dolara, a račun za njeno lečenje velikodušno su podmirili neki od optuženih glamuroznih moćnika da to sve začine svojom dobrotom. Sada, dvadeset godina kasnije, većina tih dobrotvora je ili već osuđena ili se protiv njih vodi istraga upravo zbog onoga što je Karen govorila. Voditelj onog šoua, koji je obrisao snimak, kaže da bi danas iz sve snage podržao lepoticu. No stigma ostaje, pogotovo jer su nju zapravo majka i sestra strpale u ludnicu, a one valjda najbolje znaju i najbolje joj misle. Valjda.
Negde u vreme kad je Holanđanka na zalasku karijere i na putu u duševnu bolnicu, uzdiže se Britni Spirs, nekrunisana „Princeza popa“. Nižu se uspesi, albumi, brakovi, a onda ste verovatno svi koji ovo čitate negde usput pokupili da je 2008. godine, kao žena od skoro trideset godina i majka dvoje dece, Britni stavljena pod starateljstvo svoga oca i advokata koji će upravljati njenom imovinom i poslata na neko vreme u duševnu bolnicu. Bila je to odluka suda. Naravno, pomislili ste da je i ona, kao i Karen, sigurno neka potpuna ludaja, verovatno i narkomanka čim su joj dodelili oca kao staratelja jer ne može da vodi računa o sebi, a ko će bolje od mame i tate da vodi računa o detetu? To što je otac bio nesposobni pijanac, nije mnogo bitno. U moru informacija vam je verovatno promaklo da je neposredno pre toga izdala svoj najbolji album i da je ta pevačica pod starateljstvom održavala koncerte i s novim pesmama bila na vrhovima top-lista, radila i zarađivala desetine miliona dolara, ali kada bi roditelje staratelje nekako izmolila da izađe u restoran, nije kod sebe imala novca da plati ceh. Bila je sposobna da zarađuje, ali ne i da živi svoj život.
U knjizi Britni Spirs „Žena u meni“ pronaći ćete glas svih tih žena kojima je oduzeto pravo da se taj glas čuje, koje su proglašene da su psihički poremećene zavisnice i nedostojne majke, bez obzira na to koliko su poznate, uspešne i kvalitetne. Ova autobiografija nije niz sećanja male plavokose pevačice, već krik žene koja se dugo borila za svoju slobodu da bude ono što jeste i da cveta onako kako želi. „Žena u meni“ je potresna knjiga, ali je Britni imala snage da je iznese pred nas dok su Karen i hiljade drugih polako prekrivene velom tame. Pročitajte je, nećete se pokajati.
Autor:
Srđan Krstić, urednik
Izvor: časopis Bukmarker, br. 38