Za ljubitelje knjiga nema čarobnijeg mesta od obližnje knjižare. Beskonačne police priča i likova, sve nadohvat vaše ruke. I dok je većina nas verovatno provela prilično vremena lutajući između redova knjiga, malo je onih koji znaju šta se dešava iza scene. Ovde ćemo izložiti uvid u život knjižare, iz perspektive onih koji pune rafove.
1. Knjižari žele da ih pitate za preporuke
„Ponekad nam kažu: 'Zamoliću vas nešto zaista čudno. Izvinite, ali da li biste mogli da mi preporučite neku knjigu?'", kaže Filis Koen, vlasnik knjižare „Berkley Books“ u Parizu. „To je potpuno normalno pitanje. To mi je omiljeno pitanje na svetu! Dajte mi neke smernice. Postavim nekoliko okvirnih pitanja i onda im predložim gomilu. Kada se to desi oni su presrećni – osećaju se kao da imaju svog ličnog prodavca u knjižari.“
2. Ali knjižari ne čitaju misli
Oni žele da vam pomognu da nađete knjigu, ali to ne mogu ako ne znate njen naslov, ime pisca niti o čemu se u njoj reč. Ovo se stalno dešava, i dovodi ih do ludila. „Kupac će reći: 'Ne sećam se naslova, niti o čemu se radi, ali ima plave korice. Mislim da ima ovu reč u naslovu…'“, kaže Keti Orfan, menadžer knjižare „The Last Bookstore“ u Los Anđelesu. Nekada su pitanja tako neodređena da nikakva potraga na Guglu ne može pomoći, pa kupci odu nezadovoljni.
Čak i pogrešan naslov je bolji nego nedostatak bilo kakvog nagoveštaja. „Jedna od zabavnijih stvari sa kupcima je što često potpuno pogreše naslov“, kaže Marisa Rodrigez, koja je radila dve godine u knjižari. Srednjoškolci traže knjige „Kako ubiti pticu rugalicu“ ili „Besni plodovi“.
3. Zato mogu da uoče knjiškog moljca na kilometar
Samo razgledate? Knjižari odmah mogu prepoznati takve. „To se najčešće dešava u odeljku sa kuvarima“, kaže Orfan. „U odeljku sa kuvarima i sa knjigama iz umetnosti. Mogu da prepoznam ljude koji će da kupe knjigu prema načinu na koji ih gledaju, dodiruju, nose okolo na gomili. Uvek mogu da vidim ko će od onih koji uđu kupiti knjigu a ko neće.“
4. Neki kažu da lopovi vole Bibliju
Po rečima Čin, u knjižari „The World's Biggest Bookstore“ u Torontu, „Biblija je knjiga koja se najviše krade“.
Druge često kradene knjige? Japanski stripovi (zvani mange), skupe knjige iz medicine i dela Kurta Vonegata. Takođe kaže da knjige Harukija Murakamija toliko često kradu da su u njenoj knjižari morali da ih sklone sa polica, i iznose samo kada neko izričito njih zatraži.
5. Knjižari mrze kada knjigu ostavite na pogrešnom mestu
„Održavati knjižaru urednom je iscrpljujuć posao“, kaže Demi Maršal, koja radi u knjižari u teksaškom gradu Ostinu. Sledeći put kada izvadite knjigu sa mesta na polici koje je za nju određeno, vratite je tamo gde je bila pošto je pregledate. Inače je to „kao da ste otišli u prodavnicu odeće, pregledali je svu a zatim vratili nesloženu natrag na police“, kaže Čin.
6. I kada se ponašate kao da je knjižara biblioteka
„Lepo je kada možete da dođete i pročitate malo, možda jedno poglavlje, da biste videli hoće li vam se dopasti knjiga“, kaže Čin. „Ali kada sednete i pročitate celu knjigu a zatim je vratite na policu, to je već bezobrazno.“ Znate da ste prekršili bonton knjižare kad vam nekoliko prodavaca priđe i pita da li vam treba pomoć.
7. A internet je zapravo dobra stvar
Pre nego što je internet postao sveprisutan, proces potrage za kupčevom knjigom bio je iscrpljujuć. „Morali smo da gledamo u debele kataloge, teške i tvrdo ukoričene“, kaže Liz Pruti koja sa suprugom drži knjižaru u Merilendu. „Bio je to spor i nezgrapan postupak i i ako bi nešto bilo pogrešno zavedeno ili je kupac pogrešio prvu reč u naslovu, onda ste u problemu.“
8. Zbog interneta knjige volimo još više
Neki misle da će elektronski čitači knjiga dovesti do gašenja knjižara. Ali mnogi nezavisni prodavci kažu da je digitalizacija zapravo dovela do povećanja žudnje za fizičkom knjigom. „U poslednjih nekoliko godina je toliko ljudi spevalo rapsodije o mirisu knjiga, o tome kakve su na dodir“, kaže Pruti. „I to sada više pričaju nego ranije baš zato što postoji alternativa. Ljudi se sada dublje vezuju za staromodne knjige.“
9. Neki knjižari mogu po mirisu da prepoznaju knjigu
Naročito stariji knjižari. „
Penguinova izdanja imaju svoj prepoznatljiv miris“, kaže Koen. Koji? Miris vanile. Druge knjige mogu mirisom podsećati na bademe ili kafu.
10. U knjižari se ne radi zbog novca
Zapravo, većina knjižara ima dodatni posao ili im treba finansijska podrška porodice. „To je definitivno posao koji svako koga poznajem radi iz strasti“, kaže Maršal. „Ne radimo ga zbog novca, niti zato što donosi moć ili ugled. Jednostavno volimo knjige i želimo da dopru do drugih.“
Izvor: mentalfloss.com
Prevod: Vladimir Martinović