Filozofsko-esejistička priča
Petera Handkea „
Ogled o umoru“ nastala je 1989. godine, tokom njegovog trogodišnjeg „putovanja po svetu“. Reč je o prvom u seriji od pet „ogleda“, u kojima se pisac bavi analizom svojih iskustava (stanja ili osećanja, strasti, stvari ili mesta). U „Ogledu o umoru“, on pripoveda kratke, epizodične priče o doživljenim umorima kako bi objasnio njihov uticaj na percepciju ili „pogled na svet“. On razmatra sociološke, psihološke, filozofske i poetske aspekte umora i opisuje razlike između „dobrih“ i „loših“ umora. Loš ili „zloćudan“ umor, na primer, udaljava umornog pojedinca od sveta i sebe samog, izobličuje percepciju, pomućuje čula i vodi nasilju nad sobom i drugima. Dobar ili „lepši“ umor, pak, koncentriše našu pažnju, kao i prateće kontemplativne senzacije našeg bivstvovanja u sebi i svetu; on stvara osećanje kohezije i zajedništva i stoga predstavlja izvorište mira. Dijaloška forma argumenta i kontraargumenta omogućava Handkeu da svoja sećanja i utiske preispituje i analizira paralelno sa izlaganjem. On nam ni u jednom trenutku ne pruža konkretnu definiciju umora: iako ga svojim kratkim pričama osvetljava iz više uglova, „fenomen“ do samog kraja ostaje otvoren za tumačenje. Piščeva objašnjenja pozitivnih i negativnih stanja izazvanih fenomenom umora zasnovana su na filozofskom učenju Martina Hajdegera, ali se ime poznatog filozofa nigde eksplicitno ne pominje.
Izvor: handkeonline.onb.ac.at
Prevod: Jelena Tanasković