Jeste li čarobnjak ili vampir? Studija otkriva da čitanje fikcije podstiče da se uživite u junake o kojima čitate

„Zabadanje“ glave u roman nije samo način da pobegnete iz sveta: psiholozi sve više otkrivaju da čitanje može da utiče na našu ličnost. Put u svet Stefani Mejer, na primer, čini da se osećamo poput vampira.



Istraživači sa univerziteta u Bafalu dali su studentima da pročitaju odlomke iz sage „Sumrak“ Stefani Mejer i iz „Harija Potera i kamena mudrosti“ Džej Kej Rouling, vampirska grupa dobila je deo gde Edvard Kulen priča svojoj tinejdžerskoj ljubavi Beli kako je to biti vampir, dok su čarobnjaci čitali deo gde Hari i njegova grupa bivaju „smešteni“ u Hogvartske kuće.

Kandidati su nakon toga prošli seriju testova, gde su kategorizovali „ja“ reči (ja, moje) i „čarobnjačke“ reči (štapić, metla, čini, napici) pritiskajući jedan taster kad bi se pojavile na ekranu i „ne ja“ reči (oni, njihovo) i „vampirske“ (krv, zombiji, kandže, ugriženi) pritiskajući drugi taster, onda su ga radili ponovo, obrnutim redosledom. Autori studije Dr Šira Gabriel i Arijana Jang, očekivale su od njih da će brže reagovati na „ja“ reči kada su povezane sa knjigom koju su upravo pročitali.

Gabriel i Jang su onda primenili ono što su nazvali Sumrak/Hari Poter skala narativa kolektivne asimilacije, gde su studentima postavljale pitanja osmišljena tako da izmere njihovu identifikaciju sa svetovima o kojima su čitali – uključujući „Koliko dugo biste mogli da ne spavate?“, „Koliko su vam oštri zubi?“ i „Da li mislite, ako biste se zaista potrudili, da bi ste mogli da naterate predmet da se pomeri uz pomoć samo vašeg uma?“ Nakon toga su ispitivali njihovo raspoloženje, poput zadovoljstva i udubljenost u priče.

Studija, objavljena u časopisu „Psychological Science“, otkrila je da su učesnici koji su pročitali poglavlja iz „Harija Potera“ sebe identifikovali kao čarobnjake, dok su oni koji su čitali „Sumrak“ sebe videli kao vampire. „Pripadanje“ ovim fiktivnim zajednicama pružilo je jednako raspoloženje i životnu satisfakciju koju ljudi dobiju od povezanosti sa stvarnim grupama. „Ovo istraživanje pokazuje da knjige čitaocima daju više od mogućnosti da se isključe i zarone u svet fantazije. Knjige daju priliku za društvenu povezanost i blaženu smirenost koji dolaze od pripadanja nečemu većem od nas samih, na jedan dragocen kratak trenutak“, pišu Gabriel i Jang.

„Moja studija definitivno pokazuje da čitanje ispunjava osnovnu potrebu – potrebu za društvenim odnosom“, kaže Gabriel. Ona trenuto pokušava da studiju isproba na školarcima koristeći džedaje protiv čarobnjaka.

Prema Kitu Outliju, profesoru na odseku za ljudski razvoj i primenjenu psihologiju na univerzitetu u Torontu i romanopiscu, psihologija fikcije je malo ali rastuće polje istraživanja. O detaljima najnovijih otkrića u tom polju piše u svom onlajn časopisu „OnFiction.“

U jednoj od njegovih studija, sprovedenoj 2008. godine, 166 ispitanika dobilo je ili kratku priču Čehova „Dama sa psetancetom“ ili istu priču u dokumentarnoj formi. Lične osobine i emocije ispitanika procenjene su pre i posle čitanja, gde su oni koji su dobili neizmenjenu priču prošli kroz veće promene ličnosti – razvijajući empatiju prema likovima i tako bili više poput njih.

„Mislim da je glavni razlog zašto fikcija utiče na veću empatiju taj što ona govori o našoj interakciji sa drugima u društvenom svetu“, kaže Outli. „Predmet fikcije konstatno govori o tome zašto je junak nešto uradio, ili ako je tako šta bi on sad trebalo da uradi i tako dalje. U takvom svetu dominira ovakav način razmišljanja. O tome možemo da govorimo u smislu psihološkog koncepta ekspertize. Ako čitam knjijgu iz oblasti genetike ili astronomije, postajem veći poznavalac tih oblasti. U fikciji možemo da razumemo postupke likova iz njihovog ugla, tako što ćemo se naći u njihovim situacijama i umovima, u odnosu na spoljašnji pogled na njih koji inače imamo. Ispostavlja se da psihološki postoji ogromna razlika između ova dva viđenja stvari. Uglavnom se služimo spoljašnjim pogledom drugih, ali to je previše limitirajuće.“

Ova otkrića bi mogla, prema Outsu, da imaju značajne implikacije, posebno u vremenu kada je finansiranje umetnosti pod pretnjom. „U pitanju je prvo empirijsko otkriće, koliko znam, koje je jasno pokazalo psihološki efekat čitanja fikcije. Rezultat pokazuje da čitanje fikcije unapređuje razumevanje drugih i taj zaključak ima vrlo važnu osnovu u društvu, ne samo u generalnom pristupu pravljenja sveta boljim mestom unapređujući međusobno razumevanje, već i u specifičnim poljima kao što su politika, biznis i obrazovanje. U doba kada se školski i univerzitetski predmeti vrednuju ekonomski, naši rezultati imaju ekonomske implikacije“, kaže Outli.

Izvor: theguardian.com
Prevod: Miloš Vulikić