Juval Noa Harari: Kada svet izgleda kao velika teorija zavere

U ovom tekstu, objavljenom u novembru 2020. u Njujork tajmsu izraelski intelektualac Juval Noa Harari govori o privlačnosti različitih teorija zavere i zašto su one neodržive.



Teorije zavere se javljaju u raznim oblicima, ali najčešća od svih je teorija o tajnim svetskim vođama. Nedavno je sprovedeno istraživanje među 26 hiljada ljudi u 25 zemalja gde su učesnici pitani da li veruju da postoji „grupa ljudi koja tajno kontroliše događaje i vlada svetom“.

Odgovor „definitivno ili verovatno“ dalo je 37% Amerikanaca, 45% Italijana, 55% Španaca i čak 78% Nigerijaca.

Naravno da teroije zavere nisu ništa novo, postoje već hiljadama godina. Neke od njih su imale veoma veliki uticaj na istoriju čovečanstva. Uzmite kao primer nacizam o kome najčešće ne razmišljamo kao o teoriji zavere jer je uspeo da obuzme celu jednu naciju i dovede do Drugog svetskog rata – zato nacizam najčešće smatramo ideologijom, jednom od najgorih u istoriji.

Ali u svojoj suštini nacizam je globalna teorija zavere zasnovana na antisemitskoj laži: „Grupa jevrejskih finansijera tajno upravlja svetom i zaverila se da uništi arijevsku rasu. Oni su organizovali Boljševičku revoluciju, vode zapadne demokratije i kontrolišu medije i banke. Samo je Hitler uspeo da vidi istinu iza njihovih podlih trikova – samo on može da ih zaustavi i spasi čovečanstvo.“

Razumevanje zajedničke strukture ovakvih teorija može da nam objasni njihovu privlačnost – i njihovu nasleđenu neistinitost.

Struktura

Globalne teorije zavere govore o tome da se ispod svakodnevnih događaja koje vidimo na površini krije jedna zlokobna grupa koja upravlja svetom. Identitet te grupe varira: neki veruju da svetom upravljaju masoni, veštice ili satanisti dok drugi smatraju da to čine gušteroliki vanzemaljci ili neka slična natprirodna grupa.

Ali osnovna struktura je u svakom verovanju ista: ova grupa kontroliše gotovo sve što se dešava dok simultano održava kontrolu.

Kod ovakvih teorija poseban je akcenat na ujedinjenju protivnika. Nacistička teorija zavere je tvrdila da na površini komunizam i kapitalizam deluju kao nepomirljivi neprijatelji, ali da je to upravo ono što jevrejska grupa želi da mislimo! I da porodice Buš i Klinton deluju kao zakleti neprijatelji, ali zapravo je sve to samo predstava – iza zatvorenih vrata odlaze na iste zabave.

Iz ovih premisa isplivava radna teorija sveta: događaji koji se plasiraju na vestima su zlonamerno skrojene slike koje nas obmanjuju, a čuvene vođe koje nam skreću pažnju su samo lutke u rukama pravih vladara planete.

Primamljivost

Ovakve teorije privlače veliki broj pratilaca pre svega jer nude jedno i jednostavno objašnjenje za bezbroj komplikovanih procesa. Naše živote neprestano uzdrmavaju ratovi, revolucije, krize i pandemije. Ali ako verujem u neku globalnu teoriju zavere, mogu sebi da pružim uživanje u utešnom osećanju da sve to razumem.

Rat u Siriji? Nema potrebe da učim istoriju Bliskog istoka kako bih shvatio dešavanja u toj oblasti. Sve je to deo velike zavere. Razvoj 5G tehnologije? Nije mi potrebno znanje iz fizike radio talasa. To je zavera! Pandemija kovida 19? Nema to nikakve veze sa ekosistemima i virusima. Očigledno je da je deo zavere.

Ova teorija predstavlja univerzalni ključ za sve svetske misterije i nudi mi ulazak u veoma ekskluzivan krug – grupu ljudi koji razumeju. Čini me pametnijim i mudrijim od prosečne osobe i podiže me iznad intelektualne elite i vladajuće klase: profesora, novinara i političara. Vidim ono što oni previde – a posebno ono što pokušavaju da sakriju.



Mana

Sve ove teorije pate od jednog osnovnog nedostatka: pretpostavljaju da je istorija jednostavna. Osnovna premisa globalne teorije zavere leži u ideji da je relativno lako manipulisati svetom. Mala grupa ljudi koja razume, predviđa i kontroliše sve – od ratova preko tehnoloških revolucija do pandemija.

Posebno je izuzetna sposobnost ove grupe da vidi deset poteza unapred. Kada negde puste virus, oni tačno moga da predivde kako će se širiti planetom, ali i kako će uticati na svetsku ekonomiju u godinama koje dolaze. Kada pokrenu političku revoluciju, mogu da kontrolišu njen tok. Kada započnu rat, znaju tačno kako će se završiti.

Ali svet je naravno mnogo komplikovaniji. Pogledajmo američku invaziju na Irak. Najveća sila sveta je 2003. godine napala zemlju Bliskog istoka koja je srednje veličine tvrdeći da želi da eliminiše oružje za masovno uništenje i okonča režim Sadama Huseina. Neki su nagađali da zapravo žele da uspostave hegemoniju u regionu i dominiraju iračkim naftnim poljima. U jurenju za tim ciljevima, SAD je poslao najbolju vojsku na svetu i potrošio trilione dolara.

Ako pogledamo rezultate ovog neverovatnog truda, šta ćemo videti? Potpuni debakl. Nisu nađena oružja za masovno uništenje, a zemlja je bačena u haos. Veliki pobednik ovog rata je na kraju ispao Iran koji je postao dominantna sila u regionu.

Da li zbog toga treba da pretpostavimo da su Džordž V. Buš i Donald Ramsfeld bili zapravo tajni iranski moljci i zato su mudro izveli ovaj irački zaplet? Nikako. Umesto toga, trebalo bi da nam bude jasno da je neverovatno teško predvideti i kontrolisati ljudske aktivnosti.

Za ovakvu lekciju nije potrebno da napadnete Bliski istok kako biste je naučili. Ako ste, na primer, bili član školskog odbora ili pokušali da napravite žurku iznenađenja za svoju majku, jasno vam je koliko je teško kontrolisati ljude. Napravite plan i on vam se obije o glavu. Želite da nešto ostane tajna i sutradan svi pričaju o tome. Pravite zaveru sa najboljim prijateljem i u krucijalnom trenutku vam zabije nož u leđa.

Ipak, globalna teorija zavere želi da verujemo da iako je veoma teško da predvidimo i kontrolišemo ponašanje 1000 ili čak 100 ljudi, iznenađujuće je lako vući konce nad skoro osam milijardi ljudi.

Realnost

Na svetu, naravno, postoje i stvarne zavere. Pojedinci, korporacije, organizacije, crkve, frakcije i vlade neprestano smišljaju i ostvaraju određene zaplete. Upravo zbog toga je istinski teško zamisliti kontrolu celokupnog sveta.

Tokom istorije su se dešavale stvari poput sovjetske zavere da širom sveta podiže komunističke revolucije ili kapitalističkih banaka i njihovih nepouzdanih strategija, ali ovi planovi su se, poput bezbroj drugih, sudarali i nije postojala jedna grupa koja je upravljala celom predstavom.

Danas se, takođe, možda nalazite usred mnogih zavera. Vaše kolege možda kuju zaveru da okrenu šefa protiv vas. Velika farmaceutska korporacija možda podmićuje vašeg lekara da vam propiše štetne lekove. Druga velika korporacija možda vrši pritisak na političare da zaustave zakone o životnoj sredini i dozvole joj da zagađuje vazduh koji dišete. Neki tehnološki div možda upravo hakuje vaše privatne podatke. Politička stranka možda namešta izbore u vašoj opštini. Sve ovo mogu da budu stvarne zavere, ali one nisu deo jednog velikog globalnog zapleta.

Ponekad se dogodi da se neka korporacija, politička stranka ili diktatura dokopa značajnog udela u svetskoj moći. Ali kada se tako nešto desi, gotovo je nemoguće da prođe skriveno. Velika moć sa sobom nosi veliki publicitet.

Zapravo, u mnogim slučajevima je neophodan veliki publicitet da biste obezbedili veću moć. Lenjin, na primer, nikada ne bi stekao moć u Rusiji da je izbegavao javnost. Staljin je, recimo, više voleo intrige iza zatvorenih vrata, ali do trenutka kada je monopolizovao moć u Sovjetskom Savezu, njegov portret je visio u svakoj kancelariji, školi i domu od Baltika do Pacifika. Njegova moć je zavisila od kulta ličnosti. Sama ideja da su Lenjin i Staljin bili samo lica iza kojih su se krili pravi vladari sveta, suprotstavlja se svim istorijskim dokazima.

Shvatanje da jedna grupa ljudi ne može tajno da kontroliše ceo svet je ne samo tačna već i osnažujuća. To znači da ste u mogućnosti da utvrdite podele našeg sveta, podržite određene grupe u borbi protiv drugih. A upravo o tome je reč u pravoj politici.

Izvor: nytimes.com
Prevod: Dragan Matković