Kad kažemo za neku knjigu da je dobra?

Ideja da knjiga može biti dobra ili loša u sekundi može da razbesni ljubitelje čitanja. Po njihovim rečima, svaka knjiga je dobra iz razloga jer je knjiga, bez obzira na njenu književnu vrednost.



Nemački književnik Ginter Gras je rekao: „I loše knjige su knjige, i samim tim su svete.“

Međutim, jedno od prvih pitanja koje ćete postaviti čitaocu, kada se disuktuje o knjizi, jeste da li je knjiga dobra ili loša.

Dakle, zbog čega za neku knjigu kažemo da je dobra, a za neku da je loša? Postoje mnoge stavke koje mogu da razočaraju čitaoca, od jezika, priče, likova, dužine romana. Loše kraj može da upropasti čitavu knjigu, a mnogi čitaoci će u startu biti razočarani, ako je početak loše napisan.

Ovo pitanje muči i najveće eksperte, a ponekad se i sudije, koje biraju romane za neke od najuglednijih svetskih književnih nagrada, međusobno ne slažu.

Književni kritičari nisu jedini koju muče muku u proceni kvaliteta knjige. Mišljenja čitalaca često se kose sa mišljenima kritičara kada govorimo o dobroj knjizi. Neke najprodavanije svetske knjige izazvale su bes među kritičarima. Knjiga „Pedeset nijansi. Siva“ spada u najprodavanije knjige na svetu i prodata je u preko 125 miliona primeraka, a kritičari su joj dali jako lošu ocenu. Roman „Da Vinčijev kod“ je, od 2003. godine do danas, prodat u preko 83 miliona primeraka, a komentari kritičara bili su pomešani. Neki su knjigu pisali kao „besmislenu“ i „loše napisanu“, dok su drugi rekli da je „naučno“ štivo.

Razlika između mišljena čitalaca i kritičara bila je očigledna kada je 2007. godine Bukerovu nagradu osvojio roman „The Gathering“ autorke Eni Enrajt, koji je prodat u manje od 3.500 primeraka.

U članku pod nazivom „Deset pravila za pisanje fikcije“, autorka Eni Enrajt govori kako „samo loši pisci misle da su im knjige dobre“.

Možda će onima koji misle da loše pišu biti lakše kada čuju da Stiven King veruje da vredi čitati i loše knjige, jer nas one mogu naučiti više nego one dobre.

S druge strane, Džejms Džojs je smatrao da je život suviše kratak da bismo čitali loše knjige.

Pitala sam svoje prijatelje i porodicu koji su elementi važni kada ocenjuju da li je neka knjiga dobra ili ne.

Glavni aspekat oko koga se svi slažu jeste upotreba jezika, bilo da su rečenice jednostavne, složene ili pune opisa. Jedan prijatelj je istakao da čak i sjajan koncept može biti uništen lošom upotrebom jezika.

Ostali aspekti razlikovali su se od osobe do osobe. Nekima nije bilo važno da li će im se likovi dopasti, dokle god su realistično napisani, neki su želeli da budu dirnuti radnjom, dok su drugi preferirali knjige koje ih opuštaju umesto da ih stimulišu.

Očigledno je da se kriterijumi za dobru knjigu razlikuju od osobe do osobe, ali čini se da je svima važna upotreba jezika. Moram da se složim sa njima, jer je i meni jako važna upotreba jezika. Lepo spojene reči i rečenice mogu da zamaskiraju lošu priču i likove. Sramota me je da priznam da se uopšte ne sećam radnje nekih mojih omiljenih knjiga kao što su „Sto godina samoće“ Gabrijela Garsije Markesa, ili „Bog malih stvari“ Arundati Roj. Sećam se samo osećaja koji su reči na papiru budile u meni. Neki izrazi su prosto bili poetični.

Volim i složene romane, sa interesantnim pričama, kao što su knjige Džonatana Frenzena, roman „Ptice umiru pevajući“ Kolin Mekalou, trilogiju „Odgovarajući momak“ Vikrama Seta, ali i klasik  Džordž Eliot „Midlmarč: studija o provincijskom životu“.

Zatim i duhovite knjige Bila Brajsona, „Zavera budala“ Džona Kenedija Tula, „Vernona Gospoda Litla: komedija XXI veka u prisustvu smrti“ DBS Pjera.

Svaka od ovih knjiga se razlikuje, ali su, bez sumnje, to sve jako dobri romani. Svako ima svoju listu knjiga na kojoj ove mogu ali i ne moraju da se nađu. U tome je čar čitanja. Svaka knjiga je lično putovanje koje čitalac doživi na svoj način, sa svim prednostima i manama.

Očigledno je da ne postoji određeno pravilo po kom možemo da ocenimo dobru ili lošu knjigu. Sve zavisi od toga ko čita i šta traži od određene knjige, bilo da je to dobra priča, sjajna upotreba jezika, misterija koji želi da reši, svet koji želi da istraži, realistični likovi ili srećan kraj.

Srećom, tokom istorije napisano je mnogo različitih knjiga, što znači da će se uvek naći neki dobar roman za čitanje, šta god to vama značilo.

Autor: Flor Morison
Izvor: readability.com.au
Prevod: Lidija Janjić