Kafa je već dugo veoma popularan napitak, stoga ne iznenađuje činjenica da u velikom broju književnih dela pronalazimo komentare o ovom napitku. Pred vama su samo neki od najzanimljivijih citata
o kafi iz dela klasične književnosti.
Iako se čini da je narator Eliotove poeme „Ljubavna pesma Dž. Alfreda Prufroka“ sredovečan čovek, autor je ovo delo napisao kada je imao samo dvadeset tri godine. Kada je 1915. objavljeno u časopisu „Poetry“, delo nije naišlo na dobar prijem kod kritike, ali s vremenom je dobilo status klasika koji najavljuje prelazak iz romantizma u modernizam.
Kada Prufrok kaže da meri svoj život kašičicama za kafu, on zapravo priznaje da mu se život pretvorio u kolotečinu. Da je autor pio bolju kafu, možda ne bi izabrao ovakvu metaforu.
Antoni Trolop se smatra jednim od najplodnijih i najcenjenijih romanopisaca viktorijanske ere. Roman „Tutor“ („The Warden“) iz 1855, prvi je iz serije od šest nastavaka sa zajedničkim naslovom „Hronike Barsetšira“ („The Chronicles of Barsetshire“).
Glavni lik je postariji Septimus Harding. On je na poziciji upravnika bolnice i doma za siromašne koji se finansira zahvaljujući donacijama. Gospodin Harding je na meti reformatora koji preispituje neslaganje u bolničkim prihodima i sumi novca koja se isplaćuje Hardingu. Iako je pošten i moralan čovek, Harding je ipak primoran da se suoči sa etičkim posledicama situacije u kojoj se našao.
Citat o veličanstvenosti kafe pronalazimo u šesnaestom poglavlju romana. Harding se nalazi u Londonu i želi da popije šoljicu kafe kako bi prekratio vreme pre večernjeg sastanka sa advokatom. Uputili su ga u prodavnicu cigara. Na spratu se nalazi „mnoštvo knjiga i dugački redovi sa sofama“. Harding je zaključio da je kafa „bez mane“. Na sofi, uz knjige i kafu, oseća se kao da je „u raju“. Verovatno bi se većina ljubitelja kafe složila sa njim, kao i sa sledećom tvrdnjom Henrija Rolinsa :
„Šta najbolje ide uz
šoljicu kafe? Još jedna.“
Izvor: coffeecrossroads.com
Prevod: Maja Horvat