Kako da izgubite čitaoca na 10 načina

U filmu „Kako izgubiti dečka za 10 dana“ novinarka Endi Anderson, inspirisana ljubavnim promašajima najbolje prijateljice, odlučuje da napiše članak za časopis za koji obe rade. Da bi napisala članak, ona mora da pronađe momka sa kojim će biti u vezi, a zatim da se prema njemu ponaša tako da poželi da je ostavi.


Očigledno je da je ovaj film izašao 2000-ih, jer liči na mnoge druge romantične komedije tog vremena, i zaista sumnjam da bi se premisa ovog filma pokazala kao hit u 2020. godinama Jedan od razloga zbog kojih muškarci gube interesovanje za žene je što žene vrlo brzo žele stabilniju i čvršću vezu (najbolja prijateljica Andersonove je, u stilu Teda Mozbija, rekla momku da ga voli nakon što su imali seks prvi put), dok neki muškarci vide razloge u samom postojanju žena.

Ali ovde nije reč o tome kako da izgubite dečka za 10 dana. Uhvatila sam se za ovu premisu i pretvorila je u istraživanje nekoliko knjiških elemenata zbog kojih čitaoci najčešće gube interesovanje za knjige.

Pre nego što dublje uronite, želim da vas upozorim: ovo nije (samo) ozbiljno preispitivanje onoga šta čitaoci ne vole u ​​knjigama. U stvari, ovo je istraživanje koje je većim delom usmereno na činjenicu da se, u mnogo slučajeva, knjiški elementi koji se više sviđaju ženama nego muškarcima isključuju i odbacuju kao manje ozbiljni ili manje vredni. A upravo zahvaljujući tim elementima priče postaju raznovrsnije i zabavnije.

Na kraju krajeva, kada čitamo iz hobija, možemo da biramo da li ćemo se pozabaviti nekim intelektualnim štivom, delima zbog kojih ćemo se zamisliti ili će nam pružiti nešto o čemu ćemo još dugo razmišljati i preispitivati se. Ali čitanje kao hobi je i način da se opustimo i tada možemo da dozvolimo sebi da ovu aktivnost ne shvatimo mnogo ozbiljno. Oba ova pristupa su validna i važna.

Sledi deset načina kako da izgubite čitaoca – sagledanih iz ugla šire javnosti i iz ličnog ugla autorke teksta.

1. Tropi

Apsolutno niko ne voli trope. Hoćete da mi kažete da neka dva junaka iz nekog razloga moraju da se pretvaraju da su u vezi, a zatim se stvarno zaljubljuju jedno u drugo? Ko dođavola to želi?

Ja prva želim. Sve knjige sadrže trope: ponekad su diskretni i čitaoci ih neće lako primetiti, ali postoje neki preokreti u zapletu koji su provereni, i oni će nastaviti da se (uspešno) primenjuju u novim idejama i pričama.

Surova istina je: tropi prodaju knjigu – i čine je zabavnom.

2. Klišei

Kada govorimo o tropima, moramo i o klišeima.

Dakle, oteo im se dah iz grudi, hmm? Njima i još mnogim likovima iz istorije književnosti? Ako ste strastveni čitalac, verovatno imate problema sa klišeima. Ako ste pisac, nesumnjivo ćete u nekom momentu napisati neki od njih, a zatim ga odmah odbaciti jer ste i te kako svesni da je to kliše. A ponekad ćete ga jednostavno ostaviti, jer ako ga je toliko ljudi već napisalo u svojoj knjizi... mora da postoji barem trunka istine u tome.

U redu je ukoliko vam se ne sviđaju klišei, ali, kako stvari stoje, oni su tu i ne nameravaju da nestanu iz književnosti. Probajte da se pomirite s tim.

3. Spore romanse

Dva junaka se očigledno privlače, ali niko ni da progovori, a postoji čudna napetost u vazduhu svaki put kada su u istoj sceni ili istoj prostoriji. Ponekad je jasno kao dan da se oni zaljubljuju, ali vi ste već na 150. strani, a jedva da su se ovlaš dotakli rukama... Uf. (Želim 10 ovakvih knjiga. *vadi kreditnu karticu*)

To pomalo deluje kao put ka orgazmu – ponekad odlaganje dovodi do većeg užitka. Štaviše, ne poznajem nijednog čitaoca koji se žalio na spore romanse, a da ih ne guta kao lud (neću vas imenovati, ali znam ko ste).

4. Zgodni muškarci na naslovnicama

Kada vidim zgodnog muškarca na naslovnici neke knjige, odmah se setim onih kolekcija knjiga koje ste mogli da kupite uz časopise za žene pre mnogo mnogo godina. Kratki ljubići sa izuzetno dramatičnim scenama i vrelim romansama.

Da budem iskrena, tu nema ništa što ne može da mi se svidi. Ponekad čitaoci možda požele da pročitaju neko zahtevnije štivo, ali ponekad zaista želimo da zaboravimo na radni deo nedelje prateći kako se dvoje zgodnih ljudi zaljubljuju, u priči sa uzdasima koji im se otimaju iz grudi, nakon što shvate da su rezervisali sobu sa samo jednim krevetom.

Naravno, možda te naslovnice nisu za svakog čitaoca (ukoliko ste na TikToku, otkrićete da su mnogi čitaoci zapravo veoma zadovoljni njima, molim lepo). Međutim, ako je ova averzija povezana sa manjkom hrabrosti da ovakve knjige čitate na putu za posao, to može da se reši omotom za knjige ili prosto tako što ćete je čitati u elektronskom formatu. Razglasite svima ova jednostavna rešenja!

5. Vrele scene

Smatram da vrele scene mogu da iznesu ili da unište knjigu.

Poznajem nekoliko čitalaca koji ne vole kada je u knjizi preskočen opis scene seksa, ali i one kojima su (loše) scene seksa toliko neprijatne da na kraju preskaču stranice na kojima su opisane.

Što se mene tiče, osim ako vaša knjiga nije istinska erotika, bolje bi bilo da preskočite opisivanje seksa nego da koristite izraze kao što je „jednooka zmija“. Ali to je možda samo do mene.

Vrele scene se uopšteno mogu posmatrati kao nepotreban dodatak knjizi, i one mogu odbiti osetljivije čitaoce – ja nemam s tim problema jer će tako ostati više knjiga za nas kojima to ne smeta. (Ali saslušajte: pošto se ovakve scene svakako mogu preskočiti, možemo svejedno svi da uživamo u knjizi!)

(Što znači: nastavite da pišete ove scene, hvala lepo.)

6. Gospođica Savršena

To što ste ubacili Gospođicu Savršenu (Mary Sue, eng, junak ili junakinja koji su savršeni) u svoju knjigu znak je vaše lenjosti pri pisanju priča.

Muški likovi koji su predodređeni za nešto i kojima odmah ide sve od ruke deluju apsolutno uverljivo, dok žena koja barata oružjem, trenira i razračunava se sa svim zlikovcima ne? To deluje pomalo preterano.

Ovakav stav može delovati kao seksizam, ali možda grešim. Ja sam svakako veliki ljubitelj i Rej Skajvoker i Betmena, pa mi je svejedno. (A Betmen... On je sigurno Gospođica Savršena.)

7. Ubijanje glavnog junaka u knjizi

Čula sam bezbroj puta da je ubijanje glavnog junaka još jedan primer za lenjost pri pisanju.

Takav primer je kada ubijete svog glavnog junaka, a onda ga vratite u život. (Mrtvi likovi treba da ostanu mrtvi, pokažite malo petlje!)

I, naravno, takođe pokazujete svoju lenjost u pisanju ako nemate hrabrosti da naterate svoje likove da prođu kroz apsolutno najgore stvari – a to ne mora isključivo da se odnosi na smrt.

Želite da saznate šta ne podrazumeva lenjost u pisanju? Pa, ukoliko saznate odgovor na to, javite mi jer sam se i ja ovde pogubila.

8. Ljubavni trouglovi

Na internetu se vodi prepirka u kojoj se tvrdi da ljubavni trouglovi nikada nisu ljubavni trouglovi jer uvek postoje dva lika koja su zaljubljena u treću osobu, tako da to nije uzajamna ljubav između troje ljudi i ne predstavlja pravi trougao... Aman, ljudi, to je samo stilska figura.

Upotreba jezika čini jezik živim, a svi znate šta znači ljubavni trougao i bez unošenja bukvalne primene matematike u knjige. (Samo da znate, užasna sam u matematici.) Bez obzira na definiciju, u čitalačkom svetu postoji mnogo onih koji mrze ljubavne trouglove.

Da nema ljubavnih trouglova, ne bi bilo ni svih onih kolekcionarskih predmeta na kojima piše „Džejkobova“ ili „Edvardova“ ekipa, i slično. Da toga nema, očigledno bih imala više novca... Hmm, sada preispitujem ovu stavku. Možda bi ipak trebalo da ukinemo sve ljubavne trouglove.

9. Iskupljenje (negativca)

Ja sam za to da loši likovi ostanu loši. Bez opravdavanja. Tako da razumem odakle dolazi negativan stav prema ovome, posebno ukoliko to postane šansa za „besplatan izlazak iz zatvora“ za likove koji su počinili gnusna dela.

Ali u dobroj priči o iskupljenju mogu se učiniti čuda, posebno kada su u nju uključena traumatska iskustva iz prošlosti, učenje na sopstvenim greškama i promena ponašanja kako bi se pomoglo drugima.

Međutim, čini se da mnogi pisci misle kako ženama treba da daju neku vrstu iskupljenja, ili veoma jak razlog za njihova nedela, kao da žene ne mogu da budu podjednako komplikovane – i zle – po prirodi, baš kao i muškarci.

Sigurna sam da loše napisani ženski likovi u stvari predstavljaju priče o poreklu nekih negativaca. Kakve bi zapravo trebale da budu.

10. Jedna tačka gledišta (u ljubićima)

Kada sam istraživala opšte razloge zbog kojih knjige mogu da izgube pažnju čitalaca, otkrila sam da postoji odbojnost prema knjigama, posebno ljubićima, u kojima je predstavljena samo jedna tačka gledišta.

Pronašla sam informaciju da ljudi više vole kada su prikazane tačke gledišta obe strane, jer im to nudi dublje razumevanje njihove dinamike i njihovih najintimnijih osećanja.

Ali postoje i čitaoci koji smatraju da se u nekoj knjizi mogu pronaći bitni detalji i onda kada je prikazana samo jedna tačka gledišta.

11. Obe tačke gledišta (u ljubićima)

Znam šta ste pomislili: ovo je tekst o tome kako da izgubite čitaoca na 10, a ne na 11 načina!

Tako je! Ali ovde sam ubacila malo iznenađenje!

Istina je da je nemoguće ugoditi svima, a ono što se nekim čitaocima sviđa, možda se neće svideti i ostalima (i obrnuto).

Neki čitaoci će se kleti u ljubiće sa jednom tačkom gledišta, dok će drugi to nazivati fatalnom stilskom greškom.

---

Za svaku od stavki iznad postoje čitaoci koji ih brane do smrti, ili oni koji se otvoreno bore protiv njih.

Ukoliko ste pisac koji je kliknuo na ovaj tekst u potrazi za inspiracijom, a možda i nekim savetima, postoji samo jedan detalj koji treba dodati (i to nije nikakva novost): napišite nešto što biste i sami voleli da pročitate i ne brinite previše o tome šta treba, a šta ne treba napisati. Za (skoro) sve postoji publika. Nemoguće je ugoditi svima.

Zaključak: ne možete udovoljiti svima – a ponekad se zaista čini da ne možete udovoljiti nikome.

Autor: Karina Pereira
Izvor: bookriot.com
Prevod: Kristijan Vekonj