U istorijskom trileru Kejleba Kara, romanu „Alijenista“, bestseleru iz 1994. godine, grupa neobičnih detektiva traga za serijskim ubicom, pokušavajući da prodru u njegovu psihu ne bi li ga zaustavili.
Ako bi trebalo navesti odlike ovog romana, onda bi to bilo: užasno jeziv, intelektualno ambiciozan i sa živopisno dočaranim istorijskim detaljima. A mogli bismo dodati i ‒ potpuno nepodesan za ekranizaciju.
Uzbudljiva avantura sa složenim likovima i specifičnom atmosferom Njujorka iz Zlatnog doba, „Alijenista“ je prosto vapio za holivudskom adaptacijom, i filmska prava su prodata za pola miliona dolara pre nego što je knjiga i objavljena. Ali intrigantna se misterija pokazala suviše kompleksnom da bi se pretočila u zadovoljavajući film, mada to nije sprečilo producente da pokušaju.
„25 godina su se vodile borbe sa stvarno lošim interpretacijama knjige“, kaže autor, Kejleb Kar.
Ali 22. januara 2018, „Alijenista“ se konačno pojavio na ekranu, na mreži TNT, zahvaljujući slučajnom spletu okolnosti: uskrsli televizijski studio koji je rešio da iskoristi nešto iz svoje zalihe kupljenih prava i kablovski kanal čije su ambicije porasle i novi aktuelni programski format – kratke serije, koje mogu spojiti ambicioznu priču dovoljno dugu za jednu sezonu i glumce koji ne bi potpisali višegodišnje ugovore uobičajene za televiziju.
Serija od 10 epizoda donosi celokupnu priču o doktoru Laslu Krajzleru, briljantnom drčnom psihijatru (ili, po terminologiji tog doba, alijenisti) i njegovom timu, koji, u gradu preplavljenom porocima, tragaju za ubicom dečaka-muških prostitutki. Nemački glumac Danijel Bril ( „Trka života“) glumi doktora iz naslova, a u glavnim ulogama su i Dakota Fening („Američka pastorala“) i Luk Evans („Lepotica i zver“).
Kar kaže da su prethodni pokušaji ekranizacije propali jer su producenti poput Skota Rudina, želeći da njegovu slojevitu psihološku priču pretvore u konvencionalni filmski hit, predlagali da pojednostave likove, ubace ljubavnu priču i na druge načine skrenu sa glavnog toka radnje.
„Ako nemate ono što čini glavnu dinamiku knjige, onda nećete moći od nje napraviti dobar film“, kaže Kar. („Želim mu sve najbolje sa serijom“, odgovorio je Rudin.)
I pored svog ogorčenja koje je osećao zbog dotadašnjih neuspelih pokušaja, Kar je i dalje žudeo za adaptacijom „koja dovoljno podseća na knjigu da ne moram i dalje da vodim tu bitku“, da bi mogao nastaviti sa radom na novom poglavlju sage. Sada piše treću knjigu serijala, „The Alienist at Armageddon,“ najavljenu za septembar. (Drugi deo, „The Angel of Darkness“, izašao je 1997. godine).
„Delovalo je uzaludno nastavljati sa serijalom, kada nije bilo interesovanja za pravljenje pristojne ekranizacije prve knjige, još manje druge, i još manje neke naredne“, kaže Kar.
Taj pesimizam je nestao kada je televizijski ogranak Paramaunt studija, koji je otkupio filmska prava, ponovo oživljen 2013. godine. „Alijenista“ je bila bukvalno prva knjiga koju sam uzela sa police“, kaže Ejmi Pauel, predsednik studija.
Za mrežu TNT, još uvek najpoznatiju po serijama o detektivima, advokatima i sudskim sporovima, („Rizzoli & Isles“, „Franklin & Bash,“ „Red i zakon“) ‒ „Alijenista“ predstavlja novi pravac u smeru serija koje će „privući više ljudi i dublje i čvršće ih privezati uz sebe“, kaže Sara Obri, zamenik urednika za originalni materijal TNT kanala.
U poslednjih nekoliko godina, mreža je pod Kevinom Rajlijem krenula novim putem, sa provokativnijim serijama poput „Animal kingdom“, i „Claws“. Ali „Alijenista“ predstavlja najveći pomak do sada.
To je najskuplja serija koju je mreža radila, potvrđuje Obri, mada ne govori o kojoj je sumi reč. („Variety“ je izvestio da je TNT platio 5 miliona dolara po epizodi.)
Većim delom smeštena u 1896. godinu, serija je snimljena u Budimpešti na detaljno izgrađenom setu koji dočarava Menhetn tog doba, i napravljenom tako da omogućava hod kameri od svih 360 stepeni. Tvorci filma su bili opsednuti detaljima, ne samo ulicama sa kaldrmom, kostimima i gasnim lampama, već i džepnim satovima, šnalama i izlozima prodavnica.
„Svaki detalj je važan“, kaže Džejkob Verbrugen („The Fall“), režiser i izvršni producent serije. „Poverovaće nam samo ako svet serije učinimo 100% uverljivim.“
Utančanost istorijskih detalja je bila bitan deo privlačnosti romana, čija je radnja smeštena u tmurni Njujork prepun izmučenih imigranata, prljavih bordela, kvarnih policajaca i gradskih moćnika, među koje spadaju i istorijske ličnosti poput Teodora Ruzvelta, tada predsednika Komesarskog odbora policije, i finansijskog magnata Dž.P. Morgana. Filozofsko pitanje što leži u mračnom srcu priče – da li se zlo rađa ili stvara? ‒ predmet je rasprave šarenolike grupe koja traga za ubicom, i pored alijeniste čine je i kriminalistički reporter Njujork tajmsa, sekretarica ‒ prva žena ikada zaposlena u policiji i ekscentrična braća detektivi. Njihove inovativne tehnike uključuju i ono što danas znamo kao kriminalističko profilisanje, uzimanje otisaka prstiju i forenzika.
Iako serija verno prikazuje dinamiku u timu koja je dala tempo romanu, postoje i razlike. Ubičin ugao gledanja, u knjizi odsutan, dat je još na početku serije. Reporter, koga igra Evans, u filmu je ilustrator. Lik Sare Hauard, sekretarice koju glumi Fening, ovde je jače razvijen. Po rečima glumice, Sara je mlada žena koja pokušava da bude dovoljno čvrsta da bi napredovala u muškom svetu ali i da pritom ne izgubi ništa od svoje ženstvenosti.
„Kao žena, mislim da je to nešto sa čime se mi sve suočavamo i pričamo puno o tome, pogotovo u današnje vreme“, dodaje ona, ciljajući na trenutno razračunavanje američkog društva sa nedoličnim ponašanjem muškaraca.
Pauel kaže: „Kada ljudi vide seriju, mislim da će biti od još većeg značaja nego što je bila kada smo radili na njoj“.
Dodatni moderni prizvuk u knjizi, može se naći u onom delu priče koji se bavi zaboravljenim izbeglicama u potrazi za boljim životom u novoj zemlji, kao i ekonomskim jazom između siromašnih i privilegovanih.
„Možete da izvučete gotovo savršene paralele sa pojedinim društvima sadašnjice“, kaže Evans. „Tema je veoma aktuelna i mislim da će ljudi puno pričati o njoj i praviti poređenja.“
Ali šta najstrožiji od svih kritičara ima da kaže o seriji „Alijenista“?
Kar je delovao iznervirano što činjenica da je imenovan za savetnika na snimanju, u praksi nije značila puno. „Moj doprinos niti je tražen, niti je, kada sam ga sam nudio, na njega obraćana pažnja“, kaže Kar.
Ali ne smeta mu što je osoba koja je prvobitno činila kreativnu snagu projekta, Keri Fukunaga („Beasts of No Nation“, „Pravi detektiv“) napustio seriju pre nego što je snimanje i počelo. „Njegovo viđenje priče je bilo suviše perverzno i gotovo potpuno pogrešno“, kaže Kar.
(Studio je kao razlog za njegov odlazak naveo kašnjenje produkcije koje je dovelo do preklapanja snimanja serije sa drugim njegovim obavezama. Fukunaga, koji povodom svega nije dao nikakav komentar, naveden je u špici serije kao jedan od izvršnih producenata, a trenutno radi na drugoj seriji za Paramaunt, adaptaciji norveške komedije „Manijak“. „Keri je ostavio značajan trag na ovom projektu“, kaže Ejmi Pauel.)
Kar je izjavio da mu se dopalo mnogo toga kod pilot epizode, jedine koju je video, pohvalivši naročito vizuelnu estetiku kao i glumu Brila i Evansa. Gledanje svoje najpoznatije serije na ekranu, posle nekoliko decenija započinjanja, prekidanja i promašaja, donelo je izvestan osećaj podvajanja, kaže on, jer je sebe kao autora pokušao odmaknuti od sebe kao gledaoca, želeći tako da proceni kakve su šanse serije za uspeh u pretrpanom univerzumu televizije. Ali ekranizacija nije donela olakšanje, barem ne još.
„Osetiću olakšanje ako serija postigne uspeh“, kaže on. „Ako ne, to će samo doneti nove frustracije.“
Izvor: nytimes.com
Prevod: Vladimir Martinović