Zamislite da je biblioteka rasuta svuda po gradu umesto što je centralizovana na jednom mestu, i da je razgranata svuda po komšiluku. Zamislite da je dovoljno samo da prošetate do kraja ulice kako biste pronašli manju verziju gradske biblioteke i da je u njoj dvadesetak knjiga umesto ogromne ponude koja vas zbunjuje i onda ne možete da odlučite šta da čitate. Zamislite da su neke od ovih biblioteka veličine kućice za ptice, neke poput kuća za lutke, a neke opet malo veće i imaju nacrtane prozore. I zamislite da nikada ne morate da brinete o tome gde vam je članska kartica, a ni članarinu ne morate da plaćate. Zvuči previše dobro da bi bilo istinito? E pa ovakva vrsta biblioteke već postoji i postaje svetski fenomen.
„Mala besplatna biblioteka“ može biti tematska, može zadovoljavati ukus lokalnih korisnika, može biti smeštena u blizini škola ili fakulteta, a ne mora ni to. Deluje da je jedina stvar koja sprečava da se ove priručne biblioteke pojave u svakom gradu to što ljudi nisu čuli za ideju i nisu odvojili vreme i trud da ih realizuju u svojoj zajednici. Sa malo mašte i istrajnosti sasvim je moguće zamisliti bajkovite verzije biblioteka kako iskaču na svakom ćošku. Ako u to čvrsto verujete, mala biblioteka veličine kućice za ptice bi se mogla pojaviti na pijaci, pored staze za bicikle ili u lokalnom parku. Ljubitelji knjiga su bića velikog srca i uvek će naći način da dele znanje među sobom i sa ostatkom sveta.
U vreme kada normalne stvari postaju nenormalne i kada se smanjuju državna ulaganja u obrazovanje i pismenost, ova ideja deluje kao želja naroda da uči i promoviše otvorenost uma kroz književnost. Sve se to odvija bez obzira na vladine programe finansiranja ili uzdrmanu ekonomiju. Ipak ljudi koji su uključeni u pokret ističu da je cilj da se na ovaj način povećaju i poboljšaju tradicionalne gradske biblioteke, a ne da se zamene postojeće institucije.
Društveni preduzetnik Tod Bol je zamislio „Malu besplatnu biblioteku“ u Hadsonu u Viskonsinu, kao mesto koje omogućava slobodan pristup knjigama i promoviše pismenosti. Kada se vest o ovome proširila, osnivači su formirali neprofitnu organizaciju i „Mala besplatna biblioteka“ se pretvorila u društveni pokret razmene knjiga širom sveta. Stigla je do Kanade, Meksika, Australije i Avganistana. Ljudi koji su pokrenuli ovaj projekat žele da vide barem 2510 malih besplatnih biblioteka širom planete čime će se prestići broj biblioteka koje je izgradio Endru Karnegi. Deluje da će taj broj poprilično premašiti očekivanih 2510 mini biblioteka širom sveta zahvaljujući brzini savremene komunikacije. Možda će uskoro jedna iskočiti baš u vašoj ulici.
Izvor: huffingtonpost.com
Prevod: Dragan Matković