Vreme je da se uozbiljimo po pitanju pozajmljivanja knjiga prijateljima. Volim da delim knjige sa ljudima, ali svaki put kada nekom dam svoj primerak, obuzme me nervoza. Jer činjenica je: previše često se dešava pozajmljenu knjigu ne dobijemo nazad. U savršenom svetu, svako će se setiti da knjigu odmah vrati i nikada ne bismo morali da se nađemo u neprijatnoj situaciji i tražimo je nazad. Ali realnost je da se ljudi retko sami sete da vrate knjigu.
Stvar je u tome da ljudi ne zadržavaju vašu knjigu namerno. Nije tu reč o zlikovcu koji seje pustoš držeći vašu knjigu kao taoca. Najčešće, vaš prijatelj je samo zaboravio da vam knjigu vrati. A iskreno, zar nije svako od nas zadržao nečiju knjigu duže nego što je trebalo bez ikakve namere? Teško je upravljati takvim situacijama pa zato bi trebalo uspostaviti protokol koji će osigurati da vaša knjiga nađe put do kuće?
Prvi korak je proaktivnost. Sledeći put kada pozajmljujete nekom knjigu, obeležite u svojim kalendarima u telefonu događaj nekoliko nedelja kasnije kako biste se oboje podsetili. Takođe možete voditi listu knjiga koje ste pozajmili u nekom dnevniku ili aplikaciji tako da uvek znate gde vam je koja knjiga.
Ali naravno, čak vam ni to ne garantuje da će vam knjiga biti vraćena. Šta onda?
Prvo ćemo postaviti važno pitanje: koliki je optimalan period da vam prijatelj vrati knjigu? Kada najranije da počnete sa podsećanjem? Mišljenja sam da je najbolje pratiti primer javnih biblioteka i da rok za vraćanje bude tri nedelje. Tada im samo pošaljite prijateljsku poruku poput: „Hej, bez žurbe, ali da li još uvek čitaš moj primerak ’Srećni ljudi čitaju i piju kafu’?“
(Naravno, u redu je da sa njima i pre tog vremena popričate o knjizi – ne samo da bi vam se knjiga vratila već i zato što je to i poenta deljenja.)
Dobro, recimo da je prošlo više od tri nedelje i knjiga vam još uvek nije vraćena. Tada na snagu stupa plan kako da vam knjigu vrate. Ako je to osoba sa kojom se često viđate, možete reći nešto poput: „Uzgred, da li možeš da mi poneseš moj primerak ’Male zemlje’ u subotu kada krenemo na plažu?“ Ali ako je reč o prijatelju koga dugo niste videli, to je odličan izgovor da napravite planove. Pozovite ih na kafu ili večeru, i zamolite da ponesu i knjigu. I tako dok se družite, možete popričati i o njoj. Pobeda za sve!
Ako vam je previše komplikovano da se sretnete, zamolite osobu da knjigu da zajedničkom prijatelju ili vam je donese na posao ili čak da je pošalje poštom. Dobre vesti su da zaista nije skupo poslati knjigu poštom. Po nekim standardnim cenama, slanje knjige košta manje nego da negde popijete kafu.
Naravno, stvari postaju komplikovanije ako se prijatelj odseli ili se udaljite. Verujte mi, i dalje osećam ogromnu ogorčenost zbog svog primerka „Sanjaju li androidi električne ovce?“ koju je prijatelj pozajmio par dana pre nego što smo se ozbiljno posvađali pre pet godina. Možemo li da se složimo da je pri svakom raskidu (romantičnom ili ne) potrebno da jedni drugima vratimo knjige? Može li to, molim vas, da se uvede kao pravilo?
Tako da ako sa nekim ne razgovarate, i dalje mislim da je sasvim u redu (lepo) tražiti svoje knjige nazad. A ako je zaista teško razgovarati sa tom osobom, zamolite zajedničkog prijatelja da to uradi. Ovo je takođe dobra situacija da se upotrebe poštanske usluge jer na taj način nećete morati da vidite tu osobu.
Ili ako ne znate šta biste rekli, uvek možete poslati tom prijatelju link ka ovom tekstu. Napomena: ako vam je neko poslao link za ovaj članak, to znači da je kod vas knjiga koju bi želeli da im vratite.
Dakle sada je trenutak kada treba zastati i proceniti. Koliko vam je zaista važna ta knjiga? Je li vredna svog tog stresa? Veoma često i nije. Udahnite nekoliko puta i počastite sebe novom knjigom. Volim knjige, ali na kraju krajeva, važno je setiti se da su one samo mastilo na papiru i uvek možete kupiti drugi primerak. Prijateljstvo vam je ipak važnije na duže staze.
Izvor: bustle.com
Prevod: Dragan Matković