Kako proširiti vidike ljubitelja fantastike – saveti za bibliotekare i knjižare

Naučna i epska fantastika su dva žanra često nazivana nerealističnom fikcijom. U oba se pripovedanje naslanja na izgrađene svetove i pitanje „šta bi bilo kad bi bilo?“, a verodostojnost je sazdana od doslednosti, logike i emocionalnog realizma. Naučna fantastika obično u sebi sadrži zamišljena nova naučna dostignuća, dok je magija bitan element u epskoj. Naučna fantastika je uglavnom smeštena u budućnost, dok je pozornica epske fantastike često inspirisana prošlošću.


 
Nama, bibliotekarima, oba žanra mogu da izazovu strah i nesigurnost u vezi sa tim da li ćemo biti u stanju da odgovorimo potrebama čitaoca. Ali to ne mora da bude tako: evo nekoliko načina da postanemo opušteniji u vezi sa naučnom i epskom fantastikom i tako čitaocima tih žanrova budemo bolje na usluzi.
 
Prvo, nemojte se stideti da čitaocima priđete sa preporukama, čak i ako o tim žanrovima znate manje od njih. Ne smatrajte da ne možete pomoći samo zato što niste stručnjak za žanr. Informacija o knjigama ima više nego dovoljno u raznim recenzijama objavljenim na internetu.
 
Uz to, možda znate i više nego što mislite. Mnogi bibliotekari misle da ne čitaju fantastiku, a opet su upoznati sa romanima kao što su „Sluškinjina priča“ od Margaret Atvud, „Farenhajt 451“ Reja Bredberija, „Ne daj mi nikada da odem“ Kazua Išigura, „1984“ Džordža Orvela, „Stanica jedanaest“ Emili Sent Džon Mandel, „Marsovac“ Endija Vira, i mnoge druge naslove koji u sebi sadrže fantastične elemente. Klasici i ozbiljnija dela poput nabrojanih možda nemaju zmajeve ili svemirske brodove na koricama, ali svakako pripadaju spekulativnoj fikciji i imaju šta da ponude ljubiteljima fantastike. Baš zato što nisu označena kao dela tog žanra ona mogu biti upravo te knjige za koje bi čitaocu bila potrebna pomoć bibliotekara. To isto važi i za aktuelne hitove koji bi ih mogli zainteresovati jer opisuju specifične potkulture kao što su „Neverovatne avanture Kavalira i Kleja“, Majkla Čabona, „Kratki i čudesni život Oskara Vaa“ od Džuna Dijaza, ili „Obožavateljka“ Rejnbou Rauel.
 
U čemu je privlačnost žanra?
 
Razgovoru priđite iz perspektive privlačnih elemenata a ne pripadnosti žanru. Koristite ono što Nensi Perl naziva „kapije“ kojim se ulazi u priču, a to su likovi, mesta radnje i stil.
 
U skorije vreme se pojavio trend mešanja podžanrova. Fokusiranje na privlačne strane ovih knjiga, može vam pomoći da se usredsredite na čitaočev ukus i preskočite stručan žargon. Čak i najposvećeniji ljubitelji žanra često ne znaju razliku između epske i istorijske fantazije. Pokušajte sa knjigama kao što je „Ime vetra“ Patrika Rotfusa.
  
Isto tako, ljubitelji fantastike možda neće biti zainteresovani  za raspravu o razlikama između sajberpanka i klasične naučne fantastike, ali ako iskažu svoju naklonost prema sirovom i oporom jeziku onda možemo pretpostaviti da pridaju važnost stilu. Oni bi mogli uživati u knjigama kao što je „Neuromanser“ Vilijema Gibsona ili „Palimpsest“ Kerin M. Valente.
 
Ne zaboravite da uključite i druge medije. Od svih žanrova, fantastika je najviše isprepletena sa filmom, televizijom i video igrama, da ne pominjemo stripove i grafičke novele, i oni mogu biti sjajno sredstvo kojim ćete ući u svet ovog žanra.
 
Počnite tako što ćete napraviti presek žanra. Zapišite ono što ste već pročitali. Ne zaboravite klasike, distopijske priče, putovanje kroz vreme ili savremenu interpretaciju bajki. Neki od klasika i opštepoznatih naslova su „Frankenštajn“ Meri Šeli, „Rat svetova“ Herberta Dž. Velsa, „1984“ Džordža Orvela i „Čovek u visokom dvorcu“ Filipa K. Dika. Epska fantastika ima svoje klasike kao što su Tolkinov „Gospodar prstenova“, „Pesme leda i vatre“ Džordža R.R. Martina, serijal o Narniji K.S. Luisa ili knjige o Hari Poteru Dž.K. Rouling.
 
Kada je reč o vašem omiljenom žanru, razmislite šta vam je najvažnije:  priča, lik, mesto radnje, stil ili atmosfera?  Razumevajući šta je to što čitaoca najviše privlači nekoj knjizi, moći ćete da mu pomognete da pronađe pravu knjigu za sebe.
 
Čitaocima koje očaravaju priče smeštene u maštovita okruženja i detaljno izgrađene nove svetove, preporučite naslove kao što su „Seveneves“ Nila Stivensona. Ljubitelji epske fantastike i fantastičnih priča u širem smislu bi trebalo da pogledaju „Red magle“ Brendona Sandersona ili „Nikadođiju“ Nila Gejmena.
  
Informišite se o poslednjim dobitnicima nagrada, naročito nagrada Hugo i Nebula, i obratite pažnju na to da li će biti kakvih filmskih adaptacija, pošto one navedu mnoge da potraže romane po kojima su rađene.
 
Razgovor o delima fantastike
 
Ljubitelji fantastike čine veoma aktivnu zajednicu, i postoji mnogo načina da ostanete u toku sa dešavanjima. Za početak se držite osnove, kasnije možete sebi dozvoliti da vas uvuku u crvotočinu univerzuma strasnih ljubitelja. Odličan izbor je Locus Magazine.
 
Od blogova nemojte propustiti Tor.com. Tor je jedan od najvećih izdavača fantastike koji ima zanimljiv vebsajt bogatog sadržaja, čiji pametni saradnici pišu zabavne prikaze knjiga fantastike. Takođe sadrži i spisak novih izdanja i onih koji su u pripremi.
 
Ako želite da slušate recenzije, razgovore sa autorima i rasprave o štreberskoj kulturi, pogledajte neku od mnogih digitalnih datoteka kao što su Sword and Laser, Scinece Fiction Book Review Podcast ili Geek’s Guide to the Galaxy.
 
Izvor: reviews.libraryjournal.com
Prevod: Vladimir Martinović